Pandemija korona virusa izazvala je ozbiljan uticaj na globalno društvo, a pre svega na psiho-fizičko zdravlje ljudi. Iako su već dobro poznati razorni akutni efekti korona virusa, nedavno se interesovanje svetskih istraživačkih timova okrenulo ka hroničnim posledicama ove bolesti, gde je dokazano da 87 odsto pacijenata koji su imali koronu, nastavljaju da imaju najmanje jedan simptom dva meseca nakon početka bolesti, dok njih 30 odsto pokazuje simptome čak šest meseci nakon infekcije.
Tim povodom na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje danas je održan Prvi internacionalni simpozijum o postkovid sindromu i sindromu hroničnog umora.
Simpozijumu su prisustvovali direktor prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", sekretarka Ministarstva zdravlja prof. dr Vesna Turkulov, dr Timon Zupanc iz Slovenije, prof. dr Milomir Milanović sa Vojnomedicinske akademije, prof. dr Nebojša Tasić, epidemiolozi kao i predstavnici Udruženja pacijenata sa sindromom hroničnog umora, Udruženja za neurokardiologiju Srbije i Udruženja centra za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga - HISPA, koji su i suorganizatori simpozijuma uz podršku Svetske zdravstvene organizacije.
Predsednik Udruženja za neurokardiologiju Srbije i šef Neurokardiološke laboratorije Instituta ,"Dedinje" prof. dr Branislav Milovanović kaže da kao što smo ranije imali epidemiju korona virusa, sada imamo epidemiju Postkovid sindroma, koji prati i ogroman broj pacijenata u Srbiji, Evropi i celom svetu.
- Važno je napomenuti da tačnim podacima o broju obolelih za određene zemlje raspolaže evropska mreža pacijenata i lekara iz 17 država Evropske Unije - EMEA. Od prošle godine u Srbiji je to Udruženje pacijenata sa sindromom hroničnog umora i krizama svesti, kao jedino te vrste među zemljama van Evropske Unije - poručio je prof. Milovanović pre simpozijuma i dodao da će ovo biti idealna prilika da se lekari opšte prakse, kardiolozi, neurolozi, infektolozi itd. edukuju za ovu problematiku, jer je, trenutno, veoma mali broj onih koji mogu lečiti i prepoznati pacijente sa dijagnozom hroničnog umora.
Prema njegovim rečima mijalgični encefalomijelitis, odnosno sindrom hroničnog umora, je veoma složena i onesposobljavajuća multisistemska hronična bolest koja pogađa milione ljudi širom sveta, ali je još uvek u velikoj meri nepoznat, kako široj javnosti, tako i velikom broju medicinskih stručnjaka.
- Bolest je, zbog neadekvatnih i zastarelih smernica za dijagnostiku i lečenje, u početku, nekada bila definisana samo kao uporni i iscrpljujući zamor nepoznatog porekla, dok se dijagnoza zasnivala na isključivanju drugih mogućih uzroka umora, često zanemarujući značaj drugih simptoma. Jedina dijagnostička metoda koja može da ukaže na organske promene kod sindroma hroničnog umora, gde možemo da dokažemo njegovo postojanje je, upravo, neurokardiološko testiranje, odnosno testiranje funkcije autonomnog nervnog sistema.
NE PROPUSTITE
Tim Laboratorije za ispitivanje autonomnog nervnog sistema, osnovan na Institutu ,,Dedinje“ veoma je uspešan u tome. Mi smo uspeli da izdvojimo tri grupe pacijenata sa postvirusnim sindromom, koji je podtip postkovid sindroma. U prvoj grupi su pacijenti sa simptomima koji traju duže od šest meseci, ali bez razvijenih kriterijuma hroničnog umora. U drugu grupu spadaju oni pacijenti koji su razvili komplikacije - infarkt, moždani udar, trombozu itd, dok trećoj grupi pripadaju oni kod kojih se već razvio sindrom hroničnog umora, a takvih je deset do trideset odsto - objašnjava prof. Milovanović i ističe da postoje četiri stepena bolesti.
NE PROPUSTITE
- Kad je pacijent u prvom, onom upozoravajućem stepenu bolesti, on nema energije za svakodnevne aktivnosti. U drugom stepenu bolesti, pacijenti napuštaju školu i posao, već u trećem nemaju snage ni za izlazak iz kuće, dok se četvrta grupa vezuje za postelju - navodi prof. Milovanović.
Prof. dr Milovan Bojić rekao je na simpozijumu da je protekla tri dana boravio u Milanu imao sam prilike da sluša ljudi iz tri najvažnije klinike ne samo u Italiji nego i u Evropi o posledicama kovida 19 na zdravlje i živote ljudi u Italiji.
- Kad sam slušao sve od njih mogao sam slobodno da zaključim da smo se bolje snalazili nego oni, da smo se kao zemlja bolje snalazili od mnogo razvijenih zemalja u svetu čak i Amerike koja je pretrpela užasne gubitke i ostale su razorne posledice posle kovida 19. Hronični umor je jedna depresivna i onesposobljavajuća bolest za sve pacijente. Mi imamo neurokardiologiju kojom se ponosimo, ona je ta sa centrom za prevenciju kardiovaskularne bolesti i hipertenziju koja je službama Instituta tesno sarađuje, a u ovoj važnoj temi moramo da se uključimo svi.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
