U školama učimo o naučnim dostignućima, ali životne priče genijalnih ljudi koji stoje iza njih često ostaju neispričane.
Mnogi veliki naučnici su vodili veoma zanimljive živote, koji drugima mogu da deluju zbunjujuće, kontroverzno, a ponekad i zabrinjavajuće. Ipak, i oni su samo ljudi koji su imali vrline i mane, uspone i padove, uspehe i neuspehe. Za vas smo iz života ovih značajnih ljudi odabrali pet interesantnih detalja za koje do sada sigurno niste čuli.
Albert Ajnštajn (Albert Einstein) – nesuđeni predsednik Izraela
Da li ste znali da je čuveni fizičar i matematičar Albert Ajnštajn mogao da postane predsednik Izraela da je hteo? Jedno sačuvano pismo iz 1952. godine predstavlja dokaz da je velikom naučniku ova pozicija bila ponuđena. I pored svoje genijalnosti i naučnih dostignuća, Ajnštajn se nije osećao dovoljno kompetentnim za obavljanje ovog posla i zbog toga je ponudu ljubazno odbio.
Meri Aning (Mary Anning) – kako je naučnica dospela u brzalicu
Najpoznatiju brzalicu na engleskom jeziku koja glasi: „She sells seashells by the seashore” možda ste čuli, ali verovatno ne znate odakle potiče. Da li ste znali da ona zapravo govori o Meri Aning, jednoj od prvih naučnica koja se bavila proučavanjem fosila? Ova nesvakidašnja žena živela je u 19. veku, a posao joj je bio sakupljanje fosila, koje je proučavala i prodavala. Iako nije bila priznata od Britanskog naučnog udruženja, njen doprinos nauci je veoma veliki, a bila je inspiracija piscima, kao što su Čarls Dikens i Trejsi Ševalije (Charles Dickens i Tracy Chevalier).
Nikola Tesla – skriveni talenat za jezike
Imamo sreće što je Nikola Tesla toliko voleo prirodne nauke, jer u suprotnom ne bismo imali struju u svojim domovima. Međutim, pored fizike, matematike, elektrotehnike i radio-tehnike, Tesli su odlično išli i jezici. Pored maternjeg, on je govorio još sedam jezika: češki, engleski, francuski, nemački, mađarski, italijanski i latinski. Ovo su jezici koji su mu bili potrebni za naučna istraživanja, pa ih je zato znao, a zamislite koliko bi ih naučio da su oni bili njegovo najveće interesovanje.
Alfred Nobel – filantrop koji je izumeo dinamit
Alfred Nobel je imao tu nesreću da njegov najpoznatiji naučni izum bude dinamit. Iako je bio filantrop i nije podržavao ratove, javnost ga je osuđivala još za života. Ova nepravda navela ga je da ustanovi Nobelovu nagradu, koja se i dalje svake godine dodeljuje. Jedna od kategorija Nobelove nagrade je nagrada za mir, koja je naknadno dodata, a veruje se da je ova promena nastala, jer je na Nobela izvršila snažan uticaj njegova prijateljica Berta fon Sutner (Bertha von Suttner). Ona je i sama dobila nagradu za mir 1905. godine.
Marija Kiri – prva u svemu
Marija Kiri se s pravom može nazvati herojem nauke. Njena otkrića imaju veliku ulogu ne samo u fizici i hemiji, već i u medicini, a njena životna priča je pravi roman o ženi koja je u svemu bila prva. Marija Kiri je prva osoba koja je dobila dve Nobelove nagrade, najpre za fiziku, a zatim i za hemiju. Ona je, zapravo, prva žena koja je ikada dobila ovu prestižnu nagradu, kao i bilo koje svetsko priznanje iz oblasti nauke. Pored toga, ona je prva žena u Evropi koja je postala doktor nauka, prva žena profesor na Sorboni, kao i prva i jedina žena sahranjena u Panteonu u Parizu.
Životne priče koje stoje iza dela poznatih naučnika veoma su zanimljive, ali i više od toga. One nam pokazuju u kakvom okruženju su nastajala najveća otkrića, kako su prihvaćena u javnosti i na kakve su sve prepreke njihovi pronalazači nailazili.
U emisiji „Veliki umovi” na duhovit način ispričane su priče o najznačajnijim naučnicima tako da budu razumljive i interesantne svakome: od osnovca do doktora nauka. Pratite ovu emisiju na prvoj obrazovnoj televiziji – eduTV i naučite nešto novo. Pustite je i svom detetu, jer će ga ona podstaći da istražuje, uči, postiže uspehe u školi i van nje i, što je najvažnije, da ceni znanje kao jednu od najvećih ljudskih vrlina.
