Od čega žive starije sugrađanke koje nemaju penzijska primanja? U pitanju je mnogo veći broj u odnosu na muškarce! "Jedino ako imaju pomoć svojih bližnjih..."
U Srbiji danas živi oko 1,6 miliona penzionera, a procenat u odnosu na broj zaposlenih stalno raste. U čak 30 opština Srbije, broj penzionera premašuje broj zaposlenih, što dodatno komplikuje ekonomski i socijalni položaj starijih sugrađana. Dok neki uspevaju da se prilagode i nastave da rade, veliki broj njih suočava se sa problemima poput niskih primanja, lošeg zdravstvenog stanja i usamljenosti. O ovoj temi u emisiji "Puls Srbije" koja se emituje na Kurir televiziji, govorila je magistar socijalne politike, Nadežda Satarić.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna penzija u Srbiji iznosi oko 50.700 dinara, što je otprilike 50% prosečne plate. Iako su penzije nominalno povećane u decembru za 10,9%, kako mnogi tvrde, to ne znači da su postale dovoljne za dostojanstven život.
- Prosečna penzija raste, ali teško može da prati inflaciju i rast cena. Prag rizika od siromaštva u 2023. godini iznosio je 29.100 dinara, a danas pola miliona penzionera živi ispod tog praga, što znači da su u riziku od siromaštva - istakla je Satarić.
Oni penzioneri koji imaju decu i bliske srodnike na koje mogu da se oslone, nekako se snalaze. Međutim, problem nastaje kod onih koji nemaju porodičnu podršku.
- Imamo veliki broj penzionera koji nemaju bliske srodnike ili ako ih imaju, ne mogu da se oslone na njih iz raznih razloga, zbog narušenih porodičnih odnosa, fizičke udaljenosti ili loših finansijskih mogućnosti porodice - objašnjava Satarić.
Za one bez ikakvih primanja, država pruža određenu pomoć u vidu novčane socijalne pomoći, ali taj iznos je, kako kaže, daleko od dovoljnog za normalan život.
- Novčana socijalna pomoć iznosi oko 12.000 dinara mesečno. To nije novac sa kojim se može dostojanstveno živeti, već tek za golo preživljavanje - naglašava.
Ona dodaje da siromaštvo nije jedini problem, već da penzioneri često pate od usamljenosti.
- Danas više nemamo višegeneracijske porodice koje žive zajedno. Stariji ljudi ostaju sami, a čak 770.000 starijih od 65 godina živi u staračkim domaćinstvima - navodi Satarić i ističe da su posebno ugrožene starije žene.
- Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, 25,2% starijih žena je u riziku od siromaštva. Među njima je i oko 110.000 žena koje uopšte nemaju penzijska primanja, dok je kod muškaraca taj broj oko 20.000 - dodaje.
- Niti imamo dovoljno zdravstvenih radnika, niti dovoljno radnika u socijalnoj zaštiti. Trećini starijih osoba starijih od 65 godina je potrebna pomoć u svakodnevnom životu - ističe ona.
I pored svih izazova, Satarić naglašava važnost fizičke i mentalne aktivnosti u starosti.
- Aktivnost je ključ. Šetnja, čitanje, rešavanje ukrštenih reči, druženje, sve to doprinosi kvalitetnijem i dužem životu - poručuje ona.
Ističe da mnogi stariji ljudi mogu da pronađu zanimaciju kroz razne aktivnosti i udruženja.
- Udruženja penzionera, volonteri Crvenog krsta, kulturni događaji, izleti… Sve to može pomoći da se osećaju korisno i da izbegnu izolaciju - savetuje.
Na kraju, poručila je svima da čuvaju i pomažu svoje starije sugrađane.
- Stariji ljudi ne treba da budu sami i zaboravljeni. Oni su tu, oni su deo društva i zaslužuju dostojanstvenu starost - zaključila je Satarić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
