Lazar i Bojana se zaljubili na Vojnoj akademiji, danas postali oficiri: Mamine reči sve govore!

Čak 186 mladih kadeta Vojne akademije i Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije je u kasarni "General Jovan Mišković" na Banjici promovisano u prve oficirske činove Vojske Srbije!

Njegovi roditelji, Violeta i Boban Todorović iz Smedereva, uzbuđeno su gledali svog sina kako ponosno stoji u uniformi. Suze su klizile niz njihovo lice. To je njihov sin, njihov ponos!

- Ne postoje reči kojima mogu opisati svoje emocije, evo, sav sam se naježio! - kaže nam Lazarev otac Boban.

- Bilo je suza, bilo je odricanja, ali sada je sve to nevažno - dodaje majka.

- Tako je. Osam godina je bilo teško. On je prvo išao u Vojnu gimnaziju, a onda upisao Akademiju. Teško je kada ne vidite svoje dete svaki dan, ne možete da ga pomazite, da porazgoavrate lepo, ali - sve je vredelo - dodaje otac.

Lazar je, kažu, odlučio da upiše Vojnu akademiju zbog čiste ljubavi prema otadžbini.

- Nemamo nikoga ko je pri vojsci, pa da je to razlog. Jedini razlog je to što mi volimo ovu našu državu. Srbija je majka naša! Dati sina ovakvoj zemlji je veliki ponos i čast! - dodaje Boban.

Lazar je, inače, na Vojnoj akademiji zavoleo i devojku Bojanu iz svoje grupe. Ona je i bila prva osoba koju je zagrlio kada su mladi oficiri bacili šapke.

- Već tri godine su zajedno. To je buduća snajka! - kaže presrećna majka. A majke takve stvari odlično znaju!

Ponosna lica najmlađih oficira, suze radosnice njihovih roditelja, svečani defile i nalet vazduhoplova Vojske Srbije (VS) obeležili su ovu svečanost promocije najmlađih oficira Vojske Srbije.

 - Danas vi, divni mladi ljudi, kada postajete oficiri Vojske Srbije otpočinjete najhrabriji posao na svetu, koji čuva našu slobodu i koji je zaštitnik naših života. Imate jedan cilj, da sačuvate ovu zemlju od rata. Veliko hvala vašim majkama, očevima, onima koji su ovoj zemlji pružili najviše, svoju decu, koja moraju da štite i brane svoju Srbiju - poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dodajući da živimo u teško vreme, u svetu bez prava i poretka, gde će na svaku našu skromnost odgovoriti arogancijom i bahatošću, svaku našu suzu zaliti izlivima radosti, a svaku našu radost podsmešljivo i podrugljivo posmatrati.

- Mi ničije ne diramo, ali ono što je naše, ono što je Srbija, nećemo dati nikome! - poručio je predsednik koji je najboljim kadetima Vojne akademije uručio sablje sa posvetom.

- Mi smo mladost koja je za oružje birala znanje koje nam niko ne može oduzeti niti se može kupiti. Vojna akademija je svoje kadete oblikovala u čvrste i odgovorne ličnosti, i humane i požrtvovane ljude - poručio je prvi u klasi, potporučnik Mitar Simović.

Defile najmlađih potporučnika i kadeta uveličali su i nalet aviona i helikoptera, a tom prilikom najmlađim oficirima se iz kabine avione MiG-29 obratio i pilot major Goran Vidić i čestitao im:

- Koračajte stazom casti i budite štit otadžbini. Živela Vojske Srbije. Živela Srbija! - poručio je nakon čega je usledilo bacanje šapki i srdačni zagrljaji mladih oficira sa porodicom i prijateljima.

Milica Simović iz Valjeva, majka je prvog u klasi - Mitra Simovića. Ni suze radosnice nisu mogle da sakriju ponos koji je blistao na njenom licu.

- Puno mi je srce! Mitar je od malena voleo vojsku. Znala sam da će time da se bavi, ali on ne samo da je Vojnu akademiju završio već je i najbolji! Voleo je to što je radio, trudio se i trud se isplatio. Sve na svetu mi znači ovaj dan! - kaže Milica. Mitar, inače, ima dva brata i sestru. Najmlađi brat Vukašin ima, kako nam objašnjava, "pet ipo godina".

- I ja ću biti vojnik jednog dana! - kaže odlučno.

I za Željka Đurića iz Koceljeva jučerašnji dan će biti onaj koji će pamtiti celog života, jer je njegova ćerka Angelina juče takođe postala oficir. Međutim, on je na sličnoj ceremoniji već bio, a biće i - ponovo!

- Sin je prošle godine završio Vojnu Akademiju, Angelina ove, a ove godine je i najmlađa ćerka upisala. Ja sam jedan preponosan otac. To je ispala neka tradicija - šali se otac Željko.

Kaže da je svima motiv bio isti - ljubav prema otadžbini.

- Ne znam ko im je to usadio. Verujem da sam delimično ja, a delimično oni sami... Uvek je bila čast služiti otadžbini. Najčasnije na svetu je biti vojnik i služiti domovini.

Jelena Mijić iz Loznica, majka je Mihajla koji je juče takođe i zvanično postao oficir.

- Tu je cela porodica.Tata, tri brata... Svi smo presrećni. On je oduvek time želeo da se bavi. Kada ga vidim ovako u uniformi, pucam od ponosa! - kaže ona dok njen suprug dodaje:

- To nije samo ponos, to je čista sreća!

Maja Petković iz Niša, ponosna je majka Marije Petković koja ja završila smer za telekomunikaciju.

- Toliko emocija osećam. Malo je reći da sam ponosna, ne postoji još reč za to - kaže Maja dok joj suze klize niz lice i dok grli svoju ćerku.

- Tata joj je vojno lice, Marija je oduvek želela da se bavim time i sada je i uspela - kaže ona uzbuđeno.

Filip Stevanović završio je vojno elektronsko inžinjerstvo, a njegova majka Žaklina nije mogla da prestane da se nagleda svog lepog i ponosnog sina.

- Suprug je vojno lice, verovatno je ta ljubav u genima. Ovo da čovek dočeka je čista sreća. Ponosna sam. Sine, hvala ti što si uspeo u tome, hvala ti za ovo! - kaže majka dirnuto grleći svog sina.