Činjenica je da poslednjih godina seoski turizam beleži sve veću popularnost kako među stranim, tako i među domaćim turistima. Tokom kovida sve veći broj naših građana počeo je da istražuje predele naše zemlje, a pored planina, reka i jezera, ni seoska imanja nisu izostala sa liste.
Noćenje i smeštaj u ruralnim sredinama, zavisno od komfora i luksuza, košta od pet pa do 300 evra, koliko treba da iskeširamo ukoliko se odlučimo za luksuzniju vikendicu ili vilu u prirodi.
Prirodne lepote Srbije, uređene infrastrukture, bogat i raznovrsni sadržaj aktivnosti, kao i gostoprimstvo domaćinstva uticali su da život na selu poslednjih godina postaje jedan od omiljenih načina na koji građani koriste svoje vreme za odmor bilo da su to vreli letnji dani ili snežne zime.
Nenad Kovačević, koordinator tima oglasnih savetnika za ostale kategorije u Sasomange.rs, kaže za Kurir da je seoski turizam u Srbiji tokom perioda pandemije dobio šansu kakvoj se nije nadao jer su putovanja van granica zemlje bila zabranjena.
- Jedini odmor bio je moguć u domaćinstvima po Srbiji, gde su turisti mogli s porodicom da borave i uživaju u većoj slobodi tokom perioda ograničavanja kretanja. Mnogi vlasnici su iskoristili priliku da razvijaju svoje smeštajne kapacitete i seoski turizam sada može ozbiljno da konkuriše u turističkoj ponudi. Ljude najviše privlači priroda, domaća hrana, mir i odmor u pravom smislu te reči.
NE PROPUSTITE
Mnogi se odlaskom na selo odlučuju i za neku vrstu aktivnosti poput pešačenja, planinarenja, vožnje biciklom, jahanja, ribolova i tako dalje. Tokom boravka na selu obično se ne očekuju nikakvi posebni sadržaji, ali da bi sačuvali turiste i ušli u trku sa mnogo popularnijim destinacijama, kada bude potpuno normalizovana situacija s pandemijom, vlasnici moraju da razmišljaju u tom pravcu - kaže Kovačević i dodaje:
- Obilasci znamenitosti koje su u blizini odredišta su uvek dobra opcija, a u našoj zemlji ih ima u velikom broju. Iako se seoski turizam uglavnom vezuje za vikend, novi poslovi koji omogućavaju rad na daljinu su doprineli i tome da, naročito u vreme izolacije, veliki broj zaposlenih svoje radno vreme može da provodi u seoskim uslovima gde im je za rad potreban samo pristup internetu. I danas, više od dve godine nakon početka pandemije, mnoge firme i dalje imaju opciju rada od kuće, tako da se i zaposleni prilagođavaju tome, pa radne dane neretko provode daleko od sedišta firme.
Prema njegovim rečima, u ponudi na oglasniku Sasomange.rs su brojne vikendice, vile, apartmani, etno-sela, konačišta, domaćinstva, salaši - zapravo sve ono što selo nudi.
NE PROPUSTITE
- U zavisnosti od odredišta i godišnjeg doba, turisti se odlučuju za razne opcije smeštaja. U Vojvodini ćemo se najčešće odlučiti za salaše, a u nekim drugim delovima Srbije za vikendice i seoska domaćinstva. U zavisnosti od vrste smeštaja, ali i lokacije, cene se značajno razlikuju. Komfor i blizina velikih gradova umnogome diktiraju cene, mada mnogim turistima to nije najvažnije. Najjeftinije se mogu iznajmiti sobe koje je u raznim delovima naše zemlje moguće pronaći za samo pet evra za jednu noć po osobi.
Sa druge strane, ako želimo iznajmiti neku luksuznu vikendicu ili vilu sa svim pratećim sadržajima kao što su bazen, roštilj, sportski tereni, potrebno je platiti i blizu 300 evra za jedno noćenje, ali treba imati u vidu da se u ovakvom smeštaju može odmarati više osoba - objašnjava Kovačević dodajući da su i cene prilično raznolike:
NE PROPUSTITE
- U nekoj najjeftinijoj varijanti se može naći smeštaj sa doručkom za petnaestak evra dnevno po osobi. Tako bi sedmodnevni odmor za četvoročlanu porodicu minimum morao koštati oko 50.000 dinara. Naravno, veći kvalitet i komfor diktiraju i višu cenu.
Primetno je da i cenovno najpristupačniji smeštaji gostu nude sasvim solidne uslove. Iako su u pitanju seoska domaćinstva, vlasnici znaju da bez kvalitetnih uslova nema ni gostiju, tako da se trude da iz godinu u godinu u svojim smeštajnim kapacitetima podižu standarde, a i konkurencija koja je sve veća ih na to primorava.
Vaučeri za odmor u Srbiji
Pospešuju domaći turizam
- Ono što se poslednjih godina u velikoj meri koristi jesu vaučeri za odmor u Srbiji, koje država obezbeđuje za pospešivanje domaćeg turizma i na taj način omogućava i platežno manje sposobnim građanima da sebi priušte odmor. Interesovanje za korišćenje vaučera je ogromno, tako da mnogi ugostitelji svoje kapacitete popunjavaju i na ovaj način - kaže za Kurir Nenad Kovačević.
Naš sagovornik ističe da je naša zemlja bogata i da ima mnogo krajeva koji turistima imaju šta da ponude.
- Mnogi su tek za vreme pandemije počeli da obilaze našu zemlju, tako da je to jedna od pozitivnih stvari koje je korona donela - da upoznamo zemlju u kojoj živimo. Seoski turizam ne mora nužno biti alternativa odlasku na neke popularnije destinacije. Siguran sam da ćemo se i dalje u većem broju odlučivati za popularnija odredišta van naše države, ali smo ipak uvideli i da u Srbiji imamo još mnogo toga neistraženog, pa možemo vikende ili praznike iskoristiti za odlazak u neki salaš, etno-selo ili domaćinstvo.
Beg od stvarnosti
Budi nostalgiju
Seoski ili ruralni turizam je vrsta turizma koji podrazumeva odlazak na selo, u ruralne sredine, kako bi se iskusio i osetio način seoskog življenja. On takođe može da podrazumeva i učestvovanje turista u seoskim poslovima koji su aktuelni u periodu boravka kao što su briga o životinjama, poslovi oko useva, pomoć u kuhinji i učestvovanje u zanatskim aktivnostima.
Puno je takvih, od Vojvodine pa do svih naših planina i sela koja se u njima kriju. Hrana, mirisi i krajolici se razlikuju u zavisnosti od delova zemlje koje posetimo, ali ima nešto što ih sve povezuje. To je naš domaćin koji će u svom selu svakog turistu dočekati kao svoj rod.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić
NE PROPUSTITE
Bonus video:
