Dušanka Rat je bila Jugoslovenka, ali sa raspadom zemlje morala je da promeni državljanstvo, što ona nije uspela. "Fizički postojim, ali me na papirima nema nigde. Da umrem, ne mogu da me sahrane jer nemam ličnu kartu. Ja sam poslednjih dvadeset godina postala senka što za mnom ide. Dok je bilo Jugoslavije, ja sam bila Jugosloven, a sad me nema nigde. Živim kao vanzemaljac", započinje svoju priču Ratova.
Kako bi dobila ličnu kartu više puta je išla u Novi Sad i u Sremske Karlovce, grad u kome je odrasla, završila školu i porodila decu, njeni pokušaji su se završili bezuspešno. Na šalterima je vrte ukrug, ali bez obzira na to što zvanično ne postoji, kaže da uredno dobija poziv za glasanje.
Kaže da je išla nebrojeno puta u Sremske Karlovce i Novi Sad, i da nigde nije mogla da dobije ličnu kartu, jer prosto nema državljanstvo.
Poslednju ličnu karte imala je 1988. godine, sa državljanstvom FNRJ, a ukradena joj je 1994-e godine zajedno sa novčanikom, i od tada je nije dobila.
Sada je angažovala agenciju iz Subotice, koja joj je rekla da su "joj mama i tata krivi što nema državljanstvo".
Zavrzlama do zavrzlame.
Ipak, pozivi za glasanje, i kazne stižu! Kazne - što nema ličnu kartu!
I tako ova žena živi bez matičnog broja...i pokušava da ga dobije od šaltera do šaltera.
- Sve što su mi davali ja sam ispunjavala - priča Dušanka, koja je predala zahtev za prijem u državljanstvo Republike Srbije, nadajući se da će konačno postati državljanka Srbije u kojoj je i rođena.
- Najteže mi je što me nema nigde. Svi me znaju, a mene nema nigde - zaključuje tužno.
Kurir.rs/Prva
NE PROPUSTITE
