Na vaskršnje jutro iz kuće Negosava Kojovića u selu Bare, na samom kraju Pešterske visoravni, izvire - radost!
- Hristos vaskrse - pozdravljaju svojih petoro dece Negosav i njegova supruga Suzana.
- Vaistinu vaskrse - kažu najstariji od dece Nemanja (13) i Viktorija (11).
- Vaistinu vaskrse - kažu i Teodora (9) i Viktor (8).
Samo se mali Vladimir zbuni, postidi, pa zamakne za kuću dok iza njega trče dvoje kučića i posle ga nema dugo da se pojavi.
Kad sunce malo odskoči, Negosav i Suzana uhvate decu za ruku pa svi zajedno na vaskršnje jutro odu na susedni breg u Crkvu Lazaricu, da se pričeste i pomole bogu.
Danima pred Vaskrs, priča mi Suzana, deca su po okolnim livadama sakupljala cvetiće, koji tek što su se pojavili, i travke da ukrase uskršnja jaja, po detelinke sa tri lista išli su čak do brega koji se jedva vidi iz dvorišta Kojovića.
I, ako se i učini da svi ovi redovi liče na bajku, oni nisu bajka, nego stvarnost u kojoj žive mali Kojovići. U planini, u selu Bare, tridesetak kilometara od Sjenice, u divljini, prirodi, daleko od civilizacije, ove naše, nikakve...
Priča o Negosavu i Suzani i njihovih petoro dece u stvari je priča o vaskrsu života u jednom ćošku Peštera, o ljubavi, dobroti i hrabrosti. O domu punom ljubavi u kom deca rastu, u kome se uče dobroti, poštenju, da i oni jednog dana budu takvi roditelji kao njihovi otac i majka.
I o hrabrosti...
Negosav i Suzana su najmanje za jedan veliki državni orden. U nedođiji, u selu koje je često danima bez struje, zimi smetovima danima odsečeno od sveta, tridesetak kilometara od lekara, od ambulante, oni gaje petoro dece... I ne žale se, ne kukaju...
- Nije mi žao što mi deca rastu ovde, bolje ovde u ovoj prirodi, čistini, s pogledom na one planine, nego u nekom gradu... Stalo nam je da od njih napravimo dobre, poštene ljude, ništa drugo. Sve ostalo bog će dati - veli Negosav.
I, priča o ljudskoj dobroti...
Do pre koju godinu Kojovići su, njih sedmoro, živeli u Barama u sobici u šumarskoj kući na kojoj krov samo što se nije srušio... Priču Kurira pročitali su tada dobri ljudi iz organizacije Srbi za Srbe, Negosavu, Suzani i malim Kojovićima, uz ogromnu pomoć košarkaša Nikole Mirotića, napravili su novu kuću, u kojoj slave već drugi Vaskrs.
I sliku Mirotića drže pored ikone. Z. Šaponjić
NE PROPUSTITE
