Tog 9. novembra 2022. godine čas jedne profesorke engleskog jezika u Tehničkoj školi u Trestenku pretvorio se u pakao!
Kao i svakog drugog dana predano je obavljala svoju profesorsku dužnost. Bio je to čas učenika treće godine u popodnevnoj smeni, bio je to čas koji je nju i njenu karijeru obeležio za ceo život, bio je to čas koji se u njenoj duši urezao kao najdublji mogući ožiljak, onaj koji teško može da zaceli i uz pomoć najskupljih mogućih preparata i medikamenata.
Marija Stevanović profesorka engleskog jezika doživela je nešto na šta nije pomišljala ni u najgorim snovima, ali ovo nije samo priča o njoj, ovo je priča o tome kako je nakon tog incidenta ceo prosvetni sistem dotakao dno... Baš ono na kome se ona našla!
Godinama unazad ugled profesora i nastavnika se narušava, ali čini se da je ono što se desilo profesorki Mariji kap koja je prelila čašu. Da se vratimo na taj čas, koji će sigurno ući u trku za jedan od najgorih u istoriji srpske prosvete. Trojica učenika, ako uopšte i zaslužuju da ih tako nazovemo, rešila su da "ubiju dosadu“ i zabave se. Oni su na najgori mogući način rešili da ponize ovu ženu, samohranu majku, koja pošteno zarađuje profesorski dinar.
Tog dana, glavni akteri incidenta su kasnili na čas. Iako ih je profosorka Marija i pored toga pustila da prisustvuju nastavi, ona je kažnjena! Njih trojica želela su da pokažu nadmoć nad njom. Maltretirali su je, ponižavali, a time su rešili da se pohvale i na društvenim mrežama. Dok su razgovarali sa profesorkom, jedan od njih izvukao je stolicu na kojoj je sedela, nakon čega je pala.. Drugi je to snimao, dok je treći ponižavanje ove žene plasirao u javnost, dok su se svi grmoglasno smejali. Na tom snimku, koji treba sve nas da natera da se zapitamo šta se dešava sa našom decom, vidi se njeno uplašeno lice i zabrinuti pogled.
- Znate li da nije kulturno stajati nekome iza leđa? - upitala je jednog od njih profesorka Marija.
- Ne znam - začuo se glas jednog učenika.
Nakon toga jedan đak je dobacio nešto, ali se na snimku ne čuje jasno šta.
Potom je ona rekla: "Pogledaj sad će da mi izmakne stolicu!“
Dok je to izgovarala delovala je kao da ne veruje da će to da se desi, ipak je ona profesorka, ali desilo se! Pala je! Pad te stolice odjeknuo je kao i vest o tome u medijima. Javnost je osudila trojicu učenika, osudio ih je i tadašnji ministar prosvete Branko Ružić, osudili su ih ih brojni nastavnici i prosvetni sindikati. Iako se mislilo da će oni biti kažnjeno adekvatno, to se ipak nije desilo, ali doći ćemo i do toga.
- Loše se osećam, ni u snu nisam mogla da zamislim da će nešto tako da mi se desi. Moj sin je dobio taj snimak. Imam prekid u memoriji od šoka, ali sam zahvaljujući tom snimku popunila rupe. Trudim se da ne mislim o tome i da se izdignem, krenula sam i kod psihijatra. Potrebna mi je pomoć! Ovo je velika trauma za mene. Radim 21 godinu, ovako nešto nisam doživela – rekla nam je u prvom razgovoru ponižena profesorka Marija.
Vest o maltretiranoj profesorki punila je novinske stupce danima, osude su se ređale. Sndikati, kojima je preko glave nasilja u školama, su rešili da izađu na ulice sa zahtevom da nastavnici i profesori dobiju status službenog lica. Prosvetari su održali protest u 47 gradova u Srbiji, dok joj njene kolege iz Tehničke škole u Trsteniku nisu na ovaj način pružili podršku. Čini se da su glasniji i saosećajniji bili oni koji joj i nisu toliko bliski. Ovi protesti doveli su do toga da prosvetari i čelnici Ministarstva oforme Rradnu grupu za sprečavanje nasilja u školama, ali njihov zahtev za dobijenjem statusa službenog lica nije prihvaćen!
Tokom prvog razgovora sa tadašnjim direktorom Tehničke škole u Trsteniku Mlianom Glidžićem otkrila sam i to da je on sasvim slučajno saznao za njeno maltretiranje. Ona je to veče nakon incidenta bila u bolnici, igrom slučaja na istom mestu bio je i direktor Glidžić i tada je od profesorkinog sina, učenika te iste škole, saznao za maltretiranje. Ona ih od sramote nije ni prijavila, očito je samo želela da pobegne iz te učionice na sigurno i da se najpre isplače. Protiv trojice učenika pokrenut je vaspitno-disciplinski postupak, zasedalo je nekoliko puta i nastavničko veće. Javnost je sa nestrpljenjem iščekivala njihovu odluku, kao i profesorka. Tokom trajanja vaspitno-disciplinskog postupka jedan pd trojice učenika se ispisao iz škole i tako izbegao kaznu. Krajem novembra prošle godine nastavničko veće donelo je odluku da dvojica učenika budu izbačena iz škole, ali ne lezi vraže, ubrzo se saznalo da direktor Milan Glidžić nije ispoštovao sve zakonske procedure tokom trajanja vaspitno-disciplinskog postupka i dvojica učenika bivaju vraćena na nastavu!
Tako su se zbog zakona i procedura nasilnici ponovo našli u učionici, istoj onoj gde su sproveli svoje zlodelo, ali nastavnica koja je bila žrtva nije! Profesorka je nekoliko meseci bila na bolovanju jer se borila sa svojim strahovima kao i sa sindormom postraumatskog stresa. Slučaj se našao i na sudu. Odluka o izbacivanju učenika iz škole pala je u vodu, a nije sprovedena čak ni kada je ispoštovan onaj deo o pojačanom pedagoškom nadzoru. Nakon što je istekao taj rok od mesec dana pojačanog pedagoškog rada, kažnjeni su samo jedinicom iz vladanja, što u praksi zapravo ne znači ništa. Jedan od njih navodno je pokušao i da izvrši samoubistvo, ali u detalje toga nećemo ulaziti.
NE PROPUSTITE
Da li zbog toga što nije ispoštovao proceduru ili zbog nekih ličnih razloga direktor škole Milan Glidžić u kojoj se dogodio ovaj nezapamćeni skandal podneo je ostavku u ferbuaru ove godine.
Posle više od tri meseca pauze u školu se vratila i profesorka Marija, nije više predavala odeljenju koje pohađaju đaci koji su joj izmakli stolicu, ali ih je skoro svakog dana sretala na hodniku. Otkucaji njenog srca tokom hoda tim hodnikom bili su glasniji od njenih koraka. Nije lako vratiti se na mesto gde je doživela torturu, nije lako ponovo držati čas, ali smogla je snage i za to. Jer i posle svega ona voli poziv za koji se školovala.
Završila se i školska godina, a školu završiše i nasilni učenici, bez kazne! Ono što je bila jedina olakšavajuća okolnost jeste ta što ih profesorka u narednoj, sada već tekućoj, školskoj godini neće sretati. Međutim sa početkom nove školske godine javljaju se i novi problemi. Kreće još jedna borba sa vetrenjačama. Marija je ostala samo na pet odsto časova, time joj je smanjena plata za 32.000 dinara, tako se našla i na listi za tehnološki višak! Ima li kraja njenim mukama.. Prošle godine imala je fond 45 posto, planirala je da ostatak fonda časova obavlja u druge dve škole i to u biblioteci. Forum srednjih stručnih škola oštro je osudio situaciju u kojoj se ova profesorka sada našla, a tek nakon pisanja Kurira reagovala je i aktuelna ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović. Nakon nekoliko tekstova u Kuriru profesorki je javljeno da će imati celu platu i 100 odsto fond i to tako što će u tih 24 odsto do pune plate zarađivati u biblioteci u Tehničkoj školi. Nažalost, ni ovo nije trajno rešenje za maltretiranu profesorku. Pitanje je koja nova muka će je snaći, s obzirom na to da je njen ugovor samo na godinu dana, a ne za stalno! Da li će porfesorka voditi nove borbe, da li će ostati bez posla ili će ipak bar donekle pravda biti zadovoljena ostaje da ispratimo i vidimo.
NE PROPUSTITE
Kada je u pitanju presuda i kazna, trojica učenika uložila su žalbu na kazne koje su dobili. Mladić koji je snimao ponižavanje je priznao krivicu i dobio je pojačan vaspitni nadzor. Druga dva maloletna učenika žalila su se na izrečenu meru, koja je zapravo simbolična kazna – pojačan disciplinski nadzor. Nismo mi sud, ali da li su njihove kazne adekvatne? Pitam se da li ih uopšte grize savest zbog toga što su uradili. Ko zna, možda da živimo u nekoj drugoj zemlji, da je sistem drugačiji, možda bi ovaj problem bio rešen odavno, a nasilnici bili adekvatno kažnjeni, a možda ne bi bilo ni nasilja u školama. Svi smo išli nekada u školu, ali znao se neki red. Profesori su bili strah, trepet i uzor, njihova je bila kao božija. Kada uđe profesor na čas deca su poštovanje iskazivala i ustajala, muva nije smela da se čuje, a danas se na časovima snimaju Tiktokovi i kojekakvi video-snimci. Čini se kao da se u školu ide samo radi reda.
Možda nije toliko ni do sistema koliko je do nas samih! Možda će nam biti bolje kad u svoje živote vratimo empatiju, bonton i lepo vaspitanje. Sve je jedno veliko možda. A činjenica je da u srpskim školama nasilje trpe i deca i pojedini nastavnici i to mora prestati, mora se naći neko rešenje koji će decu vratiti na pravi put, u suprotnom će ovakve vesti biti svakodnevne, a to ne smemo da dopustimo. Ne smemo dozvoliti neku sličnu tragediju kao onu iz OŠ “Vladislav Ribnikar“! Ne smemo dozvoliti novi slučaj malog Alekse Jankovića iz Niša, ne smemo dozvoliti još jedno izmicanje stolice!
Nakon svega što je doživela i pretrpela na svojoj koži profesorka Marija, pitam se šta bi bilo sa njom da slučaj nije dospeo u medije, da je izmicanje stolice gurano pod tepih, kao što često biva prilikom nasilja u školama, ko zna gde bi sada ona bila.
Kurir.rs/ M. B.
NE PROPUSTITE
