"Mama, ja ću se oporaviti, upisaću fakultet": Mlada Jelena (19) do kraja verovala da će pobediti rak, njene reči kidaju dušu (Foto)

Svetski dan dece obolele od raka, 15. februar, obeležen je i ove godine širom Srbije. Jedan od gradova u kome je organizovana manifestacija tim povodom jeste - Kikinda. Bila je to prilika da se naklon do poda načini svoj deci koja se lavovski bore protiv ove opake bolisti, ali i da se prisetimo onih koji su uprkos nadljudskom trudu da budu jači od pošasti - bitku izgubili.

U razgovoru za TV Kikinda, njena majka Ljubica, sa i dalje velikom bolom u glasu, priseća se tuge svog života.

 - Otkriće je bilo 2012. godine. Jako teško. Ona je bila hrabrija nego ja, ja sam sve krila u sebi da ne bih pokazivala osećanja, da ona ne primeti - priča gospođa Takić o paklu koji je trajao sedam godina.

Koliko je duh njene mezimice bio vedar i ličnost jaka govori to što do poslednjeg dana nije dozvoljavala da je rak slomi.

- Sve do poslednjeg dana, do 2017. godine, kad je pala u invalidska kolica, ona je imala snage da kaže "ja ću se oporaviti, pauziraću, upisaću fakultet" - priseća se ova žena neverovatnog optimizma svoje Jelene.

Međutim, bolest je činila svoje i devojka je pala u komu. Na ono što su lekari gospođi Takić govorili nijedan roditelj na svetu nije spreman da čuje.

- Jako je bilo teško. Kad je pala u komu, lekari su mi rekli da svakog trenutka mogu da očekujem njenu smrt. Ispred nje sam bila hrabra, kod kuće sam plakala - priznaje neutešna žena.

Nažalost, smrt je nastupila u avgustu 2017. godine i Ljubičin svet se srušio.

- Jako teško je bilo podneti gubitak deteta, ostati pribran. Ludilo je bilo posle njene smrti. Ja ni dan danas ne mogu da prebolim, teško mi je - sa knedlom u grlu i bolnim izrazom lica izgovara ona.

Ljudi kažu da su oni koji telom odu zapravo duhom uvek negde među nama dokle god ih se sećamo. Upravo je to zrak Sunca i Ljubičinom mraku svih ovih godina.

- Najviše mi je drago kad mi njena profesorka iz ekonomske škole kaže da je i dan danas profesori spominju kako je bila dobro dete, sa dobrim ocenama. Em što se borila sa tako opakom bolešću, em se borila i za uspeh u školi. Kako su mi rekli iz NURDOR-a, iza nje su ostala velika dela, dve njene knjige. Dokle god je njenih pesama i svega toga, ostaće uspomena na nju - ističe Jelenina mama.

Akcije za pomoć

Podsetimo, u vreme kad se još mislilo da će se ova hrabra mlada dama "izvući", njeni sugrađani su se na različite načine trudili da prikupe novac za njeno lečenje.

Inače, što se tiče pomenutog pesničkog opusa preminule Kikinđanke, ona je svoje prvo delo napisala u trebucima kada se lečila na odeljenju hematologije i onkologije. Nekoliko godina kasnije, objavljena je njena zbirka pesama "Mala deca , veliki životi". U toj knjizi ovo mlađano biće krajnje ogoljeno i vrlo emotivno piše o svojim unutrašnjim osećanjima dok se bori sa bolešću.

Nakon što je njeno poetsko čedo ugledalo svetlodt dana, Jelana je rekla: "Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu, da ozdravi. Nekima je lakše da plaču, meni je lakše da pišem". Nažalost, želja joj se nije ispunila i ona sada svoje stihove beleži tamo negde gore, gde je više ništa ne boli.

Kurir.rs/ Telegraf.rs/ TV Kikinda