Dva nova, ali izuzetno retka neželjena dejstva vakcine protiv kovida 19 su neurološki poremećaj i upala kičmene moždine, otkrili su istraživači u najvećoj studiji o bezbednosti vakcine do sada.
Studija, koja je obuhvatila više od 99 miliona ljudi iz Australije, Argentine, Kanade, Danske, Finske, Francuske, Novog Zelanda i Škotske, takođe je pokazala koliko su retke komplikacije izazvane vakcinom. Istraživači su potvrdili da su prednosti vakcina protiv kovida 19 i dalje "znatno veće od rizika".
Istraživači koji rade u okviru Globalne mreže podataka o vakcinama koristili su elektronske zdravstvene podatke da bi uporedili učestalost pojavljivanja 13 bolesti mozga, krvi i srca kod ljudi nakon što su primili vakcinu Pfizer, Moderna ili AstraZeneca sa procentom tih bolesti kod stanovništva pre pandemije.
Nuspojave vakcina
Studija je sa visokim nivoom tačnosti potvrdila poznate veze između mRNA (Pfizer i Moderna) vakcina i retkih nuspojava miokarditisa (upala srčanog mišića) i perikarditisa (upalno stanje srčane maramice). Takođe je potvrdila Guillain-Barreov sindrom (gde imuni sistem napada nerve) i trombozu cerebralnog venskog sinusa (vrsta krvnog ugruška u mozgu) kao retke nuspojave povezane sa vakcinom AstraZeneca.
Ali novi retki neželjeni efekat, akutni diseminovani encefalomijelitis - upala i otok u mozgu i kičmenoj moždini - takođe je identifikovan u analizi podataka kao povezan sa vakcinom AstraZeneca. Nalazi su objavljeni u međunarodnom časopisu Vaccine u petak.
Profesor Džim Bateri, ko-direktor Globalne mreže podataka o vakcinama, rekao je da je ovo otkriće podstaklo istraživače da nezavisno potvrde neželjeni efekat tako što će završiti drugu studiju, ovog puta analizirajući poseban skup podataka od 6,8 miliona Australijanaca koji su primili AstraZeneca vakcinu.
Ne samo da je australijska studija potvrdila akutni diseminovani encefalomijelitis kao retku nuspojavu, već im je velika količina podataka za AstraZenecu takođe omogućila da otkriju drugu novu retku nuspojavu, poznatu kao transverzalni mijelitis, upalu kičmene moždine.
Takođe, australijska studija je otkrila da je izuzetno mali rizik od akutnog diseminovanog encefalomijelitisa. Pojavljuje se u 0,78 slučajeva na svakih milion doza i u 1,82 slučaja na milion doza za transverzalni mijelitis, piše Gardijan.
Kovid infekcija i nuspojave
Bateri, koji je takođe analitičar istraživačkog instituta za decu Mardok u Australiji, rekao je da "retke neželjene efekte ne možemo da saznamo sve dok se vakcina ne koristi kod miliona ljudi".
On je dodao da je procenat pojave miokarditisa čak i veći kod prirodne kovid infekcije nego posle vakcinacije. Oba stanja su ozbiljna, ali pacijenti se obično oporavljaju od njih, istakao je.
Profesorka Džuli Lisk, stručnjak za vakcine sa Univerziteta u Sidneju, rekla je da je važno držati ove nalaze u perspektivi i da kovid infekcija povećava rizik od nekih od ovih retkih stanja "mnogo više nego vakcina".
Ona je zaključila da su studije takođe potvrdile da "stručnjaci obraćaju pažnju na to kada vakcine dovode do ozbiljnih nuspojava i tada deluju".
Kurir.rs/ Bizlife/ Preneo: S.Đ.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
