BEOGRAD - Oko 60.000 firmi i radnji u Srbiji ima blokirane račune zbog 147,4 milijarde dinara duga i to bez obračunate kamate, što čini petinu svih zvanično registrovanih privrednika.
Ovu lošu sliku upotpunjava i podatak o problematičnim kreditima privatnog i javnog sektora koji su dostigli 224,5 milijardi dinara.
Takođe 2.754 preduzeća trenutno je u stečaju, dok se boljoj sudbini nada 54.648 radnika iz 172 preduzeća u restrukturiranju.
Radnje i firme i dalje se više gase nego što se nove osnivaju pa je tako trenutno zvanično registrovano 103.472 preduzeća i 218.614 preduzetničkih radnji.
Od početka godine, prema podacima Agencije za privredne registre, osnovana su 5.804 nova preduzeća, dok su registrovana još 19.783 preduzetnika. Ove godine se, u poređenju sa prošlom, više ljudi odvažilo da osnuje novu firmu, dok je elan preduzetnika, u odnosu na lane, opao.
I dalje se više registrovanih privrednika briše iz evidencije nego što se osniva novih pa je za prvih osam meseci ove godine iz Registra obrisano 6.340 privrednih društava i 21.863 preduzetnika.
"Na smanjenje broja obrisanih privrednih društava u ovoj godini najviše je uticalo to što su sudovi prestali da šalju APR-u pravosnažne sudske odluke o sprovedenom automatskom stečaju u privrednim društvima, jer je jula ove godine Ustavni sud proglasio neustavnim odredbe zakona o stečaju koje se odnose na automatski stečaj", objašnjava Gabrijela Petković Jovanović, iz Agencije za privredne registre.
"Tako da se nad preduzećima čiji su računi u blokadi u dužem periodu više ne sprovode postupci automatskog stečaja", dodala je ona.
Od početka primene Zakona o stečaju, sredinom 2010. godine, po ovom osnovu APR je po službenoj dužnosti obrisalo ukupno 16.596 preduzeća.
"U toku ove godine je iz sudova pristigao znatno manji broj pravosnažnih sudskih rešenja o izvršenom automatskom stečaju, svega 599 rešenja, na osnovu kojih je APR izvršio brisanje privrednih društava, i to pre svega u prvom tromesečju godine, dok je u poslednjih pet meseci bilo svega nekoliko privrednih društava, obrisanih po ovom osnovu", kazala je Petković Jovanović za Novosti.
Kada je reč o preduzetnicima, u ovoj godini najviše je novoosnovanih restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, čak 1.397. Slede kafići, 1.337, pa trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom (866), a slede taksisti (822) i frizerski i kozmetički saloni (749).
