S dolaskom lepog vremena i zbog boravka u prirodi veće su šanse da vas ujede krpelj! Zato budite na oprezu, ukoliko se već suočite sa ujedom ove napasti, nemojte ga ignorisati jer može doći i do invaliditeta, upozoravaju stručnjaci za Kurir!
Nakon snega i kiše stiže nam toplije vreme, vegetacija se budi, što dovodi i do najezde ovih krvopija. Sagovornici Kurira apeluju da, ukoliko dođete u situaciju da vas ubode krpelj, obratite pažnju na simptome lajmske bolesti. U mnogim parkovima u kojima borave i igraju se mala deca, ali i psi, trava još nije pokošena, stoga ukoliko u narednom periodu planirate boravak u prirodi, budite posebno oprezni.
Dr Radmila Šehić, specijalista opšte medicine, kaže da krpelji mogu biti prenosioci raznih bolesti, ali najčešće prenose bakteriju koja izaziva lajmsku bolest.
- Krpelj je parazit koji se nalazi, naročito početkom proleća, u travi, parkovima, šumama, i napada životinje i ljude. Nije svaki zaražen bakterijom koja izaziva lajmsku bolest, ali mora se voditi računa i proveriti svaki ubod - objašnjava dr Šehić.
Činjenice
Saveti/Ukoliko vas ujede krpelj
- mesto uboda ne mazati alkoholom, benzinom ili acetonom
- krpelja uhvatiti pincetom za rilicu
- okrenuti ga suprotno od kazaljke na satu
- mesto uboda dezinfikovati
- pratiti mesto uboda
- ako se pojavi crvenilo, javiti se lekaru
Ona dodaje da nakon boravka u prirodi treba prekontrolisati kožu, a krpelja eliminisati ukoliko je uočljiv.
- Mesto uboda pre vađenja krpelja ne treba mazati alkoholom i benzinom, već pincetom uhvatiti krpelja za rilicu i okrenuti ga suprotno od kazaljke na satu. Bitno je da to mesto nakon vađenja bude praćeno. Ukoliko se u roku od nekoliko dana pojavi crvenilo, to može biti znak da je krpelj bio zaražen - navodi sagovornica Kurira.
NE PROPUSTITE
Dr Šehić naglašava da problem može nastati ukoliko se to ne prijavi lekaru, dodajući da ne treba ignorisati ni temperaturu koja se može javiti nakon mesec dana.
- Ako i to bude zanemareno i tretirano na svoju ruku, može se desiti da prođe i nekoliko godina i da dođe do simptomatologije naročito neuroloških oboljenja, oštećenja nerava, centralnog nervnog sistema, a sve to može da se iskomplikuje i ta osoba je kandidat za invaliditet! - ističe dr Šehić.
Preventivne mere
Nositi duge rukave i nogavice
Doktorka Sonja Giljača navodi da se tokom boravka u prirodi možemo zaštititi nošenjem dugih rukava i nogavica, kao i uvlačenjem nogavica u čarape.
- Prva preventivna mera je uređivanje zelenih površina, košenje, uklanjanje rastinja. Savetuje se i upotreba repelenata protiv krpelja za kožu, što treba primenjivati više puta tokom dana. Posle boravka u prirodi kožu pregledati, a odeću staviti na pranje. Naročito treba obratiti pažnju na kosmati deo glave. Ako dođe do uboda, savet je da se građani jave u zdravstvenu ustanovu kako bi krpelj bio stručno izvađen i da bi bili pod zdravstvenim nadzorom nakon uboda. Ako je neko baš udaljen, krpelja može izvaditi sam pincetom, a tek nakon toga mesto uboda treba dezinfikovati - objasnila je dr Giljača.
Epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd dr Sonja Giljača kaže za Kurir da je važno da se lajmska bolest adekvatno leči.
- Prvi simptomi se mogu javiti i nakon 30 dana, u vidu crvenila, bolova u zglobovima, povišene temperature, i to je prvi stadijum lajmske bolesti. Ukoliko lečenje izostane, može doći do manifestacije drugog stadijuma bolesti - ukočenosti vrata, privremene paralize mišića lica, vrtoglavice i nepravilnog rada srca. U slučaju da je i to propušteno, posle 10 meseci ili više godina može doći do trajnog oštećenja nervnog sistema i to je treći stadijum, a na kraju dolazi do invalidnosti - upozorava dr Giljača.
NE PROPUSTITE
Činjenice
Simptomi lajmske bolesti
- crvenilo kože
- povišena temperatura
- ukočenost vrata
- vrtoglavica
- otečeni zglobovi
- nepravilan rad srca
- zapaljenje mozga i kičmene moždine, koje postepeno napreduje
- zamor
- smetnje u pamćenju
- utrnulost završetka udova
- bolovi, slabost i grčevi u mišićima
- invaliditet
Kurir.rs/ Mina Branković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
