Sveštenik eparhije šumadijske Željko Jovanović, svoje regularne dane služi u crkvi u Barajevu, dok one pandemijske koristi kako bi pružio utehu i izlečio dušu najteže obolelim pacijentima od koronavirusa u batajničkog kovid bolnici.
Misija oca Željka je da pomaže ljudima.
Inače je već 18 godina zaposlen u kardiovaskularnoj hirurgiji u Kliničkom centru Srbije, ali je trenutno raspoređen u crvenoj zoni gde mu je zadatak da prati vitalne funkcije, da deli terapiju i vrši negu pacijenta.
"Biti lekar, biti sveštenik, medicinska sestra, nije posao kao i svaki drugi jer vi tu ne radite sa papirom, ne radite u kancelariji, ne radite sa nekom kartonskom kutijom firmi, već radite sa ljudima. Vrlo često su pacijenti intubirani, moramo da ih pazimo, da ih masiramo, da pazimo da se ne otvori dekubit. S onima koji nisu intubirani da lepo razgovaramo. To su pacijenti koji su osetljivi, zabrinuti za krajnji ishod bolesti", kaže sveštenik.
Za one čiji je ishod fatalan, otac Željko je poslednji sa kojim razgovaraju pre odlaska na večni počinak.
"Jedna pacijentkinja mi je rekla, živela sam ovaj život kao da imam dva džaka života, pa ću ovaj sad onako da trošim uzalud, da rasipam, da stičem neka blaga ovozemaljska, pa ću onda tek da uživam. Uzalud čovek trči ako trči u pogrešnom smeru. Ljudi stalno trče, traže neko zadovoljstvo, traže sreću a ne vide da je sreća u njihovoj porodici. Zaboravlja da se raduje danu koji je svanuo i koji dišemo, da se raduje suncu koje nas greje", podseća ovaj blaženi čovek na prave vrednosti na koje smo izgleda, svi kolektivno zaboravili.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
