Najnovije vesti

SAVETI PSIHOLOGA: Kako pomoći detetu koje je žrtva vršnjačkog nasilja
Sve češći prizor u školskim dvorištima širom Srbije... Sukobljeni vršnjaci, Foto: Shutterstock

AKTUELNo: NATALIJa ISAILOVIĆ

SAVETI PSIHOLOGA: Kako pomoći detetu koje je žrtva vršnjačkog nasilja

Društvo

Odrastanje Verbalno i fizičko, ali i seksualno i internet nasilje među vršnjacima danas su, nažalost, česta pojava, bilo da se odigrava u školi ili izvan nje

Na koji način bi roditelji trebalo da reaguju ukoliko posumnjaju da je njihovo dete žrtva nasilja, odgovor nam je dala psiholog Natalija Isailović


Kad govorimo o vršnjačkom nasilju?

- Glavne karakteristike vršnjačkog nasilja su trajanje, negativni postupci i neravnopravnost. To konkretno znači da dete, tokom dužeg vremenskog perioda, od strane nadmoćnijeg vršnjaka trpi nasilje, koje podrazumeva namerno zadavanje povrede ili izazivanje nelagodnosti. Neravnopravnost se ogleda u ulogama žrtve i nasilnika, pri čemu je uloga nasilnika nadmoćnija fizički ili društveno.


Šta sve spada u vršnjačko nasilje?

- Iako ima različite oblike, uglavnom je prva asocijacija fizičko nasilje. Pod fizičkim nasiljem se podrazumeva udaranje, štipanje, guranje, otimanje i uništavanje stvari. Pored navedenog, zastupljeno je i verbalno nasilje, koje se ogleda u vređanju, dobacivanju, ruganju, pretnjama i nazivanju žrtve pogrdnim imenima. Neizostavno je pomenuti i seksualno nasilje, koje podrazumeva neželjeno dodirivanje, iznuđivanje seksualnih usluga i prinudu na seksualni čin. Danas nikako ne treba izostaviti digitalno, internet nasilje, koje može objediniti više oblika nasilja.


Kako prepoznati žrtvu?

- Žrtve vršnjačkog nasilja se uglavnom mogu prepoznati po osobinama koje ih karakterišu. Mahom su to potčinjenija deca, deca s niskim samopoštovanjem. Upravo tako povučeno i plašljivo dete će lako postati meta onima koji vole da ispoljavaju svoju snagu i moć nad slabijima od sebe. Uostalom, najlakše je iživljavati se nad osobom koja se ne zauzima za sebe, jer na taj način postaje lako prijemčiva žrtva.

 

Ne stidite  se svojih  emocija... Majka i sin
Ne stidite se svojih emocija... Majka i sinfoto: Shutterstock


Dete koje je žrtva vršnjačkog nasilja se može prepoznati po ponašanju i raspoloženju. Povlačenje, koje je izraženije nego inače, razdražljivost, loš apetit, loš san, noćne more i mokrenje u krevet ukazuju na emocionalne probleme. Pored navedenih, anksioznost, napadi panike i depresivnost mogu biti pokazatelji afektivnih problema, kao i kašnjenje prilikom odlaska u školu i vraćanja iz nje, vidljive modrice ili pak trzanje na jake, iznenadne zvuke.


Na koji način roditelji mogu pomoći detetu koje trpi nasilje?

- Ukoliko dete ima više navedenih karakteristika, a roditelji sumnjaju na vršnjačko nasilje, krajnje je vreme za ozbiljan razgovor, koji neće biti ni lak ni prijatan. Međutim, ćutanjem se agonija samo nastavlja. Prvi problem koji se može pojaviti jeste nepriznavanje da se nešto dešava, što može ukazivati na strah od eventualnih posledica. To konkretno znači da se dete plaši reakcije roditelja, te da će na taj način produbiti probleme s nasilnikom. Dakle, neophodno je obezbediti detetu sigurnost, da ono zna da može da veruje roditeljima i da se može osloniti na njih. Važno je saznati koliko dugo se nasilje dešava, na koji način, gde i ko ga čini. Roditelji ne bi trebalo da se ustručavaju u iskazivanju emocija - saosećanja, tuge, možda čak i ljutnje, ali nikako ne bi trebalo da daju detetu obećanja koja ne mogu ispuniti, poput onih da će to istog trenutka prestati.


Kako sprečiti vršnjačko nasilje?

- Čini se da je najbolja prevencija razgovor s detetom, ali ne zaboravimo i na ponašanje roditelja, koje predstavlja model u tom uzrastu. U skladu s tim, ukoliko kazna podrazumeva fizičko kažnjavanje, paradoksalno, ono se usvaja kao način rešavanja problema. Takođe, to važi i za druge oblike ponašanja, poput tolerisanja i prihvatanja nasilja od strane drugih. Stoga, roditelji, potrudite se da obratite pažnju na svoje postupke, jer tako šaljete mnogo važniju poruku od one koju izgovarate.

 

Kurir.rs/ Yumama.com/Nataša Đorđević Misić  Foto: Shutterstock

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...