BEOGRAD - Poslanici republičkog parlamenta usvojili su danas izmene Krivičnog zakonika kojim se uvodi novo krivično delo - zloupotreba u javnim nabavkama, kleveta se ukida kao krivično delo, a ukida se i krivično delo nesavesnog rada u privrednom poslovanju.Za izmene Krivičnog zakonika glasalo je 139 poslanika, 15 je bilo protiv, a 21 nije glasao.Umesto krivičnog dela nesavesnog rada u privrednom poslovanju, koje je prevaziđeno i nepotrebno, kako je objasnio tokom predstavljanja zakona ministar pravde Nikola Selaković, uvodi se krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica, što je posledica potrebe da se napravi bitna razlika između odgovornog i službenog lica, što sada nije slučaj.
Sada je krivično delo zloupotrebe službenog položaja isključivo vezano za raspolaganje državnom imovinom i imovinom javnih preduzeća tako što je odgovornost službenih lica veća, a propisane su i strože kazne.Sa druge strane, odgovorna lica su na funkcijama u privatnim preduzećima i odgovaraju na osnovu novog krivičnog dela ukoliko su protivpravnim delovanjem pribavili imovinsku koristi.
Međutim, primena tih odredaba koje se odnose na novo krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica i krivično delo zloupotrebe službenog položaja odlaže se do 15. aprila pošto je usvojen amandman skupštinskog Odbora za pravosuđe koji to predviđa.Primena je odložena na zahtev pravosudnih organa budući da je u toku veći broj postupaka za postojeće krivično delo zloupotrebe službenog položaja, pa je potrebno izvršiti prekvalifikaciju dela u tim postupcima.Novinu predstavlja i odredba koja, umesto fakultativnog, uvodi obavezan uslovni otpust, pa tako sud osuđenika koji je izdržao dve trećine zatvorske kazne može otpustiti sa izdržavanja kazne ukoliko se u zatvoru popravio da se može očekivati i da će se na slobodi dobro vladati.To se odnosi na osuđene do 10 godina zatvora, a za osuđene na veću kaznu zatvora usvojenim amandmanom SPS-a je precizirano da će sud zadržati diskreciono pravo da odlučuje o uslovnom otpustu.Međutim, uslovni otpust se ne odnosi na osuđenika koji je tokom izdržavanja kazne zatvora dva puta disciplinski kažnjavan.Iako je prvobitno bilo predloženo da se izbriše odredba koja se odnosi na pretnje najvećim državnim funkcionerima i novinarima koja je uvedena 2009. godine, to se nije dogodilo, jer je usvojen amandman skupštinskog Odbora za pravosuđe kojim je “sprečeno” brisanje te odredbe.Tako se propisuje da za pretnje napadom na predsednika Republike, predsednika i članova vlade, poslanika, sudiju Ustavnog suda, policijskog službenika, sve sudije, tužioce, zamenike tužioca, advokate i novinare zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina.Ranije za te pretnje bila je zaprećena kazna od jedne do osam godina.Usvojeni su amandmani DS kojim se onemogućava ublažavanje kazne za počinioce krivičnih dela silovanja i pedofilije i URS kojim je predviđeno da se smanji prag za službeno gonjenje za sitne krađe sa 15.000 na 5.000 dinara.Usvojen je i amandman kojim se povećava zaprećena minimalna kazna sa jedne na dve godine zatvora za neovlašćenu nabavku oružja, kako bi se izbegla mogućnost da se za takvo delo izriče uslovna osuda.Izvršena je dekriminalizacija krivičnog dela klevete, što je bio zahtev velikog broja udruženja i stručne javnosti, a naročito novinarskih udruženja.Dopunjene su odredbe koje propisuju krivična dela primanje i davanje mita, tako što se proširuje zakonski opis time što se ova krivična dela mogu izvršiti ne samo u okviru svog ovlašćenja, nego i u vezi sa njim. Usvojenim izmenama propisuje se i novčana kazna, kao i kazna zatvora do tri godine za preduzetnika i odgovorno lice u pravnom subjektu koji ne plaćaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje i druge dažbine.
Usvojene dopune zakona o sudijama i tužiocimaPoslanici republičkog parlamenta usvojili su danas dopune zakona o sudijama i tužiocima kojima je predviđeno da sudije i zamenici tužilaca koji su prvi put birani, a kojima ističe trogodišnji mandat, budu izabrani na stalnu funkciju bez prethodnog vrednovanja njihovog rada.Dopune zakona o javnim tužiocima omogućiće da 108 zamenika javnih tužilaca, koji su prvi put izabrani Odlukom o izboru zamenika javnih tužilaca, a kojima ističe trogodišnji mandat, nastave sa obavljanjem funkcije kako bi javna tužilaštva nesmetano nastavila rad.
Kako je tokom rasprave o tom zakonu rekao ministar pravde Nikola Selaković, ukupno ima 108 zamenika tužioca kojima ističe trogodišnji mandat i bilo je potrebno doneti dopune tog zakona kako bi postojao pravni osnov da se izbor tih zamenika javnih tužilaca na stalnu funkciiju ipak može sprovesti.Problem je nastao zbog toga što, iako je bilo predviđeno da vrednovanje rada javnog tužioca i zamenika javnog tužioca predstavlja osnov za njihov izbor kao i da se to vrednovanje obavi na osnovu javno objavljenih kriterijuma koje utvrđuje Državno veće tužilaca, to se nije dogodilo.Rad zamenika javnih tužilaca koji su prvi put birani trebalo je da se vrednuje jednom godišnje, a iako je bilo predviđeno da će podzakonski akti biti doneti u roku od šest meseci kao i da će vrednovanje rada zamenika javnih tužzilaca izvršiti stalni sastav DVT vrednovanje njihovog rada nije izvršeno, jer nisu utvrđeni kriterijumi i merila.Poslanici su iz istog razloga doneli i dopune Zakona o sudijama, koji će omogućiti da 903 sudija u sudovima opšte i posebne nadležnosti koji su birani prvi put na trogodišnji mandat stupe na stalnu sudijsku funkciju.Da bi se blagovremeno izvršio izbor ovih sudija i zamenika tužioca, ti zakoni će stupiti na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku".Poslanici su usvojili i izmene Zakonika o krivičnom postupku, kojim se primena tog zakonika odlaže na 1. oktobar 2013. godine, umesto 15. januar 2013. kako je ranije bilo predviđeno.
