Na današnji dan, 8. jula 1875. godine, rođen je naučnik, humanista i veliki prijatelj srpskog naroda Rudolf Arčibald Rajs.
On je bio državljanin Švajcarske, a poreklom Nemac, koji je još u mladosti ostvario izuzetnu naučničku i univerzitetsku karijeru. Sa 22 godine postao je doktor hemijskih nauka, zapaženi kriminolog i publicista, naučnik i profesor univerziteta.
Doktor Rajs je na poziv Vlade Kraljevine Srbije 1914. došao u našu zemlju da radi na istraživanju austrougarskih, bugarskih i nemačkih zločina nad civilnim stanovništvom.
Obreo se u Mačvi i Podrinju, a zatim je sa srpskom vojskom bio na Solunskom frontu i sa Moravskom divizijom ušao u oslobođeni Beograd.
Arčibald Rajs je izveštavao sa najopasnijih mesta o masovnim ratnim zločinima nad srpskim stanovništvom, koje su činili okupaori u Prvom svetskom ratu. Obaveštavao je svet o kršenju međunarodnog prava i pomagao srpskim izbeglicama, te zbrinjavao srpsku ratnu siročad.
Prvi je u 20. veku uspeo da probije informativnu blokada Srbije u Evropi i obezbedi da istina o stradanju srpskog naroda prodre u svetsko javno mnjenje. Bio je član delegacije Srbije i Kraljevine SHS na Mirovnoj konferenciji u Parizu, na kojoj je dao veliki doprinos njenom uspehu.
Posle toga radio je u Ministarstvu inostranih poslova Kraljevine SHS, u Odseku za dokumentaciju ratnih zločina i u Ministarstvu policije gde je rukovodio policijskom školom.
Bio je razočaran u stanje države posle Prvog svetskog rata, došao je u sukob sa vladom Nikole Pašića, napustio je sve funkcije, a ostao je samo honorarni saradnik Narodne banke Kraljevine SHS u sektoru za falsifikovanje novčanica.
Napisao je knjigu "Čujte, Srbi", koja je, po njegovoj želji objavljena posthumno, a u njoj je na vrlo slikovit i realan način opisao Srpstvo toga doba i stanje u državi.
Preminuo je 1929. u Beogradu, gde je i sahranjen.
U našoj prestonici podignut mu je spomenik. Na njegov zahtev srce mu je postavljeno u Srpskoj grobnici na Kajmakčalanu.
Kurir.rs/Ž. M.
NE PROPUSTITE
