Svedoci smo da deca sve češće i sve više vremena provode igrajući video igrice sa svojim vršnjacima.
Međutim, da li smo svesni posledica ovakvog vida komunikacije i „druženja“ i šta ono sa sobom nosi?
Video igrice, filmovi i razni internet sadržaji jesu smanjili prag osećaja za brutalnost. Dečak u ovom slučaju nije bio svestan posledica po njega, porodicu ili žalost svih roditelja čiji su potomci bili u neposrednoj blizini napadača. Stoga, današnjica jeste mahom izbrisala svesnost posledica.
Najvažniji negativni uticaj je vezan za podsticanje nasilja kod dece, ne samo da deca upijaju nasilne oblike ponašanja već utiču na neposlušnost i nedostatak empatije kod mališana jer kada jedan junak drugom nanese bol u video igrici to je smešno. Doduše, kada virtualni svet postane realnost tu svaka šala prestaje.
Temu uticaja video igrica na omladinu pojasnio je gost "Pulsa Srbjie" informatičar Ivan Điković.
Prvo je rekao zbog čega je glavna tematika mnogih video igara upravo nasilje.
- Statistika govori da čak 90% video igrica u sebi sadrži neki vid nasilja. Doduše, u velikoj većini slučajeva, to nasilje nema uporište u stvarnom svetu. Nasilje je prikazano grafički na veoma sličan način, po uzoru na holivudske i druge filmove akcionog tipa ili drame u kojima postoji određen grafički prikaz nasilja. U većini filmova nije realno prikazano nasilje, pa tako nije ni u video igricama.
S obzirom na to da je dečak imao kod sebe vatreno oružje ali i ekspolizvnu napravu, Molotovljev koktel, Điković je rekao da su te informacije lako dostupne i da nije to najveći problem.
- Lako je sve to mogao da nađe na jutjubu. Vrlo lako je mogao da nauči kako da koristi vatreno oružje bez i da je imao kontakt sa tim. Može da ode na sajt prozivođača oružja i da skine upustvo za upotrebu. Isto je tako mogao da Guglu da nađe 50 različitih recepta za Molotovljev koktel. Dakle, nije tu pitanje, iako se često postavlja, 'kako mi možemo da sprečimo da deca saznaju nešto'. Mi ne možemo da zaustavimo ljudsko znanje i niko to nije uspeo da uradi - rekao je Đoković, pa nastavio:
- Ono što je slika stvarnog nasilja u svetu je rat u Ukrajini. Slike i videi koje tamo vidimo su užasavajući, a pričam o pravom ratu, i to upravo može da nas učini neosetljivim na nasilje, mnogo više od igrica, filmova ili knjiga. I sve je to dostupno deci. Ovde se radi o tome da li ćemo prepoznati kao društvo, dete koje je problematično ili ima svoje probleme, da li ćemo moći da rešimo probleme kada je dete u atipičnim situacijama ili će nam se dešavati ovakve stvari.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
