icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

Pet činjenica o poznatim naučnicima koje niste znali

Zapanjiće vas

Pet činjenica o poznatim naučnicima koje niste znali

Edukacija

Da nije bilo velikih umova poznatih naučnika, naš svet bi izgledao potpuno drugačije. Ne bi bilo struje u našim domovima, lekova za različite bolesti, automobila, interneta, vaših omiljenih TV kanala i svega onoga bez čega ne možemo da zamislimo našu svakodnevicu.

U školama učimo o naučnim dostignućima, ali životne priče genijalnih ljudi koji stoje iza njih često ostaju neispričane.

 

Mnogi veliki naučnici su vodili veoma zanimljive živote, koji drugima mogu da deluju zbunjujuće, kontroverzno, a ponekad i zabrinjavajuće. Ipak, i oni su samo ljudi koji su imali vrline i mane, uspone i padove, uspehe i neuspehe. Za vas smo iz života ovih značajnih ljudi odabrali pet interesantnih detalja za koje do sada sigurno niste čuli.

 

Albert Ajnštajn (Albert Einstein) – nesuđeni predsednik Izraela

 


Da li ste znali da je čuveni fizičar i matematičar Albert Ajnštajn mogao da postane predsednik Izraela da je hteo? Jedno sačuvano pismo iz 1952. godine predstavlja dokaz da je velikom naučniku ova pozicija bila ponuđena.

I pored svoje genijalnosti i naučnih dostignuća, Ajnštajn se nije osećao dovoljno kompetentnim za obavljanje ovog posla i zbog toga je ponudu ljubazno odbio.

 

Meri Aning (Mary Anning) – kako je naučnica dospela u brzalicu

 

Najpoznatiju brzalicu na engleskom jeziku koja glasi: „She sells seashells by the seashore” možda ste čuli, ali verovatno ne znate odakle potiče. Da li ste znali da ona zapravo govori o Meri Aning, jednoj od prvih naučnica koja se bavila proučavanjem fosila?

Ova nesvakidašnja žena živela je u 19. veku, a posao joj je bio sakupljanje fosila, koje je proučavala i prodavala. Iako nije bila priznata od Britanskog naučnog udruženja, njen doprinos nauci je veoma veliki, a bila je inspiracija piscima, kao što su Čarls Dikens i Trejsi Ševalije (Charles Dickens i Tracy Chevalier).

 

Nikola Tesla – skriveni talenat za jezike

 

Imamo sreće što je Nikola Tesla toliko voleo prirodne nauke, jer u suprotnom ne bismo imali struju u svojim domovima. Međutim, pored fizike, matematike, elektrotehnike i radio-tehnike, Tesli su odlično išli i jezici.

Pored maternjeg, on je govorio još sedam jezika: češki, engleski, francuski, nemački, mađarski, italijanski i latinski. Ovo su jezici koji su mu bili potrebni za naučna istraživanja, pa ih je zato znao, a zamislite koliko bi ih naučio da su oni bili njegovo najveće interesovanje.

 

 

Alfred Nobel – filantrop koji je izumeo dinamit

 

Alfred Nobel je imao tu nesreću da njegov najpoznatiji naučni izum bude dinamit. Iako je bio filantrop i nije podržavao ratove, javnost ga je osuđivala još za života. Ova nepravda navela ga je da ustanovi Nobelovu nagradu, koja se i dalje svake godine dodeljuje.

Jedna od kategorija Nobelove nagrade je nagrada za mir, koja je naknadno dodata, a veruje se da je ova promena nastala, jer je na Nobela izvršila snažan uticaj njegova prijateljica Berta fon Sutner (Bertha von Suttner). Ona je i sama dobila nagradu za mir 1905. godine.

 

Marija Kiri – prva u svemu

 

Marija Kiri se s pravom može nazvati herojem nauke. Njena otkrića imaju veliku ulogu ne samo u fizici i hemiji, već i u medicini, a njena životna priča je pravi roman o ženi koja je u svemu bila prva.

Marija Kiri je prva osoba koja je dobila dve Nobelove nagrade, najpre za fiziku, a zatim i za hemiju. Ona je, zapravo, prva žena koja je ikada dobila ovu prestižnu nagradu, kao i bilo koje svetsko priznanje iz oblasti nauke.

Pored toga, ona je prva žena u Evropi koja je postala doktor nauka, prva žena profesor na Sorboni, kao i prva i jedina žena sahranjena u Panteonu u Parizu.

 

Životne priče koje stoje iza dela poznatih naučnika veoma su zanimljive, ali i više od toga. One nam pokazuju u kakvom okruženju su nastajala najveća otkrića, kako su prihvaćena u javnosti i na kakve su sve prepreke njihovi pronalazači nailazili.

 

U emisiji „Veliki umovi” na duhovit način ispričane su priče o najznačajnijim naučnicima tako da budu razumljive i interesantne svakome: od osnovca do doktora nauka. Pratite ovu emisiju na prvoj obrazovnoj televiziji – eduTV i naučite nešto novo. Pustite je i svom detetu, jer će ga ona podstaći da istražuje, uči, postiže uspehe u školi i van nje i, što je najvažnije, da ceni znanje kao jednu od najvećih ljudskih vrlina.

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.