Kako se suočiti sa strahom od zaraze koronavirusom, prevazići anksioznost, depresiju i druge psihičke smetnje uzrokovane višenedeljnom izolacijom, a kojom su najviše pogođeni stariji od 65 godina, trenutno je top tema domaćih i stranih stručnjaka koji se bave psihičkim zdravljem građana, ukazuje u razgovoru za Kurir doc. dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.
- Svakako da nam je ova epidemija koronavirusa donela strah od zaraze, bolesti, usamljenosti, nemoći, smrti ili izlaska iz kuće i to nije neočekivano u ovakvoj situaciji. Stariji od 65 godina su posebno ugrožena kategorija. Oni su u kućnoj izolaciji boravili najduže. Sada mogu da izlaze na pola sata, tri puta nedeljno, ali to ne znači da je pandemija iza nas, moraju da budu oprezni, da sprovode zaštitne mere, održavaju socijalnu distancu, obavezno nose maske, peru ruke...
Ima ih i koji su razvili melanhoniju, posežu za rakijom...
- U drugoj polovini života podvlačenje crte nije neuobičajena pojava. Situacija u kojoj smo se našli može da pospeši ovakva razmišljanja, ali je ključno kako osobe pokušavaju da prevladaju takve doživljaje. Konzumiranje alkohola, sedativa na svoju ruku ili ma kojih drugih sredstava, autodestruktivno ponašanje su u svakom smislu nezdravi načini nošenja sa stresom. Pružanje neke druge perspektive može da bude od pomoći.
Strane studije su pokazale da epidemija korone kod 25 odsto građana izaziva anksioznost, depresiju.... Da li slično očekujete i u Srbiji?
- Trenutna krizna situacija pogađa čitavu planetu. Iako smo svi izloženi istoj vrsti stresa, nećemo svi na njega identično reagovati. Dešava se, ne tako retko, da ljudi reaguju na stres tek kada sve prođe. Nije neočekivano da se tek tada jave simptomi anksioznosti, depresije, fobije, hipohondrijaze, postraumatskog stresa i slično. Ministarstvo zdravlja je predvidelo sve to, mobilisalo stručnjake i preduzelo mere neophodne za reagovanje u svim fazama epidemije, a u cilju zaštite mentalnog zdravlja celokupnog stanovništva.
Kako prevazići te psihičke probleme?
- Svako ko oseti promene u svom funkcionisanju, trebalo bi da se javi stručnjacima. Simptomi mogu biti najrazličitiji, ali u najvećoj meri kod onih senzitivnijih, koji se loše nose sa kriznim situacijama, očekuju se poremećaji raspoloženja, napetost, poremećaji ritma spavanje-budnost, apetita...
Kurir.rs/ Radmila Briza Foto: Nemanja Nikolić
NE PROPUSTITE
