DANAS ISPOŠTUJTE OVE OBIČAJE: Obeležavamo Miholjske zadušnice, a ovo treba poneti na groblje!
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice. Na dan Miholjskih zadušnica red je da se na groblje ponesu dve stvari: kuvano žito i cveće.
Kad je reč o cveću kod nas je običaj da se za pokojne žene uzima cveće u roze, beloj i crvenoj boji, dok za muške pokojnike najviše nosi crveno, belo, žuto, narandžasto, ali i plavo cveće. Kupuje se od ljiljana, gerbera, margarita, ruža, hrizantrma, pa do kala, irisa ili orhideja.
U narodu postoji verovanje da je najbolje nositi hrizanteme pošto cvetaju krajem jeseni i početkom zime, imaju simboliku prolaznosti, žaljenja i smrti, dok kale i ljiljani simbolizuju odlazak duše na drugi svet, a ako je osoba preminula mlada, nevinost. Cveće na groblju, generalno, treba da simbolizuje prolaznost jer vene i suši se.
Većini ljudi je cveće ipak samo ukrasni element kojeg nose na groblja kako bi grobovi izgledali lepše, ali ima i onih kojima je poseta grobu prilika za molitvu za svoje pokojne. Tada čin stavljanja cveća i sveća na grob predstavlja znak unutrašnjeg čina ljubavi prema onima koji leže u grobovima. Time im pokazujemo da ih ljubimo, da mislimo na njih i da želimo njihovo spasenje.
Zadušnice uvek padaju u subotu jer je Isus Hristos taj dan, uoči vaskrsenja, u nedelju, proveo upokojen. To je dan kada pravoslavni vernici obilaze grobove najmilijih, daju pomene i pale sveće. Sećajući se svojih pokojnih predaka, hrišćanski vernici se na ovaj dan mole Bogu za oprost grehova i za svoje pretke.
Srpska pravoslavna crkva u toku godine obeležava jesenje ili Miholjske zadušnice, zatim letnje Duhovske, prolećne uoči Velikog posta i i zimske koje se zovu još i Mitrovske.
Na Zadušnice se u crkama služi parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se obilaze grobovi najbližih, gde se upali sveća i čita molitva. Ko ne može najmilijima da ode na grob, sveću zapali u crkvi. Po običajnom kalendaru, ljudi sa sela treba da odmaraju svoju stoku, a žene da ne diraju pletivo, makaze, ni igle.
Običaj je i da se na Zadušnice deli milostinja pa stoga nemojte terati prosjake koji tog dana obilaze groblja da bi dobili malo hrane. Ako su grobovi vaših najmilijih daleko, sveću za pokoj duše namenite i zapalite u crkvi.
Kurir.rs
VUČIĆ NA SVEČANOSTI POVODOM OBELEŽAVANJA 30 GODINA SAVEZA VOJVOĐANSKIH MAĐARA: Danas nemamo veće prijatelje! Srbija je druga najbrže rastuća ekonomija