Najnovije vesti

NA DANAŠNJI DAN 1957. BLAGOJE JE PRESUDIO KRVNIKU: Ustaški zlikovac Ante Pavelić doživeo je sudbinu svojih žrtava!
Ilustracija, Foto: Printscreen, Youtube Oko magazin

srpski heroj

NA DANAŠNJI DAN 1957. BLAGOJE JE PRESUDIO KRVNIKU: Ustaški zlikovac Ante Pavelić doživeo je sudbinu svojih žrtava!

Društvo

U mračnoj ulici Sančez u argentinskom gradiću Lomas del Palomar, nadomak Buenos Ajresa 10. aprila 1957. sreli su se Ante Pavelić i Blagoje Jovović. Dva metka završiće u telu Pavelića, a od posledica tog ranjavanja dve godine Pavelić će kasnije umreti u Frankovoj Španiji. 

O Anti Paveliću se danas mnogo zna, međutim, pitanje ko je Blagoje Jovović malo je teže. Njime se nisu bavili istoričari, o njemu su pisani publicistički romani. Kažu da bi ispred svake rečenice o Blagoju Jovoviću mogla da stoji reč „navodno". A u skoro svakoj rečenici o njemu moglo bi da piše „pričali su mi ljudi". Međutim, jedna stvar je sigurna - Blagoje Jovović pucao je na Pavelića u Argentini, u aprilu 1957.

Prema svedočenju jedne od organizatora atentata Mileve Gačeše Pičan, ona i još troje ljudi su odlučili da izvrše atentat „od velikoga bola i mržnje prema njemu, jer se on mirno ovde šetao sa svojom ustaškom gardom."

Mileva priča da su u atentat bili uključeni njen brat Milan Gaćeša, njen muž, ona, sveštenik Radojica Popović, i na kraju Milo Krivokapić i Blagoje Jovović.

Ćerka Blagoja Jovovića Karina je takođe posvedočila da su njegovi motivi da ubije Pavelića bili isključivo patriotski i posvećeni stotinama hiljada ubijenih u koncentracionim logorima.

Grupa oko Blagoja Jovovića saznala je kuda se Pavelić svakog dana kreće. Sedeli su u restoranu u centru Buenos Ajresa, gde su se okupljale ustaše. Počeli su da ga prate.

Iz kafane bi išao vozom, pa autobusom, odnosno kolektivom, do svoje kuće. Na 16-godišnjicu osnivanja NDH, 10. Aprila 1957. Blagoje Jovović i Milo Krivokapić krenuli su za Pavelićem.

I o tome postoji mnogo verzija priče.

Po jednoj, nekoliko stotina metara pre kuće Pavelićev pratilac, na koga je trebalo da puca Milo Krivokapić, svratio je u obližnji klub i Pavelić je ostao sam sa Blagojem Jovovićem.

„Po priči prote Radojice, Blagoje je bio prva straža, dok je Milo Krivokapić bio druga straža, za slučaj da Blagoje ne uspe. Međutim, za tim nije bilo potrebe, jer je Blagoje završio posao", kaže Mileva Gaćeša.

Ima i mnogo verzija kako je izgledao sam kraj.

Po jednoj Pavelić se okrenuo i opsovao majku srpsko-jevrejsku komunističku. Po drugoj osetio je nekog iza leđa i pucao, ranio Jovovića, ovaj pucao nekoliko puta, a dva metka završila su u telu Pavelića.

Kakve su bile posledice po grupu koja je organizovala i izvršila atentat? Uspeli su da pobegnu sa mesta atentata, niko nije znao ko su oni, osim što su novine pisale o dva visoka mršava čoveka.

Nakon atentata, Milo Krivokapić se povukao, a Blagoje Jovović je navodno otišao na neki trgovački brod gde je radio i neko vreme plovio Atlantikom.

Postoje sumnje da je posledice atentata osetio sveštenik Radojica Popović koji je stradao tako što je pao pod voz. Neki će to navoditi kao osvetu za ubistvo Pavelića.

Posle atentata 1957. svet i i zvanično saznao da u Argentini živi Ante Pavelić. U bolnici je dao mnogo intervjua, tada su napravljene i fotografije koje će stići u Jugoslaviju.

Ilustracija
Ilustracijafoto: Printscreen

Politika je nekoliko dana posle atentata prenela šturu Rojtersovu vest da je pucano na Pavelića, ali da se ne zna ko je to učinio.

Argentina više nije mogla da ignoriše pritiske sada već celog sveta. Međutim već 18. aprila Pavelić je napustio svoju vilu u naselju gde je ranjen, nekoliko meseci se krio po Buenos Ajresu, da bi krajem jula uspeo da pređe granicu i uđe u Čile.

Odatle će, u decembru 1957, odleteti u Frankovu Španiju.

Pavelić će umreti 28. decembra 1959. godine. Dve metka su mu bila u telu, a kako zbog starosti i bolesti nije mogao da bude operisan, veruje se da je umro zbog rana dobijenih u Buenos Ajresu.

O atentatu na Pavelića javnost dugo nije znala gotovo ništa. Misteriju - ko je pucao, razrešio je 1998. sam Jovović. Njegova ćerka Karina priča da se on u decembru 1998. godine, posle više od pola veka, vratio u zemlju, došao je na sahranu brata, ali je pre toga otišao u manastir Ostrog.

„Tamo je razgovarao sa mitropolitom Amfilohijem, koji ga je nagovorio da otkrije istinu svima. Te noći moja porodica i prijatelji su saznali za njegovu priču", navodi Karina.

Blagoje Jovović umro je u junu 1999. godine. U nedostatku činjenica, internet je počeo da stvara mit.

Tako otprilike izgleda priča o Blagoju Jovoviću, Paveliću i o svemu onome što se događalo u Argentini tog 10. aprila 1957.

(Kurir.rs/RTS)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...