Kada bi svako domaćinstvo u Srbiji, a prema poslednjem popisu iz 2011. bilo ih je oko 2,5 miliona (2.487.886), samo po tri obične sijalice zamenilo za tri štedljive, trošili bismo pet puta manje električne energije!
I tako bismo umnogome učestvovali u očuvanju Zemlje, koja je pod snažnim uticajem klimatskih promena i globalnog zagrevanja.
NE PROPUSTITE
Uvek se postavlja pitanje šta može da uradi pojedinac za spas planete. I uvek bi mogao da bude odgovor - ma, šta može on sam. Ali svi ti pojedinci žive u pomenutim domaćinstvima, pa je jasno iz priloženog šta može da uradi svako od nas pojedinačno.
Tri obične sijalice jačine 100 W, ako su upaljene pet sati dnevno, mesečno potroše oko 45 kWh struje. Tri LED sijalice, koje daju istu jačinu osvetljenja (običnoj od 100 W je ekvivalent LED sijalica od 16 do 20 W), za mesec dana u istim uslovima potroše samo devet kWh struje.
E sad, ukoliko sva nabrojana domaćinstva u Srbiji koriste obične sijalice, mesečno se potroši 112.500.000 kWh struje. Kada bi svi stavili LED sijalice, ta potrošnja u celoj Srbiji bila bi 22.500.000 kWh!
Sledeća računica vodi ka tome da uzmemo da su sva domaćinstva, recimo, u plavoj tarifi, u kojoj je kilovat-sat 9,162 dinara. Ukoliko se mesečno potroši 112.500.000 kWh, to znači da plaćamo ukupno 1.030.725.000 dinara. Sa štedljivim sijalicama trošak bi bio 206.145.000 dinara na nivou Srbije. Domaćinstvo koje sad troši 412,29 dinara na osvetljenje sa tri obične sijalice, prelaskom na LED sijalice trošilo bi samo 82,134 dinara.
Ogromna ušteda struje svakog pojedinca korišćenjem štedljivih sijalica značila bi i da bi termoelektrane manje zagađivale atmosferu dok proizvode električnu energiju, da bi trebalo manje hidrocentrala, pa da bi rečna korita i priobalje ostali očuvani, da ne bi morala priroda da se toliko uništava širenjem rudnika uglja... I ko zna koji sve još benifiti.
Goran Pejanović, pomoćnik direktora Centra za klimatske promene RHMZ, istakao je za Kurir da planetu možemo štititi naizgled malim, ali u suštini krupnim potezima. U nastavku možete pročitati neke od njegovih saveta za očuvanje Zemlje.
Ko potroši četiri metra drva, neka posadi bar jedno
Svako ko potroši četiri kubika drva tokom zime, morao bi da se oduži prirodi. - Svako ko poseče drvo da bi se ogrejao, trebalo bi da posadi barem jedno drvo. Pošumljavanje i vegetacija su bitni jer se njome upija ugljen-dioksid tokom fotosinteze i tako se tokom leta smanjuje koncentracija ugljen-dioksida - ističe Pejanović.
Dobre fasade i prozori zadržavaju toplotu i hladnoću
Racionalno korišćenje električne energije veoma je bitno jer se čak 40 odsto, na primer, grejanja gubi uzaludno zbog neadekvatne hidroizolacije i termoizolacije. Tako svako ko je u mogućnosti treba uradi kvalitetnu fasadu, ali i da ugradi PVC prozore. I te kako će osetiti razliku. I na računu.
Grejanje na ugalj je zlo
Ukoliko u domaćinstvu imate peć na loženje, bitno je da znate da su najveće zlo kada je zagađenje u pitanju ugalj, nafta i gas. Tokom spaljivanja uglja, kako navodi Pejanović, dolazi do najveće proizvodnje ugljen-dioksida, zbog čega se atmosfera greje.
Šporeti za etažno grejanje dosta pomažu
Mnoga domaćinstava u Srbiji koriste ogrevno drvo, ne samo za grejanje već i za spremanje hrane. Onda se loži mnogo da bi ta toplota stigla u sve prostorije i dešava se da se u kuhinji ne može boraviti od vrućine, dok u nekoj sobi jedva da je toplo. Ukoliko bi se u takvim situacijama kupio šporet za etažno grejanje i iz njega izvukli radijatori po stanu ili kući, trošilo bi se mnogo manje drva, bilo bi ravnomerno toplo, a investicija bi se relativno brzo isplatila.
Vozite bicikl, parkirajte kola
Ko vozi bicikl, čuva planetu, mišljenja je Pejanović. Odnosno, smanjite vožnju automobila. - Bicikl je veoma dobar za zdravlje jer održava telo u kondiciji. Samim tim, njegovom upotrebom smanjuje se ne samo emisija ugljen-dioksida iz automobila već i ostalih gasova - navodi Pejanović. Savet je i da svako ko može koristi javni prevoz, a ako i ide kolima, u njima ne bude sam, već da poveze bar još nekoga.
Kupite hrane samo koliko možete pojesti
Kada kupujete hranu, nemojte preterivati i donositi kući gomile namirnica koje nećete moći da potrošite, pa ćete ih baciti u đubre. Đubre na deponijama još jedan je od zagađivača naše atmosfere.
Pusti, pusti modu
Modna industrija jedan je od najvećih zagađivača, a u tom lancu svi učestvujemo ako neki odevni komad bacimo. Trenutno se manje od jedan odsto celokupnog odevnog materijala reciklira, a ostatak propada i uništava prirodno okruženje. Stoga odeću bolje dajte nekome kome je potrebnija, nego što ćete je baciti.
Elektronske uređaje nosite na reciklažu
Najgore što možemo uraditi, a i kažnjivo je, jeste neodgovorno uklanjanje elektronskog otpada. Da bi se smanjilo zagađenje na planeti, potrebno je nositi na reciklažu sve, od baterija i sijalica do kompjutera, frižidera, mikrotalasnih.
Solarni paneli bitni u smanjenju CO2
Ugradnja solarnih panela može da donese uštedu na računima za električnu energiju i do 3.000 dinara, a oni predstavljaju veoma bitnu kariku u smanjenju ugljen-dioksida.
Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
