Gost Svetislava Basare u emisiji "Crveni karton" nedavno je bio Vidosav Stevanović.
Vidosav Stevanović je autor više od dvadeset književnih dela, koja su prevedena na brojne jezike širom sveta. Dobitnik je mnogo priznanja u Srbiji. U Francuskoj je nosilac odlikovanja viteza reda umetnosti i literature za celokupno književno delo.
Poslednju deceniju prošlog veka Stevanović je proveo između Francuske i Srbije. Zbog svoje žestoke kritike ratova na tlu bivše Jugoslavije i režima Slododana Miloševića, bio je prinuđen da zatraži politički azil u Francuskoj. U to vreme bio je stalna tema napada beogradske propagande, izbačen je iz školskih programa, a njegove su knjige nestale iz knjižara i biblioteka.
U Basarinoj emisiji “Crveni karton” Stevanović otvoreno govori o događajima koji su doveli do toga da je u jednom trenutku morao da spašava živu glavu. Govorio je o usponu Slobodana Miloševića, njegovom odnosu sa Dobricom Ćosićem, razlozima iz kojih je podneo ostavku u Prosveti i prelomnoj tački, kada ga je jedan poznati kriminalac izveo iz kafane i rekao da ima dve nedelje i da ne pravi probleme.
NE PROPUSTITE
- Vidosave, bio si ugledan građanin u SFRJ, cenjeni pisac, a onda si 1991. morao da spašavaš živu glavu - konstatovao je Basara.
- Ti problemi došli su ranije. Sve se zbivalo ovako. Bio sam cenjen pisac i izdavač, ali tada je došao crni talas i to se na meni prelomilo. A onda pak zbog mog drukčijeg načina rada i mišljenja. Godine 1988. sam bio generalni direktor Prosvete, gde sam otišao po izboru, ne po svojoj volji. Shvatio sam da više ne mogu da obavljam taj posao, jer su počele nevolje, sumnje, smetnje. Dao sam ostavku i otišao.
- Godine 1991. ostao sam bez oba zanimanja. Nisam mogao da radim kao izdavač i niko nije hteo da me štampa kao pisca. A i da me štampao, to se ne bi platilo. Kao otac petočlane porodice, kao glava porodice, kako se to kod nas kaže, ja nisam mogao da ispunim zadatak. Istovremeno, moja dojica sinova su pre vremena pozvana u vojsku. Da ne prepričavam ko ih je pozvao, jer zna se iz kog centra to ide. Znači, našli bi mi se sinovi, bez ikakve voljne obuke na frontovima. Da ubiju, da njih neko ubije, obe stvari su strašne. Bez obzira što su nas optuživali da smo miljenici zapada, nijedna zapadna ambasada nam nije htela dati vizu. Jedino smo dobili vizu Grčke. Tako smo se našli u nekoj vrsti zatvora u Grčkoj, bez prava. Grčka ne priznaje izbeglice. Došli su pozivi iz Francuske, da mi štampaju knjige. Tamo sam otišao, a tamo sam ostao 13 godine. Stekao sam veliko iskustvo. Tada ostaješ sam sa sobom i sa svojim zabludama - ispričao je pisac Vidosav Stevanović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
