O ishodu Kosovskog boja i danas, vekovima nakon, “lome se koplja”. Ironično, dok su upravo iz naše istoriografije potekle priče o porazu, danas je više istoričara koji zastupaju stav da je ishod bio, ako ne srpska pobeda, onda bar nerešen.
Možda najjači argument u prilog tvrdnji da je na Kosovu polju trijumfovala vojska kneza Lazara iznose savremenici tog doba. Naime, svi do sada poznati izvori iz godine Kosovskog boja ili otvoreno slave hrišćansku pobedu ili su neodređeni. O turskoj pobedi ne govori niko!
Bosanski kralj Tvrtko I Kotromanić je i nekoliko nedelja posle boja javljao prijateljima o pobedi hrišćana i primao čestitke. Ni u dobro obaveštenim Mlecima do kraja jula još se nije znao pravi obračun borbe.
Sačuvana je i jedna beleška, koja govori, da su vest o turskom porazu dobili i u dalekom Parizu!
Naime, onovremeni trgovci vest o hrišćanskoj pobedi proneli su širom Evrope, pa i do Francuske. Po njihovim kazivanjima, na pariskoj katedrali Notr Dam tom prilikom zvonila su zvona u čast srpske pobede nad moćnijim osvajačima.
Informacije su stizale u pismima, preko svedočenja i izveštaja, a najvažnija rečenica odnosila se na sultanovu smrt. Ona se, inače, pripisivala dvanestorici zaverenika, ratnika.
Uz predanje da su zvona Bogorodičine crkve u Notr Damu zvonila, postoji i priča da je kralj Karlo VI tim povodom priredio svečanu službu.
Za Karla to su svakako bile dobre vesti, jer je invazija Turaka koja je pretila Evropi sa istoka zaustavljena na Kosovu.
Iako danas postoji i mišljenje da je reč samo o lepoj, ali urbanoj legendi, priča je ostala…
Inače, o obeležavanju Kosovskog boja i pobedi hrišćana u Parizu, između ostalog, piše u "Hronici kaluđera iz Sen Denija" koja obuhvata istoriografske tekstove od 1380. do 1422.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
