DR RONDOVIĆ RAZBIJA ZABLUDE O DONIRANJU ORGANA: To što srce pacijenta još kuca i on diše pomoću aparata, to ne znači da je živ!

U transplantaciji organa nema kriminala, šverca, prodaje ili bilo čega nezakonitog i skrivenog.

Za početak, mnogi ne shvataju da moždana smrt znači da nema povratka i da će i srce uskoro stati. A upravo ti dragoceni sati od kada je moždana smrt konstatovana do kada srce stane mogu da spasu živote.

Mrtav mozak

- Kad je pacijent u teškom stanju, životno ugrožen, preduzimaju se sve mere intenzivnog lečenja radi izlečenja. Međutim, ako nisu uspele ili je došlo do dodatnih komplikacija i postoji sumnja na moždanu smrt, počinju dijagnostičke procedure kojima treba i da je potvrdimo. To je niz testova, koji uključuju i preglede neurologa, neurohirurga i anesteziologa, kao i kolor dopler za merenje protoka krvi kroz mozak, a potencijalno i skenersku angiografiju za ispitivanje prisustva protoka krvi kroz mozak. Kad sve te procedure objedinimo i konstatujemo da nema protoka, nema života u tom mozgu, zakonski je ispunjen normativ da proglasimo da je kod te osobe mozak mrtav, da je nastupila moždana smrt, a time i smrt organizma - objašnjava dr Rondović, pa nastavlja:

- To što srce još kuca i što je pacijent na mehaničkoj ventilaciji i još diše pomoću aparata, to ne znači da je živ. On je zakonski, legalno, moždano mrtav, samim tim i definitivno je smrt nastupila. Mi telo i organe možemo održavati određeno vreme, koje nije dugačak period, a koje zavisi od stanja pacijenta, nekad od dva-tri sata pa do oko 24 sata.

STAROST I BOLEST

Porodica je sve vreme informisana o stanju pacijenta, pa i o moždanoj smrti.

Zablude

- Kad konstatujemo da pacijent može biti donor organa, to i prezentujemo porodici. Ali nažalost, mnogo više porodica odbije da donira organe nego što prihvati. Najčešći odgovor je da nisu sigurni da li bi to i sama osoba koja se upokojila želela, pa da neće iz verskih razloga, kao i da ne žele da neko njihovog pokojnika dodatno seče ili šta god. Ima i onih koji ne znaju kako da odgovore jer prvi put čuju za transplantaciju - navodi dr Rondović.

I zato se, ističe doktor, mora raditi na promovisanju doniranja organa.

- Moramo raditi na objašnjavanju javnosti da tu nema kriminala. Ljudi sumnjaju da će neko prodati organe njihovih srodnika, odnosno bližnjeg, da će ti organi otići ko zna gde. U Republici Srbiji, da podvučem, ne postoji mogućnost da se plati transplantacija organa i organ ne može da se prošvercuje - ističe dr Rondović.

Nakon svake transplantacije, dodaje, istupaju pred javnost s podacima šta je i gde urađeno.

- Ako su, recimo, u VMA eksplantirani organi, ne znači da će sve operacije biti urađene kod nas. VMA u ovom trenutku radi transplantacije bubrega i jetre i jedini smo centar za jetru. Srce ide u u Drugu hiruršku kliniku UKC Srbije, koja je zasad jedini centar za transplantaciju srca, a i UKC Vojvodine radi transplantacije bubrega. Kod nas se može uraditi i rožnjača. Kako se program bude širio, postojaće centri za transplantaciju solidnih organa u Srbiji i tačno će se znati gde koji organ ide - zaključuje dr Rondović.

Kurir.rs/ J. S. Spasić