KORONA NAS JE SPUSTILA NA ZEMLJU! Dr Davidović: Zdravstveni sistem Srbije se pokazao boljim od sistema u mnogo bogatijim zemljama

Savremeni čovek se pre pandemije koronavirusa ponašao istovremeno i neodgovorno i arogantno prema prirodnom okruženju, drugim ljudima, pa i samom sebi. Ponašali smo se kao da smo gospodari svega što se oko nas dešava, a onda nas je jedan virus veoma jednostavne građe, ali velikih "neprijateljskih" sposobnosti, vratio u stvarnost, da ne kažem spustio na zemlju. Mišljenja sam da se naš zdravstveni sistem prikazao boljim i efikasnijim od zdravstvenih sistema u mnogo bogatijim zemljama. U vidu, pre svega, imam brzu izgradnju i kompletnu opremu čak tri bolnice, nabavku vakcina i najmodernijih, ujedno i najskupljih lekova, kaže u intervjuu za Kurir Lazar Davidović, dekan beogradskog Medicinskog fakulteta, vaskularni hirurg i direktor Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.

Na početku, jeste li zadovoljni postignutim tokom prvih šest meseci na mestu dekana Medicinskog fakulteta?

- Zadovoljan sam onim što smo uradili u prvih šest meseci, mada je uvek najbolje da ocenu daju drugi. Bili smo izloženi brojnim izazovima, a najveći je, svakako, bio organizovanje praktične nastave u uslovima kovid pandemije. Podsećam vas da prethodno studenti medicine nisu imali praktičnu nastavu čak godinu i po dana, a ona je jedan od najznačajnijih segmenata njihovog školovanja. Praktična nastava na Medicinskom fakultetu ima mnogo veći značaj nego na drugim fakultetima. Tražili smo modalitet kako da se organizujemo a da nikoga ne izložimo dodatnom riziku od infekcije. Mislim na profesore, asistente, studente, a pre svih na pacijente. Jer, naše "učionice" za praktičnu nastavu su ne samo laboratorije već i operacione sale, bolesničke sobe, porodilišta... Na sva ta mesta studenti ulaze. Iako je odluka fakulteta o načinu sprovođenja praktične nastave izazvala kontroverzne reakcije, uspeli smo da je gotovo u potpunosti sprovedemo. Naime, jedino poslednjih deset dana semestra u januaru, kada je epidemiološka situacija bila izrazito nepovoljna, i ovaj oblik nastave je morao da se sprovodi u onlajn formatu. Izvođenjem praktične nastave na uobičajen način bili su zadovoljni i studenti i profesori.

Šta je najvažnije što planirate u narednom periodu?

- U narednom periodu planiramo unapređenje kako redovne, tako i poslediplomske nastave, odnosno naučno-istraživačkog rada. Na primer, u okviru doktorskih akademskih studija pokrenuti su novi moduli, zbog kojih očekujemo i polaznike iz inostranstva. Isto tako, jedan supspecijalistički kardiološki program akreditovan je od strane evropskog udruženja za srčanu slabost. Imali smo priliku da naš fakultet promovišemo na Ekspu u Dubaiju. Studentima koji su odslušali hirurgiju organizovan je kurs šivenja... medicinskog, naravno. Nastojaćemo, takođe, da poboljšamo opšte uslove rada i učenja i u vezi s tim imamo obećanja nadležnih ministarstava. Na primer, odobrena su sredstva za renoviranje i dodatno opremanje prostora u kom se odvija nastava na engleskom jeziku - godišnje fakultet ima 100 takvih studenata - i to bi trebalo da se realizuje do kraja godine. U toku je pisanje monografije koja je posledica monografije posvećene stotoj godišnjici postojanja fakulteta.

Medicinski fakultet je početkom godine tužen jer je kao uslov za prisustvo nastavi tražio negativan PCR test ili dokaz o vakcinaciji ili preležanom kovidu, vi ste išli na informativni razgovor u policiju i tužilaštvo... Kako ste doživeli tu tužbu? Ima li nekog epiloga?

- Tačno je da sam lično državnim organima pružio informacije o toj meri i dostavio odluke nadležnih organa Medicinskog fakulteta. Nije u tome bilo ničeg neprijatnog. Medicinskom fakultetu nije stigla nikakva tužba niti bilo šta slično tim povodom. Epiloga nema, jer nije bilo ni početka bilo kakvog procesa.

Da li vas je iznenadio neveliki odziv studenata na vakcinaciju protiv koronavirusa? Mi smo upravo od akademaca čuli mnogo predrasuda, teorija zavera...

- Ne znam na koje akademce mislite. Odgovorno mogu da kažem da je odziv studenata medicine na vakcinaciju bio očekivano visok. To sam pominjao već u više navrata. Na završnim godinama studija je više od 90 odsto vakcinisanih. Kakav je bio odziv studenata drugih fakulteta, zaista ne znam.

Stojite li i dalje iza vaše izjave: "Ako je potrebno, vakcinisao bih se svakih mesec dana"?

- Naravno da stojim pri toj izjavi. Nebrojeno puta su mnogo kompetentniji od mene - epidemiolozi, infektolozi - insistirali na tvrdnji da je vakcinacija najefikasniji način prevencije ove bolesti. Srećan sam što smo vakcinu dobili već krajem 2020. godine. Sigurno je da se ona mora i da će se dodatno usavršavati. Stručnjaci će nam tek reći koliko često će vakcinacija biti potrebna, a moja porodica i ja ćemo ih svakako slušati. To ću uvek govoriti i studentima i javnosti.

Da li svet već može da sagleda sve posledice pandemije po ljudsko zdravlje? Bilo je, takođe, dosta odloženih operacija, pregleda...

- Sada smo već u situaciji da malo više i konkretnije govorimo o takozvanim indirektnim efektima pandemije po ljudsko zdravlje. Pre desetak dana u Beogradu je održana veoma značajna međunarodna konferencija posvećena kovid pandemiji. Učestvovali su stručnjaci svih profila, a ja sam bio zamoljen da pripremim segment posvećen kardiovaskularnoj hirurgiji. Imali smo čak tri sesije u kojima su 90 odsto učesnika bili predavači iz inostranstva. Bukvalno sa svih kontinenata. Govorili su o načinu organizovanja svojih službi u kovid pandemiji. Svi do jednog konstatovali su da je kovid pandemija, nažalost, odložila lečenje brojnih bolesnika s različitim kardiovaskularnim bolestima. Mnogi od tih bolesnika, što potvrđuje i iskustvo moje klinike, sada dolaze sa uznapredovalom bolešću, čije je lečenje teže, neizvesnije i rizičnije. U stručnoj literaturi je sve više radova koji ovo potvrđuju. Dakle, već sada se vide izrazito negativni efekti, ali mislim da još nemamo pravu predstavu o tome. Siguran sam da isto mogu reći kolege koje se bave lečenjem drugih bolesti, a pre svega malignih.

Šta je za vas najvažnije što ste uvideli, saznali, naučili tokom pandemije koronavirusa?

- Utisak mi je da se savremeni čovek pre pandemije ponašao istovremeno i neodgovorno i arogantno prema prirodnom okruženju, drugim ljudima, pa i samom sebi. Ponašali smo se kao da smo gospodari svega što se oko nas dešava, a onda nas je jedan virus veoma jednostavne građe, ali velikih "neprijateljskih" sposobnosti, vratio u stvarnost, da ne kažem spustio na zemlju. Pandemija je od nas zahtevala brojna prilagođavanja i promene, ali nisu svi bili jednako izloženi. Na najvećem udaru bili su zdravstveni sistemi, lekari, medicinske sestre, laboranti, pomoćno medicinsko osoblje. Mišljenja sam da se naš zdravstveni sistem prikazao boljim i efikasnijim od zdravstvenih sistema u mnogo bogatijim zemljama. U vidu, pre svega, imam brzu izgradnju i kompletnu opremu čak tri bolnice, nabavku vakcina i najmodernijih, ujedno i najskupljih lekova. Na udaru pandemije takođe su bili humanost i solidarnost, dve možda najveće civilizacijske tekovine. Pokušaću da vam to ilustrujem tekstom koji mi je dao moj najbolji prijatelj Srđan Radovanović, ugledni beogradski advokat. Kada su studenti čuvenu antropološkinju Margaret Mid pitali šta je prvi znak civilizacije, očekivali su da će govoriti o udicama, iglama za šivenje, kamenu za mlevenje žita... Ali ne. Ona je rekla da je prvi znak civilizacije fosilni nalaz zarasle prethodno prelomljene butne kosti. Jer, u životinjskom svetu nijedna jedinka ne može da preživi prelom noge, s obzirom na to da ne može da se hrani i da se brani. A bez toga ne može da živi dovoljno dugo da bi noga zarasla. Isto je važilo i za pripadnike prvobitnih ljudskih zajednica. Nalaz fosila srasle prethodno prelomljene butne kosti je dokaz da je neko o nekome brinuo dovoljno dugo, to jest sve dok kost nije zarasla. Dokaz da je neko pomagao nekom drugom je prvi civilizacijski znak. Najbolji smo kada pomažemo onima koji su u nevolji, zaključila je Margaret Mid. A oni koji su radili, koji rade i koji ne znaju koliko će još dugo morati da rade u kovid bolnicama čine još mnogo više, jer pomažući kovid pacijentima, riziku izlažu sopstveno zdravlje.

Znam da je teško bilo šta prognozirati, ali ima li naznaka da svetu u budućnosti prete neke nove, možda i gore pandemije?

- Na to pitanje preciznije od mene mogu da odgovore epidemiolozi, infektolozi, mikrobiolozi... Lično smatram da to nije isključeno.

O rusko-ukrajinskom sukobu

Rat je velika nesreća

Vi ste tek šesti Srbin u istoriji koji je, pre tri godine, dobio prestižno zvanje inostranog člana Ruske akademije nauka. Kako gledate na rusko-ukrajinski sukob, te na sankcije jednog dela sveta prema Rusiji koje se odnose na mnoge oblasti društva?

- Svaki rat je velika nesreća. Setimo se samo bombardovanja 1999. Iskreno saosećam sa svim žrtvama. Ali, za ratove nisu odgovorni ni sportisti, ni umetnici, ni književnici, ni naučnici... Zbog toga ne mogu da se složim s tim što jedan deo svetske javnosti sankcioniše ruske naučnike, umetnike, književnike, sportiste... Uostalom, ne sećam se, a imam dovoljno godina, da su na isti način osuđivani u sličnim i istim situacijama naučnici, sportisti, umetnici, književnici drugih zemalja.

Boban Karović