LAZAR DANAS SLAVI ROĐENDAN I ŽIVI TREĆI ŽIVOT: Ceo život me prati loša karma, sad u bolnici 104 dana! IMAM SAMO JEDNU ŽELJU!

Lazar Čolić danas slavi rođendan! Sa 37 godina živi treći život zahvaljujući transplantaciji bubrega koja mu je bila druga po redu i za koju je išao čak u Belorusiju. On sada ima samo jednu želju - da svi iz Srbije kojima je jedina nada da prežive i produže život presađivanje organa, a takvih je više od 2.000, dočekaju organ u Srbiji. Zato porodice onih koji su moždano mrtvi, a čija je smrt dokazana po svim procedurama, treba u najtežem trenutku da kažu: "Da" i doniraju organe preminulog. Time spasavaju možda čak šest života!

- Na dijalizu sam krenuo sa 14 godina, a prva transplantacija bila je već posle osam meseci, kada mi je majka donirala bubreg.

Trajao je 11 godina, a potom sam 11 godina bio na dijalizi. Kod nas nisam došao na red za presađivanje bubrega iako sam punih 11 godina na listi, pa sam prelomio da idem u Belorusiju. Inače, ceo život me prati loša karma. Prvi poziv sam dobio 26. aprila i morao sam da se pojavim tamo za 15 sati. Nisam mogao redovnom linijom, morao sam privatnim avionom do Vilnjusa, da bih potom pet sati bio na granici Litvanije i Belorusije. Ipak smo stigli na vreme, a imao sam sreću da sam taj dan imao dijalizu, pa nije bila potrebna pre transplantacije. Međutim, u salu ulazi doktor i kaže mi da bubreg ima tumor i da ne može transplantacija - ispričao je Lazar na tribini "Ostavi trag" na VMA u organizaciji udruženja "Zajedno za novi život" povodom Evropskog dana donora.

Vratio se kući Lazar bez nade da će uskoro dobiti novu šansu. Ali već posle sedam dana stigla je poruka iz Belorusije da imaju potencijalnog donora. Transplantacija je urađena.

- Ali sve što je moglo da krene po zlu - krenulo je, od upale pluća i infekcije, suženja arterije, mokraćnih kanala. Ležao sam 104 dana, a ostali su po 20-30 dana. Na svu sreću, sve je sanirano i nadam se da će to trajati. Voleo bih da u Srbiji bude masovnija transplantacija, da razbijemo predrasude, da ljudi shvate da saglasnošću za doniranje organa svojih preminulih može da se spase nečiji život - rekao je Lazar.

A na listi čekanja za novi bubreg od danas je Olivera Jovanović, po kojoj se to ne vidi dok ne zadigne rukav ispod kog je fistula za dijalizu.

- Potencijalni sam primalac kadavičnog (preminulog, prim. aut.) donora, nemam živog donora. Nadam se će svima čekanje biti što kraće i da će se završiti na najbolji mogući način. Transplantacija nije bauk, već najviši čin humaniste. Zvala me je sinoć majka devojke koja je preminula u 20. godini nakon teške saobraćajne nesreće. Bez imalo razmišljanja dala je saglasnost za doniranje organa i, zahvaljujući pokojnoj Leni, mi imamo i našu Lidiju. Ta žena mi je rekla: "Gledam na Lidiju i sve vas kao na moje dete koga više nema" - rasplakala se Olivera, koja je posle govora izgrlila pukovnika doc. dr Nevena Vavića, načelnika Klinike za nefrologiju VMA, koji je tu od početka njenih muka.

Kako naši ljudi ne bi išli u Belorusiju, već da bismo češće ovde radili transplantacije i kako bismo razbili predrasude i mitove zbog kojih porodice ne kažu "da", potpukovnik doc. dr Goran Rondović, anesteziolog i kordinator za transplantaciju organa VMA ispričao je priču iz aprila ove godine:

- Dobijamo momka od dvadesetak godina, koji se većinu života lečio od insuficijencije jetre, pa čak bio i na specijalnoj dijalizi. Iz sata u sat se borimo za njegov život, uporno tražimo organ. Baš tada na VMA je primljen pacijent u komi, konstatovana je moždana smrt, pozvana porodica. Srećna okolnost je da porodica shvata sve, daje saglasnost za ekspantaciju organa, uzimaju se srce, jetra i oba bubrega. Iste noći radimo transplantaciju jetre i bubrega, dok u UKCS rade srce. Te noći spasli smo četiri života i svi su oni dobro. Ne postoji način da se drugačije doniraju organi u Srbiji osim zakonski i legalno, a ako su iscrpljene sve mogućnosti lečenja i postoji sumnja na moždanu smrt, ako se ona konstatuje i prezentuje porodici, onda sve zavisi od toga da li će jednim "da" spasti nekoliko života ili će sve propasti.

Kurir.rs/J. S. Spasić

Bonus video: