OD PERSPEKTIVNOG GOLMANA, DO KORISNIKA NARODNE KUHINJE Naš fudbaler se odao alkoholu, spavao na ULICI SA PSIMA, a onda je jedna žena promenila sve (VIDEO)
"Ja sam najgori čovek na svetu. Ja sam dno. Dno je za mene visina", ovim rečima počinje knjiga zasnovana na istinitoj priči o životu čoveka koji se sa tog dna vinuo u visine. Aleksandar Gvozdenović je bio perspektivni sportista, koji je zavšrio kao beskućnik na ulici, spavajući sa psima i živeći samo od Narodne kuhinje.
Umesto bogate karijere i toplog doma, Aleksandar je sa 38 godina završio na ulici kao beskućnik. Na ulici je proveo šest godina, sve dok ga, kod Skadarlijske česme nije prepoznala njegova bivša devojka, a sadašnja žena - Jelena. Pored njegovog mesta ostavila je svoj broj telefona, a taj poziv, promenio je sve!
Za "Puls Srbije" na Kurir televiziji Gvozdenović je izneo svoju dramatičnu ispovest, koja se završila srećno!
Umesto potpune propasti - srećan kraj
- Desilo se mnogo stvari. Prvo bih napomenuo zanemarivanje edukacije, potencijala, sportske karijere... Mislio sam da će mladost trajati večno, da uvek ima vremena za popravak, da ću uvek moći dva-tri treninga dnevno da priuštim sebi, da poroci ne postoje, oni se dešavaju drugima. Međutim, ovaj život me je demantovao - započeo je Gvozdenović.
Jedan dan bio je perspektivni sportista, dok je već sutradan bio bukvalno na ulici.
- To je život pod nebeskim krovom. Danas, kada prođem pored beskućnika, osetim nešto čudno, pomogao bih, ali da me ljudi ne shvate pogrešno, to nije pomoć. Najveća pomoć je zapravo razgovor. Ljudski je najbitnije da te neko primeti. Nije bitan novac, niti materijalna pomoć, da ne shvate ljudi pogrešno, naravno da je to važno, pogotovo sada kada ide zima, pa topla jakna uvek dobro dođe. Međutim, kada te neko pita kako si na dobronameran i topao način, to ume da zameni glad i zimu - rekao je Gvozdenović.
Najvažniji je, kako kaže, razgovor.
- Volim da pričam, slušam, pitam, delim iskustva. Najviše su mi pomogli moji drugari beskućnici. Cela ta ekipa delila je patnju, glad i humor. Imali smo svakodnevne ispade, sećanja, pa smo puštali da to iz nas izađe, setiš se porodice, ljubavi, poslova, prijatelja... Setiš se gde nisi. Mi ostavimo tog da izbaci sve iz sebe, nema tu pitanja, samo ga podržimo i na njegovoj smo stani - rekao je Gvozednović.
Spas od ulice donela mu Jelena
Ruku spasa pružila mu je njegova supruga Jelena, kojoj je i posvećena knjiga "Sa margine u visine".
- Dok smo radili na knjizi moji saradnici i ja, pitao sam se koja je poruka i zašto ja sve to radim. Ima mnogo poruka u knjizi. Glavna je da ljubav može sve da pobedi, ovo je vreme gde se ona zanemaruje i ko priča o njoj je slabić. Nije tako. Ljubavi moraš da otvoriš vrata da bi ušla u tvoj dom. Druga poruka je vezana za moje drugare koji nisu preživeli i to je knjiga koju smo svi zajedno pisali. Ova knjiga je u realnom vremenu, dakle ja sam beskućnik i iz prvog lica pišem onako kako jeste - kaže Gvozdenović za Kurir televiziju.
Kako je otkrio, ulicu je sam odabrao.
- To sam ja odlučio, niko nije kriv za moje stanje, a ulje na vatru dodao je alkoholizam. Gubio sam sebe, prijatelje, poslove, status, karakter... U jednom trenutku sam priznao sebi da sam u problemu, pa sam oterao sebe na ulicu. Realno, ona je bila plod mog bežanja od života, borbe, edukacije, napredovanja... Život je borba, to tek danas vidim - kaže za "Puls Srbije".
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
