BEOGRAD - Najveći srpski pravoslavni hram na Balkanu - Hram Svetog Save, koji zauzima istaknuto mesto na beogradskom horizontu, a čija je gradnja nekoliko puta prekidana, krije dve misteriozne priče.
Da li je zaista podignut na mestu gde su spaljene mošti Svetog Save, i čemu je ova svetinja služila kada je Nemačka napala Jugoslaviju.
Naširoko se veruje da je hram podignut na mestu na kom je Kodža Sinan-paša 1594. godine spalio mošti Svetog Save. Međutim, postoje zapisi koji idu u prilog činjenici da spaljivanje Savinih moštiju nije bilo na tom mestu na Vračaru, kako se kaže u narodnom predanju, a i nekim turskim zapisima.
Misteriju oko mesta spaljivanja je objasnio istoričar i pravnik Sreten Popović, još osamdesetih godina 19. veka.
On je na osnovu istraživanja pisanih dokumenata i pažljivo proučavajući narodno predanje, iskaze pojedinaca, smatrao da je Sveti Sava spaljen na brdu koje je u to vreme nosilo ime Vračar.
Međutim, to brdo se nalazilo na lokaciji današnjeg Tašmajdana, poviše mesta gde se nekad nalazila Batal džamija, a danas Crkva Svetog Marka. To mesto u jednom trenutku zvalo se Čupina umka, u drugom Topal - Đorđev grob…
Izgradnja ovog hrama počela je 15. septembra 1935. godine i to 340 godina nakon što su spaljene mošti Svetog Save a 40 godina posle početne zamisli o gradnji. Istorija izgradnje ispisala je mnoge priče, a jedna od njih, za koju malo ko zna, jeste da je nemačka okupaciona vojska prostor nedovršenog hrama koristila kao parkiralište.
OD MOSKOVSKOG ATELJEA DO SVETINJE NA VRAČARU: Deset tona mozaika iz Rusije stiglo u Hram Svetog Save
Dugoočekivana izgradnja hrama prekinuta je prvi put, naime, napadom Nemačke na Jugoslaviju, 6. aprila 1941. Od početka građevinskih radova do nemačke okupacije, izgrađeni su temelji hrama i podignuti zidovi visine od sedam i 11 metara.
Kada je Jugoslavija napadnuta, nemačka okupaciona vojska je zauzela unutrašnjost hrama i koristila ga kao parkiralište.
U istu svrhu zaposeli su ga 1944. godine i partizani i Crvena armija. Tu nije kraj, jer se od parkirališta, današnji Hram Svetog Save poretvorio u magacin za razna preduzeća.
Naš Hram pored toga što je najveća bogomolja na Balkanu, spada i u grupu najlepših crkava u svetu “rame uz rame” sa Aja Sofijom u Istanbulu, Hramom Hrista Spasitelja u Moskvi i Hramom Svete Trojice u Tbilisiju.
(Kurir.rs/Beograd.In, Foto: Nebojša Mandić)
