Srbija mora naći način da privuče mlade ljude da rade i u zabačenim selima, a to može samo privilegijama - brža specijalizacija, rešeno stambeno pitanje dok su tamo i veća primanja. I problem deficitarnih specijalizacija, koje mladi lekari izbegavaju, trebalo bi da rešavamo tako što će da ih dobijaju odmah i mnogo lakše, pa možda čak i da im primanja sutra, kad počnu njima da se bave, budu veća nego ostalima - navodi u intervjuu za Kurir čuveni vaskularni hirurg prof. dr Lazar Davidović, dekan Medicinskog fakulteta (MF) Univerziteta u Beogradu kako bismo mogli rešiti goruće probleme u srpskom zdravstvu
Za početak da vidimo koliko MF tačno iškoluje doktora medicine, koliki je prosek Fakulteta i godina studiranja?
- Na jedno raspoloživo mesto prethodnih godina su po 2,1-2,2 kandidata, a godišnje primamo 500 studenata na budžet, 40 samofinansirajućih i još 100 na nastavu na engleskom. Od 2013. do 8. aprila 2023. diplomirao je 4.811 student sa prosečnom ocenom 8,63. Njih 45 ili 0,94% imalo je prosek 10, a prosečna dužina studiranja je 6,7 godina. Studije medicine, podsećam, traju šest godina. Školske 2021/22. diplomirala su 504 studenta sa prosečnom ocenom 8,77, a šest ih je imalo prosek 10. Veoma sam zadovoljan ovim podacima.
Je li to previše, taman ili premalo za naše potrebe? I za koga ih više školujete - za Srbiju ili inostranstvo gde ih masa odlazi?
- Čini mi se da je to dovoljno, ali precizniji odgovor može dati "Batut", odnosno Ministarstvo zdravlja. Želim da verujem da ih, pre svega, školujemo za našu zemlju. Ali odliv stručnjaka svih profila, uključujući i mlade lekare, poslednjih decenija je neminovan. Ne smo u našoj zemlji, ne samo na Balkanu, pa i novim državama EU, nego i u zemljama koje su duže članice EU. U nekoliko prestižnih nemačkih vaskularnih centara - Minster, Regenzburg, Minhen, Nirnberg vodeći vaskularni hirurzi su mladi Grci u najboljim hirurškim godinama između 40 i 50, a ima i Italijana. Takođe, ima i Nemaca koji rade u Velikoj Britaniji. To je sasvim normalno i glavni razlog je ekonomske prirode.
Većina i odlazi jer ovde ne mogu dovoljno da zarade za sebe i porodicu.
- Potpuno ste u pravu da je to glavni motiv, ali to nije samo kod nas. A pre nekoliko dana smo sa najvišeg nivoa, od gospodina predsednika, čuli kakve su projekcije povećavanja plata u naredne dve godine. Taj podatak više nego ohrabruje, a da li će mladi ljudi time biti zadovoljni, ja to ne mogu da kažem. A Srbija je poslednjih godina uložila više nego ikada u zdravstvo, izgrađene su nove bolnice, renovirane postojeće, najmodernijom opremom ne razlikujemo se od najbogatijih zemalja iako su njihove mogućnosti veće nego naše. I ti mnogo bolji uslovi trebalo bi da budu jedan od razloga da se u izvesnoj meri mladi zaustave u zemlji.
IMAM 65 I PRODUŽEN MI JE RADNI ODNOS
Nedavno ste napunili 65 godina. Ministarka insistira da se sa sticanjem uslova ide u penziju. Ipak niste?
- Senat Univerziteta u Beogradu mi je pre nekoliko nedelja produžio radni odnos na još dve godine i to po vrlo strogom kriterijumu, a na osnovu predloga nastavno-naučnog veća MF. Prema Statutu MF najstrožiji kriterijum da se nekom posle 65 produži radni odnos je tzv. naučni doprinos, što podrazumeva da od momenta kada je izabran za redovnog profesora, pa do odlaska u penziju mora još tri puta da ispuni sve potrebne uslove za takav izbor, što uopšte nije lako, pa godišnje imamo jednog do dva takva kandidata. Prošle godine nije bio nijedan, a ove godine nas troje - profesori Lalić, Đurić i ja. Ponosan sam što mi je po tom osnovu na fakultetu produžen rani odnos. I dalje se bavim hirurgijom na Klinici i pregledam pacijente, ali sam dao ostavku na mesto direktora pre stupanja na dužnost dekana.
Ministarka je vaš prodekan, podređena vam na fakultetu. Kakav je menadžer?
- Prof. Grujičić znam od studija, od 1977, izuzetna osoba, izuzetno stručna, vredna i posvećena, sve što radi radi na najbolji mogući način.
Koji to minimum plate koju bi trebalo da ima lekar?
- Ne mogu to reći kroz konkretnu brojku, ali bili bi zadovoljni platama koje bi im u skladu s troškovima života omogućile standard kao u najbogatijim zemljama. Međutim, takva očekivanja sigurno imaju i ostali stručnjaci. Da li favorizovati lekare, to mora neko drugi da odredi. A promena sistema vrednosti uvek nailazi na nemale otpore.
I sad lekare treba privoleti na rad u unutrašnjost, u zabačena sela.
- I sam živim u selu, u Surčinu. Primarna zdravstvena zaštita bila je na značajno nižem nivou dok nije napravljen moderan dom zdravlja pre 13 godina, što je privuklo određen broj mladih ljudi, ali ih još nema dovoljno.
Surčin je ipak deo Beograda i ne može da se poredi sa zabačenim selima po Srbiji.
- Oni koji hoće da rade u zabačenijem mestu treba da budu privilegovni, a čini mi se i da prof. Grujičić ima konkretne ideje za materijalnu stimulaciju.
Na sve to problem su odlasci u penzije. Deluje apokaliptično to što će čak 96 lekara u Užicu, koje pokriva ceo Zlatiborski okrug, uskoro u penziju. I nije Užice izolovan slučaj.
- Obaveza rukovodilaca je da planiraju na vreme. Na mojoj klinici tog problema neće biti jer je spremljeno nekoliko generacija koje se sukcesivno smenjuju. Od kakao sam postao dekan bar dva puta sam direktorima instituta MF i šefovima katedri rekao da na vreme planiraju i da ne traže zamenu u momentu odlaska u penziju. A sad je teško naći 100 lekara.
ČAK 36% VUKOVACA NIJE POLOŽILO PRIJEMNI NA MEDICINI JEDNE GODINE
Medicinski fakultet ne odustaje od prijemnog i pored državne mature?
- Ispitivanje koje je sproveo prof. dr Dušan Popadić, prodekan za redovnu nastavu pre dve godine pokazalo je izuzetno nisku korelaciju između prolaznosti na prijemnom ispitu MF i uspeha u srednjoj školi. U jednoj od tih godina čak 36% vukovaca nije položilo prijemni kod nas. Smatramo da je državna matura veoma važan iskorak za unapređenje obrazovnog sistema, ali da pre svega treba da ima ulogu sertifikacionog ispita. Smatramo da je ovaj prijemni koji će se zvati test skolonosti, od izutetnog začaja.
A biće zapravo isti prijemni kao i do sada?
- Tako je, s tim što insistiramo da 50% poena koji odlučuju o prijenu na MF dolaze sa testa sklonosti, 30% sa državne mture, a 20% sa prethodnog uspeha. Tu postoje određena neslaganja, ali naše mišljenje dele kolege sa Elektrotehnike i Arhitekture. Smatramo da se samo tako može obezbediti nivo kvaliteta za studije medicine.
Da održite 8,77?
- Tako je.
Bolnica u Majdanpeku je čak pred gašenjem, tamo niko neće da živi.
- Mladi ljudi da se privuku bržom specijalizacijom, rešavanjem stambenog pitanja i većim primanjima.
Zdravstvo će se u narednom periodu, što po mnogima nije fer, voditi uglavnom prema 11 deficitarnih specijalizacija, koje uopšte nisu atraktivne za lekare jer bi najveći broj njih u internu medicinu, ginekologiju, plastiču hirurgiju i dermatologiju, gde su zapravo pare. Niko neće medicinu rada ili transfuziologiju. A fali nam čak 200 anesteziologa, koji su potpora za mnoge grane medicine.
- To je problem svugde u svetu, pa zato u nekim zapadnoevropskim zemljama mladi ljudi moraju da procenjuju da li odmah da dobiju manje privlačnu specijalizaciju ili da čekaju onu željenu. Začudilo me je da nedostaje čak 200 anesteziologa, ali znam mnogo njih koji su otišli u inostranstvo čak i iz moje klinike. Inače, 71 lekar je na našem fakultetu 2021. upisao specijalizaciju iz anesteziologije, a 2022. njih 64. Mislim da prof. Grujičić ima neke ideje u vezi s tim - da se deficitarne specijalizacije dobijaju značajno brže, lakše - odmah. A ja bih dodao i veće plate.
Rad i u državnoj službi i privatnoj praksi - za ili protiv?
- Strašnih i hiperinflatornih devedesetih pokušao sam da radim u jednoj ordinaciji, naravno van radnog vremena, i uspeo čitavih nedelju dana. Iako je vlasnik bio hiperkorektan shvatio sam da to ne mogu. Rad i u privatnim ustanovama je danas, nažalost, realnost i nemam ništa protiv pod uslovom da je krajnje regularan i da nema nikakvog poklapanja s radom u državnim.
Pacijenti moraju kod privatnika kad ne mogu u državno, a i neki lekari ih na to primoravaju.
- Možda postoji bolje rešenje - dopunski rad u državnim ustanovama. Kad sam 2000. bio na usavršavanju u Parizu kod čuvenog prof. Kifera, video sam da operiše privatne pacijente u bolnici u kojoj radi. I tačno se zna koliko ko dobija od te operacije, počev od portira.
To je ovo što opet radi VMA, pa se digla bura.
- Nisam to detaljnije gledao, ali možda je ovo mogućnost, naročito kod najkomplikovanijih operacija. A i kada sam 2001. postao direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju smatrao sam da kao rukovodilac tako prestižne ustanove ne bih smeo da istovremeno da radim u privatnoj ustanovi jer bi to bio nekakav sukob interesa.
MOJE KĆERKE NEMAJU VEZE S MEDICINOM
Student medicine sad i nekad, utisak je da kriterijumi vremenom opali? Prosek od 8,77 je zaista visok.
- Studije medicine su bile zahtevne i kada sam ja bio student, a takve su i sada, ali izneti statistički podaci nedovoljni su za zaključke o tome da li su se kriterijumi smanjili.
Gotovo sva doktorka deca idu na medicinu?
- Naravno da ima doktorske dece na medicini, kao što su recimo deca brojnih eminentnih pravnika na pravima. Po meni je važnije da li je taj neko na studije medicine ili prestižno radno mesto došao na regularan ili neregularan način, da li posao obavlja kvalitetno. A za to su odgovorni nastavnici, odnosno rukovodioci ustanova. I da ne bude zabune - moja deca se ne bave medicinom. Najstarija kćer je filmski producent, radi u prestižnom kanadskom filmskom centru u Torontu, srednja je na elektrotehnici, a najmlađa na univerzitetu umetnosti.
Rad privatno nije samo stvar etike, već i egzistencije.
- Slažem se, od nečega mora da se živi. Većim primanja Rumunija je sprečila odliv svojih medicinskih stručnjaka.
Pošto je dala 4.000 evra platu doktoru.
- Da li naša država može isto da uradi, to ne znam.
Ipak je ključ svega plata?
- Slažem se s vama.
RADIKALNE PROMENE U SPECIJALIZACIJAMA
U toku je i reforma specijalizacije, šta je to konkretno?
- Reformu specijalističkog ispita, koji treba radikalno da se promeni, radimo sa drugim medicinskim fakultetima i Ministarstvom zdravlja. Test bi bio istog dana u svim fakultetima, sa istim pitanjima, a potom bi oni koji ga polože imali praktični ispit. Time bi se nivo specijalizacije značajno ujednačio, a krajnji efekat bili značajno kompetetniji stručnjaci od čega će najviše koristi imati pacijenti.
Kada će da krene realizacija?
- Dokument se pravi, ali ne bih mogao da kažem kada će tačno biti.
Ministarka je srpskom zdravstvu dala ocenu 7 od 10. Koju biste vi posle svega?
- Zadovoljavajuću i malo više od toga, posebno imajući u vidu ulaganja u zdravstvo. Saglasan sam sa brojkom koju je dala ministarka. Moram reći da je u vaskularnoj medicini lečenje pacijenata na izuzetno visokom nivou, na najkomplikovaniju operaciju torakoabdominalne aorte dolaze nam pacijenti ne samo iz Republike Srpske, Crne Gore, već i iz Severne Makedonije, Hrvatske, Rumunije, pa i Litvanije! I naša je bolnica jedan od šest evropskih centara koja tu operaciju rutinski radi. Od 2009. imali smo na edukaciji 60 mladih vaskularnih hirurga uglavnom iz Zapadne Evrope, koji sa stipendijom mogu gde hoće, a dolaze kod nas.
To nije relana slika. Koliko običan pacijent treba da sačeka na skener, magnet, specijalistički pregled?
- Da, na osnovu slike u jednoj bolnici ne može se dobiti generalna slika. Odgovorno tvrdim da pacijenti koji žele da ih pregledam nemaju nikakav problem, dovoljno je da nazovu sekretaricu klinike ili zakažu preko ordinirajućeg lekara i IZIS. Naravno, pregledam i tretiram pacijente zbog kojih me je nazvao neki prijatelj, rođak, ali time ne remetim tretman pacijenata koji su regularno zakazali pregled.
SELEKCIJA JE VAŽNA
Ministarka je navela da i vi, profesori morate imati odgovornost i usmeriti studenta na specijalizaciju koja mu leži.
- Potpuno se slažem s tim, a odgovoriću ličnim primerom. U oktobru 1982. sam započeo deveti semestar u okviru koga se učila hirurgija, a imao sam sreću da je učim na čuvenoj Drugoj hirurškoj klinici. Već posle nekoliko nedelja bio sam siguran da ću biti hirurg, ali mi je bilo važno da oni koji su na mene ostavili izuzetan utisak taj moj smisao za hirurgiju i potvrde. Dolazio sam svaki peti dan, kada je klinika bila dežurna za Beograd, odmah posle nastave i ostajao do sutra ujutru. I nije mi bilo teško. I kada su mi tadašnji asistent, kasnije učitelj i profesor Lotina, zatim profesori Arsov, Ašković, Đukić, Velimirović, Stojanov, Čolović, žao mi je što neću sve pomenuti, rekli da imam smisla da hirurgiju ništa mi više nije bilo potrebno.
Kako je danas?
- Na isti način smo se kao zreli hirurzi ponašali prof. Kostić i ja i poslednjih 20 godina selekcionisli sve koji su došli na Kliniku za vaskularnu hirurgiju KCS. Sa zadovoljstvom kažem da smo dobro birali. Sada oni biraju.
Šta to mora da ima hirurg?
- Manuelna spretnost, spremnost da se hirurški problemi rešavaju ne samo u radno vreme, nego i noću, vikendom, praznikom... I ne samo u svojoj, nego i u drugim bolnicama. Stotine puta sam sve to radio.
Ipak srpsko zdravstvo funkcioniše na vezu?
- Ne slažem se s tim. Ima slučajeva kad nazovem svoje kolege i zamolim da pregledaju i tretiraju nekog mog. I u tome ne vidim ništa loše ako na taj način ne narušavam sistem. A ja ga lično ne narušavam.
Jelena S. Spasić
NE PROPUSTITE
NE PROPUSTITE
