DEKAN I ČUVENI HIRURG DAVIDOVIĆ O LEČENJU PREKO VEZE, PLATAMA, RADU KOD PRIVATNIKA: Jesu li deca lekara povlašćena, A I MOJE KĆERI

Srbija mora naći način da privuče mlade ljude da rade i u zabačenim selima, a to može samo privilegijama - brža specijalizacija, rešeno stambeno pitanje dok su tamo i veća primanja. I problem deficitarnih specijalizacija, koje mladi lekari izbegavaju, trebalo bi da rešavamo tako što će da ih dobijaju odmah i mnogo lakše, pa možda čak i da im primanja sutra, kad počnu njima da se bave, budu veća nego ostalima - navodi u intervjuu za Kurir čuveni vaskularni hirurg prof. dr Lazar Davidović, dekan Medicinskog fakulteta (MF) Univerziteta u Beogradu kako bismo mogli rešiti goruće probleme u srpskom zdravstvu

Za početak da vidimo koliko MF tačno iškoluje doktora medicine, koliki je prosek Fakulteta i godina studiranja?

- Na jedno raspoloživo mesto prethodnih godina su po 2,1-2,2 kandidata, a godišnje primamo 500 studenata na budžet, 40 samofinansirajućih i još 100 na nastavu na engleskom. Od 2013. do 8. aprila 2023. diplomirao je 4.811 student sa prosečnom ocenom 8,63. Njih 45 ili 0,94% imalo je prosek 10, a prosečna dužina studiranja je 6,7 godina. Studije medicine, podsećam, traju šest godina. Školske 2021/22. diplomirala su 504 studenta sa prosečnom ocenom 8,77, a šest ih je imalo prosek 10. Veoma sam zadovoljan ovim podacima.

Je li to previše, taman ili premalo za naše potrebe? I za koga ih više školujete - za Srbiju ili inostranstvo gde ih masa odlazi?

- Čini mi se da je to dovoljno, ali precizniji odgovor može dati "Batut", odnosno Ministarstvo zdravlja. Želim da verujem da ih, pre svega, školujemo za našu zemlju. Ali odliv stručnjaka svih profila, uključujući i mlade lekare, poslednjih decenija je neminovan. Ne smo u našoj zemlji, ne samo na Balkanu, pa i novim državama EU, nego i u zemljama koje su duže članice EU. U nekoliko prestižnih nemačkih vaskularnih centara - Minster, Regenzburg, Minhen, Nirnberg vodeći vaskularni hirurzi su mladi Grci u najboljim hirurškim godinama između 40 i 50, a ima i Italijana. Takođe, ima i Nemaca koji rade u Velikoj Britaniji. To je sasvim normalno i glavni razlog je ekonomske prirode.

Većina i odlazi jer ovde ne mogu dovoljno da zarade za sebe i porodicu.

- Potpuno ste u pravu da je to glavni motiv, ali to nije samo kod nas. A pre nekoliko dana smo sa najvišeg nivoa, od gospodina predsednika, čuli kakve su projekcije povećavanja plata u naredne dve godine. Taj podatak više nego ohrabruje, a da li će mladi ljudi time biti zadovoljni, ja to ne mogu da kažem. A Srbija je poslednjih godina uložila više nego ikada u zdravstvo, izgrađene su nove bolnice, renovirane postojeće, najmodernijom opremom ne razlikujemo se od najbogatijih zemalja iako su njihove mogućnosti veće nego naše. I ti mnogo bolji uslovi trebalo bi da budu jedan od razloga da se u izvesnoj meri mladi zaustave u zemlji.

Koji to minimum plate koju bi trebalo da ima lekar?

- Ne mogu to reći kroz konkretnu brojku, ali bili bi zadovoljni platama koje bi im u skladu s troškovima života omogućile standard kao u najbogatijim zemljama. Međutim, takva očekivanja sigurno imaju i ostali stručnjaci. Da li favorizovati lekare, to mora neko drugi da odredi. A promena sistema vrednosti uvek nailazi na nemale otpore.

I sad lekare treba privoleti na rad u unutrašnjost, u zabačena sela.

- I sam živim u selu, u Surčinu. Primarna zdravstvena zaštita bila je na značajno nižem nivou dok nije napravljen moderan dom zdravlja pre 13 godina, što je privuklo određen broj mladih ljudi, ali ih još nema dovoljno.

Surčin je ipak deo Beograda i ne može da se poredi sa zabačenim selima po Srbiji.

- Oni koji hoće da rade u zabačenijem mestu treba da budu privilegovni, a čini mi se i da prof. Grujičić ima konkretne ideje za materijalnu stimulaciju.

Na sve to problem su odlasci u penzije. Deluje apokaliptično to što će čak 96 lekara u Užicu, koje pokriva ceo Zlatiborski okrug, uskoro u penziju. I nije Užice izolovan slučaj.

- Obaveza rukovodilaca je da planiraju na vreme. Na mojoj klinici tog problema neće biti jer je spremljeno nekoliko generacija koje se sukcesivno smenjuju. Od kakao sam postao dekan bar dva puta sam direktorima instituta MF i šefovima katedri rekao da na vreme planiraju i da ne traže zamenu u momentu odlaska u penziju. A sad je teško naći 100 lekara.

Bolnica u Majdanpeku je čak pred gašenjem, tamo niko neće da živi.

- Mladi ljudi da se privuku bržom specijalizacijom, rešavanjem stambenog pitanja i većim primanjima.

Zdravstvo će se u narednom periodu, što po mnogima nije fer, voditi uglavnom prema 11 deficitarnih specijalizacija, koje uopšte nisu atraktivne za lekare jer bi najveći broj njih u internu medicinu, ginekologiju, plastiču hirurgiju i dermatologiju, gde su zapravo pare. Niko neće medicinu rada ili transfuziologiju. A fali nam čak 200 anesteziologa, koji su potpora za mnoge grane medicine.

- To je problem svugde u svetu, pa zato u nekim zapadnoevropskim zemljama mladi ljudi moraju da procenjuju da li odmah da dobiju manje privlačnu specijalizaciju ili da čekaju onu željenu. Začudilo me je da nedostaje čak 200 anesteziologa, ali znam mnogo njih koji su otišli u inostranstvo čak i iz moje klinike. Inače, 71 lekar je na našem fakultetu 2021. upisao specijalizaciju iz anesteziologije, a 2022. njih 64. Mislim da prof. Grujičić ima neke ideje u vezi s tim - da se deficitarne specijalizacije dobijaju značajno brže, lakše - odmah. A ja bih dodao i veće plate.

Rad i u državnoj službi i privatnoj praksi - za ili protiv?

- Strašnih i hiperinflatornih devedesetih pokušao sam da radim u jednoj ordinaciji, naravno van radnog vremena, i uspeo čitavih nedelju dana. Iako je vlasnik bio hiperkorektan shvatio sam da to ne mogu. Rad i u privatnim ustanovama je danas, nažalost, realnost i nemam ništa protiv pod uslovom da je krajnje regularan i da nema nikakvog poklapanja s radom u državnim.

Pacijenti moraju kod privatnika kad ne mogu u državno, a i neki lekari ih na to primoravaju.

- Možda postoji bolje rešenje - dopunski rad u državnim ustanovama. Kad sam 2000. bio na usavršavanju u Parizu kod čuvenog prof. Kifera, video sam da operiše privatne pacijente u bolnici u kojoj radi. I tačno se zna koliko ko dobija od te operacije, počev od portira.

To je ovo što opet radi VMA, pa se digla bura.

- Nisam to detaljnije gledao, ali možda je ovo mogućnost, naročito kod najkomplikovanijih operacija. A i kada sam 2001. postao direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju smatrao sam da kao rukovodilac tako prestižne ustanove ne bih smeo da istovremeno da radim u privatnoj ustanovi jer bi to bio nekakav sukob interesa.

Rad privatno nije samo stvar etike, već i egzistencije.

- Slažem se, od nečega mora da se živi. Većim primanja Rumunija je sprečila odliv svojih medicinskih stručnjaka.

Pošto je dala 4.000 evra platu doktoru.

- Da li naša država može isto da uradi, to ne znam.

Ipak je ključ svega plata?

- Slažem se s vama.

Ministarka je srpskom zdravstvu dala ocenu 7 od 10. Koju biste vi posle svega?

- Zadovoljavajuću i malo više od toga, posebno imajući u vidu ulaganja u zdravstvo. Saglasan sam sa brojkom koju je dala ministarka. Moram reći da je u vaskularnoj medicini lečenje pacijenata na izuzetno visokom nivou, na najkomplikovaniju operaciju torakoabdominalne aorte dolaze nam pacijenti ne samo iz Republike Srpske, Crne Gore, već i iz Severne Makedonije, Hrvatske, Rumunije, pa i Litvanije! I naša je bolnica jedan od šest evropskih centara koja tu operaciju rutinski radi. Od 2009. imali smo na edukaciji 60 mladih vaskularnih hirurga uglavnom iz Zapadne Evrope, koji sa stipendijom mogu gde hoće, a dolaze kod nas.

To nije relana slika. Koliko običan pacijent treba da sačeka na skener, magnet, specijalistički pregled?

- Da, na osnovu slike u jednoj bolnici ne može se dobiti generalna slika. Odgovorno tvrdim da pacijenti koji žele da ih pregledam nemaju nikakav problem, dovoljno je da nazovu sekretaricu klinike ili zakažu preko ordinirajućeg lekara i IZIS. Naravno, pregledam i tretiram pacijente zbog kojih me je nazvao neki prijatelj, rođak, ali time ne remetim tretman pacijenata koji su regularno zakazali pregled.

Ipak srpsko zdravstvo funkcioniše na vezu?

- Ne slažem se s tim. Ima slučajeva kad nazovem svoje kolege i zamolim da pregledaju i tretiraju nekog mog. I u tome ne vidim ništa loše ako na taj način ne narušavam sistem. A ja ga lično ne narušavam.

Jelena S. Spasić