LAZAR DANAS SLAVI ROĐENDAN I ŽIVI TREĆI ŽIVOT: Ceo život me prati loša karma, sad u bolnici 104 dana! IMAM SAMO JEDNU ŽELJU!
Društvo -
Lazar Čolić danas slavi rođendan! Sa 37 godina živi treći život zahvaljujući transplantaciji bubrega koja mu je bila druga po redu i za koju je išao čak u Belorusiju. On sada ima samo jednu želju - da svi iz Srbije kojima je jedina nada da prežive i produže život presađivanje organa, a takvih je više od 2.000, dočekaju organ u Srbiji. Zato porodice onih koji su moždano mrtvi, a čija je smrt dokazana po svim procedurama, treba u najtežem trenutku da kažu: "Da" i doniraju organe preminulog. Time spasavaju možda čak šest života!
Lazar Čolićfoto: Zorana Jevtić
- Na dijalizu sam krenuo sa 14 godina, a prva transplantacija bila je već posle osam meseci, kada mi je majka donirala bubreg.
Trajao je 11 godina, a potom sam 11 godina bio na dijalizi. Kod nas nisam došao na red za presađivanje bubrega iako sam punih 11 godina na listi, pa sam prelomio da idem u Belorusiju. Inače, ceo život me prati loša karma. Prvi poziv sam dobio 26. aprila i morao sam da se pojavim tamo za 15 sati. Nisam mogao redovnom linijom, morao sam privatnim avionom do Vilnjusa, da bih potom pet sati bio na granici Litvanije i Belorusije. Ipak smo stigli na vreme, a imao sam sreću da sam taj dan imao dijalizu, pa nije bila potrebna pre transplantacije. Međutim, u salu ulazi doktor i kaže mi da bubreg ima tumor i da ne može transplantacija - ispričao je Lazar na tribini "Ostavi trag" na VMA u organizaciji udruženja "Zajedno za novi život" povodom Evropskog dana donora.
Tribina na VMAfoto: Zorana Jevtić
PORAŽAVAJUĆE BROJKE
2.000 ljudi čeka transplantaciju
800 odraslih čeka na kadaveričnu transplantaciju bubrega
30 dece čeka na kadaveričnu transplantaciju bubrega
90 osoba čeka na jetru
40 čeka novo srce
zvanična lista čekanja za pluća ne postoji
Vratio se kući Lazar bez nade da će uskoro dobiti novu šansu. Ali već posle sedam dana stigla je poruka iz Belorusije da imaju potencijalnog donora. Transplantacija je urađena.
1 / 8 Foto: Zorana Jevtić
- Ali sve što je moglo da krene po zlu - krenulo je, od upale pluća i infekcije, suženja arterije, mokraćnih kanala. Ležao sam 104 dana, a ostali su po 20-30 dana. Na svu sreću, sve je sanirano i nadam se da će to trajati. Voleo bih da u Srbiji bude masovnija transplantacija, da razbijemo predrasude, da ljudi shvate da saglasnošću za doniranje organa svojih preminulih može da se spase nečiji život - rekao je Lazar.
A na listi čekanja za novi bubreg od danas je Olivera Jovanović, po kojoj se to ne vidi dok ne zadigne rukav ispod kog je fistula za dijalizu.
- Potencijalni sam primalac kadavičnog (preminulog, prim. aut.) donora, nemam živog donora. Nadam se će svima čekanje biti što kraće i da će se završiti na najbolji mogući način. Transplantacija nije bauk, već najviši čin humaniste. Zvala me je sinoć majka devojke koja je preminula u 20. godini nakon teške saobraćajne nesreće. Bez imalo razmišljanja dala je saglasnost za doniranje organa i, zahvaljujući pokojnoj Leni, mi imamo i našu Lidiju. Ta žena mi je rekla: "Gledam na Lidiju i sve vas kao na moje dete koga više nema" - rasplakala se Olivera, koja je posle govora izgrlila pukovnika doc. dr Nevena Vavića, načelnika Klinike za nefrologiju VMA, koji je tu od početka njenih muka.
foto: Zorana Jevtić
Dr Momir Šarac
I verske zajednice da pomognu
Pukovnik doc. dr Momir Šarac, vaskularni hirurg sa VMA, rekao je da su ove godine uradili četiri kadaverične transplantacije jetre i da je potrebna promocija doniranja organa.
- Ako imamo opremu i stručnjake, a nemamo donora i organe, ništa nećemo uraditi. Moramo naći načina da i verske zajednice uzmu učešće u promociji doniranja jer humani čin spasava četiri, pet, pa i šest života - rekao je Šarac.
Kako naši ljudi ne bi išli u Belorusiju, već da bismo češće ovde radili transplantacije i kako bismo razbili predrasude i mitove zbog kojih porodice ne kažu "da", potpukovnik doc. dr Goran Rondović, anesteziolog i kordinator za transplantaciju organa VMA ispričao je priču iz aprila ove godine:
Najčešće su donori roditelji
Pukovnik doc. dr Neven Vavić, načelnik Klinike za nefrologiju VMA, istakao je da je preživljavanje bolje posle transplantacije nego na dijalizi.
- Transplantacije bubrega se na VMA rade od 1996, a mnogo ih je više sa živog donora, tzv. living. Međutim, veliki broj pacijenata nema pogodnog donora. Nekada prihvatamo i marginalne donore, nemaju kontraindikacije, ali su malo stariji, i ovakvi i onakvi. Ali bolje i to nego dugoročno dijaliza. Najčešće su donori roditelji, ali problem je što su to uglavnom stariji ljudi s pridruženim bolestima - kazao je dr Vavić.
Nekada ispitivanja davalaca organa za žive transplantacije bubrega, kako je navela nefrolog dr Jelena Tadić sa VMA, traju dve-tri godine, dok ne budu potpuno spremni za davalaštvo.
- U svakom trenutku obrade davalac može da odustane, ali nama se to zaista nije desilo. Ipak, strah je ljudski. Povišen krvni pritisak nije prepreka za davalaštvo, samo treba da bude regulisan. Za kadaverične transplantacije je neophodno da osobe s liste čekanja obavezno rade godišnji pregled, jer se dešava da, kada dođe potencijalni organ, oni nemaju nalaze. Gojaznost je, takođe, veliki problem. Poziv stiže često noću, dešava se da brojevi telefona nisu pravi... Ipak, pacijenti treba da znaju da jedan neostvaren poziv nije kraj, biće još prilike - navela je dr Tadić.
foto: Zorana Jevtić
Jasmina Matić
Donirala suprugu bubreg
Jasmina Matić je devet godina čekala da dobije dete i kad je dočekala toliko željenog sina Željka i pomislila da je dobila najveću životnu bitku, muž Dragan teško oboleva. Ipak, 1999. urađena mu je kadaverična transplantacija bubrega s kojim je živeo 22 godine. U vreme korone stanje mu se pogoršalo, opet je bio na dijalozi. Jasmina mu je donirala bubreg.
Činjenice
- 30. 1. 1996. prva transplantacija bubrega na VMA od živog donora
- oko 500 transplantacija do sada na VMA i od srodnih, nesrodnih i kadaveričnih donora
- 94% living transplantacija od srodnih donora
- 5,6% living transplantacija od nesrodnih donora
- 56 godina prosečna životna dob davalaca
- 76 godina imao najstariji davalac
- najveći broj davalaca su roditelji, potom supružnici, pa potom brat i sestra i nećaci, odnosno baka i deka
- Dobijamo momka od dvadesetak godina, koji se većinu života lečio od insuficijencije jetre, pa čak bio i na specijalnoj dijalizi. Iz sata u sat se borimo za njegov život, uporno tražimo organ. Baš tada na VMA je primljen pacijent u komi, konstatovana je moždana smrt, pozvana porodica. Srećna okolnost je da porodica shvata sve, daje saglasnost za ekspantaciju organa, uzimaju se srce, jetra i oba bubrega. Iste noći radimo transplantaciju jetre i bubrega, dok u UKCS rade srce. Te noći spasli smo četiri života i svi su oni dobro. Ne postoji način da se drugačije doniraju organi u Srbiji osim zakonski i legalno, a ako su iscrpljene sve mogućnosti lečenja i postoji sumnja na moždanu smrt, ako se ona konstatuje i prezentuje porodici, onda sve zavisi od toga da li će jednim "da" spasti nekoliko života ili će sve propasti.
