BEOGRAD - Srpski državljani su u prvih sedam meseci ove godine podneli 1.152 zahteva za azil u Švajcarskoj zbog čega je Srbija i dalje u vrhu liste zemalja čiji građani traže azil u toj zemlji, pokazuju podaci švajcarskog Saveznog ureda za migracije (BFM).
Prema podacima koje je taj ured danas dostavio portalu EurAktiv Srbija, građani Makedonije su u prvih sedam meseci ove godine podneli 795 zahteva za azil u Švajcarskoj, a građani BiH 270 zahteva. Građani Srbije, Makedonije i BiH su u Švajcarskoj u prvih sedam meseci predali ukupno 2.217 zahteva za azil.
U švajcarskom Saveznom uredu za migracije je rečeno EurAktivu da primaju dosta zahteva za azil iz zemalja kojima je odobren bezvizni režim za zemlje šengenskog prostora, a pre svega iz Srbije i Makedonije. One su, kako navode u BFM-u, u "samom vrhu iza Eritreje, Tunisa i Nigerije". Najviše zahteva ove godine građani Srbije su podneli u januaru, ukupno 315, da bi se u narednim mesecima broj zahteva smanjivao. Najmanje zahteva je podneto u maju, ukupno 99, a od tada broj zahteva ponovo raste.
U junu ove godine građani Srbije su podneli 111 zahteva da bi se u julu njihov broj povećao za 68 odsto na 187. Sličan trend postoji i kada je reč o zahtevima za azil građana Makedonije i BiH. Građani Srbije su u Švajcarskoj u 2011. podneli 1.217 zahteva za azil, što je 307 zahteva ili 33,7 odsto više u odnosu na 2010. Srbija je prošle godine po broju podnetih zahteva bila četvrta, ispred Avganistana, Makedonije, Sirije, Kine, Somalije i Kosova.
Švjacarski Savezni ured za migracije vodi zasebno podatke o broju zahteva koji su podneli građani Kosova. Zbog povećanja broja zahteva za azil građana zemalja Zapadnog Balkana, pre svega Srbije, Makedonije i BiH, švajcarske vlasti su na 48 sati skratile rok za razmatranje zahteva za azil građane zemalja u kojima je garantovana adekvatna zaštita od progona. Ta mera treba da olakša i ubrza vraćanje osoba koje neosnovano traže azil u zemlje porekla.
Od januara 2011. do jula 2012. godine je 4.593 građana Srbije, Makedonije i BiH zatražilo azil u Švajcarskoj, a prema navodima vlasti reč je velikim delom o Romima. Status azilanta je dobilo samo 20 osoba, što znači da je kvota priznavanja zahteva oko 0,5 odsto. Građani Srbije, Makedonije i Crne Gore mogu od kraja 2009. da putuju bez viza u zemlje šengenskog prostora, uključujući Švajcarsku, a građani BiH i Albanije od 2010.
