Kompozicija "Marš na Drinu", tradicionalni srpski marš, komponovao je Stanislav Binički početkom Prvog svetskog rata u čast pobede srpske nad austrougarskom vojskom na Ceru.
Ova pesma postala je simbol hrabrosti Srba tokom Prvog svetskog rata koji su u tom ratu bili na strani saveznika i, uprkos ogromnim ljudskim gubicima, izašli kao pobednici u ratu. Pobeda malobrojne srpske vojske nad superiornom austrougraskom vojskom ujedno predstavlja i prvu pobedu savezničkih sila u Prvom svetskom ratu.
Stanislav Binički, poznati srpski kompozitor, dirigent i pedagog, vojni kapelnik, osnivač prvog Beogradskog vojnog orkestra i Muzike kraljeve garde, koji je sa Mokranjcem i Kostom Manojlovićem utemeljio Srpsku muzičku školu, a „Marš na Drinu“ napisao u Valjevu.
"Dimitrije Đorđević iz Paraćina, nekadašnji vojni muzičar, pre pola veka ostavio je pisani trag da je „Marš na Drinu“ komponovan u Valjevu 1914. godine gde se Binički zatekao sa Vrhovnom komandom", rekao je Zdravko Ranković.
"Kao vojni muzičar srpske vojske za vreme Prvog svetskog rata, učenik Biničkog i njegov stalni pratilac, izneo je podatak da je marš komponovan kada je Kombinovani puk, pod komandom pukovnika Stojanovića u hrabrom naletu preko Drine proterao nadmoćniju austrougarsku vojsku. Marš je Binički posvetio tom puku i njegovom komandantu".
Docnije, na Solunskom frontu, kao i u vreme turneje srpske vojne muzike po Francuskoj, na kojoj je i Đorđević učestvovao, „Marš na Drinu“ je dostigao takvu popularnost da su ga interpretirali i orkestri savezničkih armija. Cerska bitka vođena je od 16. do 19. avgusta 1914. godine, hrabri pukovnik Stojanović, koji se po nekim izvorima zvao Milivoje, a saborci su ga oslovljavali sa Brka, poginuo je na toj planini. Drinska divizija, koju su većma činili Valjevci, Užičani i Šapčani, uz zvuke „Marša na Drinu“ 12. oktobra 1918. godine marširala je kroz tek oslobođeni Niš.
Tekst za Marš na Drinu napisao je Miloje Popović Kavaja (76), pravnik iz Beograda, 1964. na pedesetogodišnju
Marš na Drinu
Tiho, spuštala se letnja noć Na Cer, na tu gordu planinu. Čak i divlja zver gubila je smer Zbog čudnog straha - Da će smetat četama što kreću se bez daha.
Drini, Savi, svuda gde je plač, Tamo hita britak, srpski mač, Samo laki bat Niko nikog zvat te noći neće Dok se vojska proplancima i brdima kreće.
Sred tog mraka Preko obronaka Svakog srce mori Svakom vatra u grudima gori Da se odmah bori.
U toj zemlji gunja, opanka Gde su zore večno crvene Nikad boj ne spi A kad žito zri Tad bez prestanka Svuda se čuje pesma tanka, pesma od uranka.
Jedan rat tek što je prošao Drugi je sa letom došao Tuđin je za tren Kao neka sen iz mrklog mraka Prekinuo letinu i pesmu devojaka.
Nije teško Za seljaka, đaka Za pravog junaka Iz veselja, kola devojaka Latit se pušaka.
Borac svaki nema pušku, ne Ali nosi srce planine. Borče, drži steg Tuđin će u beg se brzo dati Ponovo će sunce Šumadiju obasjati.
Zov junaka s bojne Drine te Sve se ori, sve do daljine. Svuda, svaki puk Puške, trube zvuk i juriš pravi Pevala se pesma rata, slobodi i slavi.
Pucaj, momče Majka ti ne plaka Jer je kuća svaka Dala Ceru po jednog junaka Oca, sina, brata.
Na Cer pođite sa snagom svom Znajte, vi branite rod i dom Svud’ je poklič, zov Taj viteški kov starca, momaka To je oganj što ga nose od svojih predaka.
U boj krenite junaci svi Kren’te i ne žal’te život svoj Cer da čuje tvoj, Cer nek vidi boj Reka Drina - slavu, hrabrost I junačku ruku srpskog sina.
Napred, borče Brani svoju zemlju Ne daj, nikad ne daj Za nju život uvek rado predaj Ali je nikom ne daj!
Poj, poj, Drino, vodo, hladna ti Pamti priče kad su padali Pamti hrabri stroj Koji je pun ognja, silne snage Proterao tuđina sa reke naše drage.
Poj, poj, Drino, pričaj rodu mi Kako smo se hrabro borili Pevao je stroj, vojev’o se boj kraj hladne vode Krv je tekla Krv se lila Drinom zbog slobode.
NE PROPUSTITE
Kurir.rs/Novosti/B. Puzović/Foto Printscreen
