"OSETILA SAM BOL U STOMAKU, PA ZAVRŠILA U KOMI 13 DANA" Ispovest Sanje iz Paraćina: Niko ne zna šta se dešava, a borim se za život

Sanja Aleksić (25) iz Paraćina prošle godine u ovo vreme provela je skoro dve nedelje u komi. Sve se odigralo bez ikakvih naznaka da postoje neki zdravstveni problemi. Sanja je brinula o detetu, porodici, trenirala, a onda su počeli bolovi u stomaku. Završila je na operacionom stolu, pa u komi.

Međutim, kako nastavlja dalje, dolazi kući i nastavlja sa svojim obavezama, večera i tu već situacija postaje dosta ozbiljnija.

- Bolovi su sve jači, ne mogu da se ispravim da udahnem lepo i osećam da ću se onesvestiti. Oko ponoći zamolim brata da me odveze do Hitne da primim neku infuziju i da se vratimo kući jer ujutru radim, dete u vrtić... Međutim, umesto planirane infuzije, nakon pregleda, doktor mi saopštava da se nešto dešava i da moram da ostanem odmah u bolnici radi dalje dijagnostike - priča ona dalje.

Ipak, Sanjina energija i pozitivne misli nisu joj dopustile da uopšte razmišlja o tome da nešto neće biti u redu. Sedela je u hodniku i smejala se sa bratom, a onda je usledio pogled lekara koji je govorio da je situacija ozbiljna.

"Nakon par dana dobijamo nalaz skenera na kom se vidi da postoji promena ali da je promena takva da niko od njih ne zna šta je, ne znaju gde je nastala ali su je detaljno opisali. Zbog položaja tumora koji je vršio pritisak na desni ureter i pravio potpuni zastoj desnog bubrega ja postajem pacijent sa dijagnozom bubrežnog bolesnika. Šalju me za Kragujevac, međutim, ja nakon nedelju dana odlazim iz Kragujevca i odgovornost za dalje lečenje preuzimam na sebe jer niko nije znao šta mi je" pojašnjava ona.

Sanji je odrađena biopsija. PH nalaz je bio nepotpun. Ipak, ona odlazi u privatnu kliniku da potraži drugo mišljenje. Ni tamo nije dobila odgovor na pitanje šta joj je.

"Nastavljam sa svojim životom skroz normalno dok u međuvremenu pokušavam da pronađem kontakte za dalje. Uspevam da stupim u kontakt sa prof. dr sc. med. Predragom Aleksićem, načelnikom klinike za urologiju Vojno-medicinske akademije. Odlazim na pregled kod njega, međutim, nakon svih 5 skenera odrađenih za mesec dana i ultrazvučnim predlogom doktor ne uspeva da zaključi gde je tumor nastao, jedino što je očigledno je da taj tumor pravi potpuni zastoj na mom bubregu jako dugo i da postoji mogućnost da ako je tumor na bubregu da mora da se zajedno sa tumorom odstrani i bubreg", priseća se Sanja.

Kada se pregled završio doktor je Sanji objasnio da je nemoguće utvrditi o čemu se radi zato što je tumor neposredno ispod račve srčane aorte, negde bliže desnoj ilijačnoj arteriji, vrši pritisak na desni ureter, među crevima.

"Dogovorili smo da zakažemo operaciju na VMA koja je trebalo da bude u maju. Sve je bilo uredno i ja sam na operaciju otišla sa osmehom i mislila da ću se za par dana vratiti svojoj porodici, detetu i odbojci. Sećam se da sam se probudila nakon operacije i da sam se nasmejala, poklonila doktoru jednu knjigu, čula se sa nekim članom svoje porodice i zaspala. Tada sam pala u komu, a lekarima nije bilo jasno o čemu se radi", kaže Sanja.

Kako pojašnjava devojka iz Paraćina, kasnije je saznala da tek kada su je lekari otvorili, shvatili su da ona nije urološki pacijent, iako se tako mislilo pre operacije. Usred operacije dr Aleksić je pozvao profesora Mileva i krenula je borba koja je trajala 6 sati.

"Tumor je sklonjen sa srčane aorte, ali je zahvatio creva, pa je doktor morao da skrati delove mojih creva. To je sve odrađeno perfektno", prepričava devojka.

Ipak, iako je operacija protekla uredno, Sanja nakon buđenja počinje obilno da krvari. Ponovo, niko ne zna šta se događa, niti zbog čega. Lekari nabrajaju silne dijagnoze, a Sanja pada u komu.

"Ja počinjem da krvarim, šalju me intenzivnu, dobijam edem pluća, erozije na želucu, niko ne zna šta se dešava i odakle toliko krvarenje. Iz minuta u minut dešavale su se nove situacije. Onda su me intubirali jer sam se gušila i tada kreće borba za moj život", priča ova lepa devojka.

Ubrzo, lekari je prebacuju na mehaničku ventilaciju, a profesor Milev vraća se na VMA kako bi pacijentkinju ponovo otvorio i pokušao da pronađe uzrok. Ipak, kao što su i mislili - operacija je urađena perfektno, a greške nije bilo.

"Iako jeste, ja sam bila u komi nešto malo manje od dve nedelje. Ipak, doktori i dalje nisu znali šta da rade da bi mi pomogli. Meni je i pritisak porastao, krvarenje je bilo ogromno, a svi lekari su stajali nada mnom po ceo dan. Posle 13 dana probudili su me iz kome, pritisak je i dalje bio visok. Ja sam se trudila da im pomognem koliko toliko, nisam bila paničar iako nisam znala šta se dešava. Čula sam samo aparate koji su pištali. Jedino se sećam da je prof. Aleksić svaki dan dolazio u moju sobu i svaki dan mi je sijalo sunce kad vidim njega i prof. Mileva", priča Sanja kroz blagi osmeh.

"Kasnije je meni bilo sve bolje i bolje, dolazila mi je i porodica.Čak sam i izgubila i glas zbog povreda grla, ponovo sam učila da hodam. Ceo oporavak posle je išao brzo, samo je trebalo da mi ponovo uspostave organizam jer sam ja bila na samrti. To su stalno govorili mojoj porodici. Ipak, zajedno smo uspeli, a najveća borba bila je na lekarima", priseća se Sanja koja tvrdi da je ključ oporavka, osim u lavovskoj borbi lekara, ležao i u njenom pozitivnom stavu koji je nijednog trenutka nije napustio.

Kurir.rs/Blic