Nekad je dobro poslušati starije i mudrije od sebe. U sferi programiranja „stariji i mudriji”, doduše imaju njačešće tridesetak godina, ali nemojte da vas to zavara. Mnogi od njih su iskusili sve moguće „bagove”, pogrešne kodove, programske jezike, dobre i loše tehnike.
Ako razmišljate da postanete programer, evo nekih lekcija „mudraca”, objavljenih u časopisu IT News koje vam mogu pomoći da se na vreme pripremite.Memorija je bitna„Mudraci programerstva” su uglavnom ušli u posao, dok se RAM memorija merila u megabajtima. Zato su naučili pažljivo da je koriste, tretirajući je kao zlato.S obzirom da se uvek može iznajmiti dodatnih 244Gb na Amazonu, danas to ne izgleda kao veliki problem. Zbog toga, mnogi „pioniri” ne obraćaju pažnju na memoriju. Uz nekoliko klikova, lako i jeftino će nabaviti memorije koliko im treba. Međutim, postoji granica do koje se može ići. Posmatrajte svoju sobu. Možete je pretrpavati svim i svačim, ali u jednom trenutku jednostavno nećete moći ni da se okrenete, a ne da uradite nešto prostorno zahtevnije. Jednostavno ćete morati da počistite nered i pobacate ono što vam ne treba. Isto je sa kompjuterima.
Virtualna memorija je sjajna u teoriji, ali sporija u praksi. Programeri iz ovog razloga moraju da shvate da je RAM memorija i danas veoma dragocena. Ukoliko to ne učine, softver koji radi brzo, tokom razvoja će usporiti do maksimuma, kada se stvori gužva. Ne zaboravimo da su danas brzina i vreme – novac. Obezbedite memoriju i raščistite nered, pre nego što počnete da gubite važne stvari.Kompjuterske mreže su spore.Marketinške kampanje nam često „prodaju” priču o cloud servisima kao kompjuterskom raju gde se podaci prenose brzinom treptaja. IT stručnjaci obećavaju trajnu bazu podataka o kojoj nikada više neće morati da brinu. Podaci su uvek tu, dostupni jednim klikom. Međutim, u praksi to baš i nije tako.Istina, podaci će biti tu, ali ćete često morati malo da pričekate na njih. Kompjuterske mreže su dosta sporije u prenosu podataka i nisu uvek „obećani raj”.Programerski mudraci su uglavnom odrasli u vremenu, kada je internet bio dosta sporiji, pa vrlo dobro znaju šta znači čekanje. Iz tog iskustva su nučili da je podatke najbolje čuvati na lokalnim diskovima. Njihov savet glasi: „Upotrebljavajte cloud servise samo kada su podaci dovoljno „mali” memorijski i finalni, koliko je god moguće. Do tad ih izbegavajte ako ne želite da iskusie čekanje na svojoj koži”.Kompjuteri imaju „bagove”Iako se proizvođači danas trude da tehničke greške svedu na minimum kako bi uopšte opstali na tržištu i dalje postoji šansa da im se poneka „omakne”. Ma koliko vam vaš kompjuter delovao kao „sigurna mašina”, treba da znate da nije savršena. Zato, pre nego što počnete da čupate kosu, uverite se da li je problem do vas. „Mudraci” su naučili da je nekad pre panike bolje proveriti alate, a ne kodove. Čak i ako ste „pionir”, nemojte da sumnjate uvek u sebe. Vaš kompjuter je jednako pogrešiv, kao i vi.Brzina je važna i korisnicimaIBM-ova istraživanja su pokazala da će ljudski mozak nakon 100 milisekundi početi da „paniči”, ako se određeni sajt ne pokrene. Zamislite šta će se tek dogoditi, ukoliko moraju da čekaju duže od nekoliko sekundi, da bi se nakon klika otvorilo neko polje ili web stranica. Istina je da su lepe boje i bolja grafika dosta zahtevniji i da za „lepotu mora da se i pretrpi”. No, uvek se zapitajte do koje mere može da se trpi. Ova opaska naročito važi za programere koji se bave kreiranjem web stranica.Internet u relnosti nije internet iz vaše kancelarijeDok proveravate programe u vašoj kancelariji ili stanu, sve izgleda sjajno i brzo. Čak je i vaš šef veoma zadovoljan. Međutim, korisnici nisu. Kako je to moguće? Jednostavno! Internet zavisi od provajdera, od mesta konekcije i brojnih drugih aspekata. Nemaju svi brze pakete interneta, a zamislite tek kad se internetu pristupa preko mobilnog telefona. Ako vaši programi i aplikacije nisu i njima dostupni u onih 100 milisekundi, velika je šansa da će istom tom brzinom potencijalni klijent otići na neki drug sajt.Detalji su važniTu dolazimo do večitog pitanja: edukovani ili samouki programer? Istina je da programiranje možete savladati sami u velikoj meri, ali će vam određeni detalji i „trikovi” ostati večita tajna. Upravo ti detalji će učiniti neki program boljim. I to ne malo boljim. Pre nego što se odlučite da sami budete svoj „učitelj”, razmislite još jednom. Vaše veštine i znanje će biti vaš najbolji i najvredniji alat za rad. Edukativni programi iz oblasti programiranja će vas uputiti dosta temeljnije i preciznije u programerske alate, ali i u sve ostale segmente programiranja.Programske knjižice nisu uvek rešenjeJoš jedan danak neiskustvu, koji će samouki programeri morati da plate. Programske knjižice su sjajne, jer vam nude već prevedene, gotove funkcije i podatke oko kojih ne morate da se mučite. Ipak, baš ta vrsta očekivanja će nekad biti glavni razlog zbog koga stvari ne funkcionišu kako treba.Programske knjižice su kao švajcarski nož: može da služi za rešenje raznih problema, ali nije najbolje rešenje ni za jedan od njih. Programske knjižice tako mogu mnogo češće da budu izvor, a ne rešenje problema.Ukoliko želite da budete programer treba da znate da su pred vama dva puta: možete da izaberete „put mudrijih” ili da „terate” po svome uz opasnost da trpite posledice loših kodova. Ako ste se odlučili da ipak poslušate mudrije, više o profesionalnoj edukaciji iz domena programiranja možete saznati ovde.
