Pronalaženje novih markera koji bi služili kao prognostički ili dijagnostički markeri muške neplodnosti, cilj je naučnoistraživačke potrage kojoj se marljivo posvetila jedna od najuspešnijih mladih naučnica u Srbiji - dr Isidora Kešelj, docent na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Na tom fakultetu završila je osnovne i master studije. Na Katedri za fiziologiju životinja, još u vreme kada je bila student, gledajući kolege koje su stalno bile punih ruku posla, što joj je neodoljivo privlačilo pažnju i budilo znatiželju, podrobnije je upoznala, naposletku i odabrala užu naučnu oblast kojom se danas bavi.
U istraživačkom radu okupiraju je reproduktivna endokrinologija, stres, mitohondrijalna dinamika... U biti entuzijasta, ne libi se da iskoči sa odveć utabanih naučnih staza i upusti se u krčenje novih, neumorno ispitujući i istražujući.
Zataškan problem
U traganje za markerima muške infertilnosti upustila se, kako je objasnila, zato što misli da je infertilitet tema koja je veoma važna, ali i popularna, naročito muški infertilitet za koji smatra da je takoreći zataškan kao tabu tema, iako je muška neplodnost problem koji utiče na značajan deo muške populacije i među najčešćim je razlozima infertiliteta parova.
NE PROPUSTITE
- Ideja je da pronađemo markere muške infertilnosti. Kao rezultat dosadašnjih istraživanja na animalnim modelima, pokazalo se da se neki markeri mitohondrijalne dinamike menjaju spram različitih in vivo ogleda koje smo primenili i ta promena je korelirala s koncentracijom testosterona u serumu, što nas je podstaklo da u daljem istraživanju pređemo na humane spermatozoide. U preliminarnim rezultatima videlo se da uzorci s dijagnozom normozospermije, odnosno spermatozoida koji su normalni morfološki i imaju dobru pokretljivost, pokazuju nefunkcionalnost, to jest ne mogu da oplode jajne ćelije. Želimo da otkrijemo šta je tu nefunkcionalno, na kom nivou, i da li markeri mitohondrijalne dinamike i markeri fuzije s jajnom ćelijom mogu da pomognu u otkrivanju nefunkcionalnosti normozospermičnih pacijenata. Želimo da ispitamo te markere i vidimo da li tu možemo da nađemo neki prognostički i dijagnostički marker - objasnila je dr Kešelj.
Ovim istraživačkim radom ona je zavredela značajno priznanje na nacionalnom konkursu koji je deo renomiranog međunarodnog programa "Za žene u nauci" i predstavlja, ne samo vrednu nagradu nego i podsticaj i podršku najtalentovanijim mladim damama da se dalje profesionalno usavršavaju i nastave da se bave naukom u Srbiji.
Značajne nagrade
- Ova nagrada znači mnogo. Znači da je i mene i sve moje saradnike na ovom istraživanju, kao i laboratoriju u kojoj radimo, obeležila na naučnoj mapi Srbije. I to jeste svojevrstan prestiž, jer godišnje se dodeljuju svega tri nagrade najuspešnijim naučnicama i to je znak da smo na pravom putu, da radimo nešto što je vredno. A ja sam još na početku svoje karijere i nadam se da će nagrade tek dolaziti. Istraživanje nije lako, treba puno truda, rada, odricanja, posvećenosti a nagrade dođu, samo treba biti uporan i optimističan - ističe Isidora Kešelj.
Njen dosadašnji naučni rad ovenčan je brojnim priznanjima među kojima se ističu nagrada Fondacije "Goran Ljubijankić" za najbolju doktorsku disertaciju iz molekularne biologije, zatim nagrada Instituta za fiziologiju i biohemiju "Ivan Đaja" Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu za najbolju doktorsku disertaciju iz oblasti fiziologije, kao i nagrada za rad sa najvećim impakt faktorom iz grupe istraživača u saradničkim zvanjima u nastavi i nauci na Departmanu za biologiju i ekologiju na PMF-u u Novom Sadu.
Dr Kešelj je do sada objavila osam naučnih radova u prestižnim međunarodnim časopisima i jedan rad u časopisu od nacionalnog značaja, a učestvovala je u više međunarodnih naučnoistraživačkih projekata i skupova.
Kurir.rs/ Politika/ Preneo: S.Đ.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
