Moja prva sećanja vezana su za Dorćol i miris lipe. Živeli smo na Gundulićevom vencu, a moja baka je lipu brala s prozora i pravila čaj. Danas se svi ljute na lipe, jer im prlja automobile.
Odmalena se u našoj kući znao red. Otac i mama su puno radili, a i mi deca smo imali svoje obaveze. U porodici sam bila drugo dete i uvek sam morala da popustim, da razumem stariju sestru Anitu, koja je završila filmsku, pozorišnu i radio režiju u Novom Sadu, kao i mlađeg brata Vladana, koji se bavio sportom i muzikom.
Nadimak Bata Ćosa
Tata Petar je bio golman Zvezde i uspešan trener, a bio je i selektor mlađih kategorija reprezentacije Srbije i Jugoslavije. Svi su ga zvali Bata Ćosa. Nadimak i danas delim sa svojim ocem, od prezimena Ćosić.
Otac je bio prvak Beograda u mačevanju, a na Dorćolu su ga videli i pozvali ga da igra fudbal u BSK. Rođen je 1937. godine. Ne znam što je stao na gol, ali tako je krenula njegova karijera. Brzo je došao do Zvezde. Imao je tu sreću ili nesreću da bude generacija čuvenog Beare. On je bio najpoznatiji golman u bivšoj Jugoslaviji. Tata i on su bili zajedno golmani Zvezde, ali i reprezentacije. Beara je bio bolji, kao neki današnji Novak Đoković.
S klupe je naučio trenerski zanat. U Nemačkoj je završio višu trenersku školu i vrlo brzo postao jedan od naših najboljih trenera. Ljubiša Tumbaković kaže da je sve o fudbalu naučio od Pere Ćosića. Počeo je u Zvezdi, ali je na kraju bio trener mlađih kategorija u Partizanu. Vrlo brzo je postao trener Teleoptika. Porodica je jedno vreme živela u Jordanu, a ja zbog baleta nisam mogla da budem s njima.
Da se ne ljute
Kad je tata umro napravili smo komemoraciju na Starom DIF-u, da se ne ljute ni Zvezda ni Partizan. On je uspeo da ujedini dva kluba, takav je čovek bio. Bili su tu i Dragan Džajić, Mitar Mrkela i Ljubiša Tumbaković. Za mog oca je Valjevo napravilo posebnu komemoraciju. Tata je dosta radio u tom gradu, a svuda bi pod njegovim vođstvom klubovi prešli u viši rang takmičenja.
Majka
Majka Julijana je bila prvakinja ansambla Kolo. Mama je bila prava generacija čuvene Frule, a igrala je u Loli i Krsmancu. Imala je sreće i talenta da je prime u Kolo. Igrala je čuvenu "Cigansku igru", jedinu solističku numeru, sa čuvenim Makijem, pa kasnije sa Radojicom Kuzmanovićem, ocem glumca Andrije Kuzmanovića.
Sjajno je pevala i igrala i bez dana bolovanja otišla je u penziju sa scene. Obišla je ceo svet. Ona mi je danas veliki uzor što se tiče posla. Rano me je upisala na balet, jer nju niko nije odveo kao malu. Nije joj se ispunila želja da bude balerina, a imala je dobre predispozicije. Upisala me je već sa tri-četiri godine na balet u "Braći Stamenković". Imala sam koncerte kao dete, a posle upisala i školu "Lujo Davičo".
Na terenu
Odrasla sam s tatom na pripremama po hotelima leti i zimi i na fudbalskom terenu. Nećeš mi verovati, ali pokazivala sam fudbalerima kako se rade trbušnjaci i druge vežbe! Radila sam lako sto trbušnjaka kao mala. Moja generacija su Nađ i Ćirić, s kojima sam se i družila. Ipak, uvek su me više privlačili umetnici i pozorište nego sport.
Falila je muzika
S druge strane, odrasla sam i na Kolarcu i gledajući koncerte ansambla Kolo i svoju majku kako igra. Mogla sam da biram između sporta i umetnosti. Bilo mi je lepo pored terena, ali mi je tu falila muzika, pa sam se odlučila za umetnost. Volim svaku dobru muziku, recimo, od opere "Karmen" do Džeja. Reagovala sam uvek kao mala na mjuzikle. Pamtim filmove Lajze Mineli, "Briljantin" ili "Fleš dens". Vrlo brzo su mi kupili klavir, pa sam završila i muzičku školu. Lomila sam se da li ću pevati ili igrati. Mjuzikl je spojio sve moje ljubavi.
Pozorište na Terazijama
U školi sam uvek sedela u poslednjoj klupi. Volela sam da dobacujem i da se družim. Mnogi bi pomislili da sam neozbiljna, ali to nije istina. Uvek sam se više družila sa dečacima. Bila sam dobar đak, ali nikada nisam bila štreber. Odlična, ali nikad vukovac, kao moji sestra i brat.
Još kao učenica dobila sam stipendiju Pozorišta na Terazijama, tako što su došli da gledaju moj ispit u srednjoj školi. Diplomirala sam u klasi kod Ivanke Lukateli. Ona nas je vodila kao učenike da igramo u Narodnom pozorištu, ali meni srce nije tamo zaigralo. Više me je privlačio mjuzikl kao žanr. Evo kako sam postala stipendista... Pojavile su se koleginice sa Terazija i rekle: "Đođite vas tri. Trebaju nam lepe i visoke." Odmah smo dobili stipendiju Ana Jelić, Barbara i ja. Dočekala nas je tadašnja šefica Baleta Sneška Todorović. Bacila je čizme i rekla: "Koja uđe u njih, ona igra večeras!" Nisam ušla u čizme, ali Ana Jelić jeste i divno je odigrala tu predstavu. Međutim, posle toga su zatvorili Terazije zbog renoviranja.
"Vuk Karadžić"
Više od deset godina smo proveli u domu kulture "Vuk Karadžić". Moja prva premijera bila je "Tri fratlja Beograda" u režiji Jovana Ristića Rice. Međutim, moj kolega Aleksa Jelić i ja smo se pogledali i odlučili da odemo da igramo folklor. Otišli smo u Kolo u nadi da ćemo obići svet kao naši roditelji. Mama je igrala za Pelea, Tita i mnoge državnike. Hteli smo to da doživimo. Bilo je kasno, godina 1993. i počeo je rat. Posle šest meseci sam se vratila na Terazije, gde uživam i danas i obeležavam ove godine 30. sezonu.
Mjuzikli
Po povratku, krenuo je božanstveni niz sjajnih predstava u teška vremena. "Lukrecija iliti Ždero" Jagoša Markovića dobila je devet Sterijinih nagrada na Pozorju u Novom Sadu. Za mene je rad s Jagošem bio fascinantan, a odmah su došli posle i Kokan Mladenović i "Alan Ford". Nižu se "Lutka s naslovne strane" i "Briljantin". Uglavnom sam igrala neke zavodnice. Ivana Popović mi je jednom rekla: "Ćoso, ja sam shvatila da mi ti uvek otimaš momka u svakoj predstavi!" Izuzetno sam ponosna na svoju Kalinu u "Zoni Zamfirovoj", Svetlanu u "Cigani lete u nebo", Ninu u "Mister Dolaru", kao i na predstavu "Čikago" i ostale u kojima igram. Pored toga, spremam i uvežbavam koreografije sa igračima i glumcima.
Čet Voker
Najviše sam ponosna što i dalje napredujem. Sada dobijam i glumačke uloge. Mogu da kažem da sam glumačku akademiju završila u Pozorištu na Terazijama. Mi nemamo baletsku akademiju, kao ni školu mjuzikla, ali imamo Terazije. U jednom trenutku se u mom životu pravo sa Brodveja pojavio lično Čet Voker, čuveni koreograf i desna ruka Boba Fosija. Hvala Milici Cerović i Ivani Mladenović, koje su ga dovele u Srbiju. Prvi put se nisam ni pojavila na njegovoj audiciji, jer sam mislila da sam starija. Sledeće godine me je izabrao na audiciji za predstavu "Kabare", koju je režirao i radio koreografiju. Za sve dobre predstave imamo kasting. Za mjuzikl je potrebno da znaš da igraš, glumiš i pevaš.
Do Četa Vokera nije mi se desilo da ispred mene stane koreograf i da se zapitam da li to mogu to da izvedem. U radu s njim samo uživaš i upijaš. Tako sam dobila stipendiju za njegovu školu mjuzikla "Džejkobs Pilou" u Americi. Provela sam tamo divno leto. Saradnja s njim pomogla mi je da napredujem kao igrač, koreograf i pedagog.
Koreograf
Želja da budem koreograf kod mene se pojavila u mladosti. Radila sam koreografije u muzičkim šou-programima na televiziji, ali za spotove i tri italijanske TV serije. Na moju sreću, pre nekoliko godina dobila sam poziv od Jelene Jovičić da radim koreografiju za brodvejski mjuzikl "Spamelot" u režiji Raleta Milenkovića. Jelena tu igra glavnu ulogu, a Nikola Kojo tumači kralja Artura. Čet Voker je to gledao s dva koreografa i pohvalili su predstavu i rekli da je naš Artur bolji od originala. Pohvalili su koreografiju i igrače. Raditi s takvim glumcima kao što su Đuričko, Timarov i Lutkić bilo je uživanje. Naučila sam ih sve da stepuju. Izašla je ove sezone u Madlenijanumu i moja koreografija za predstavu "Valcer poručnika Nidrigena", u kojoj i igram i balerinu.
Sudbonosni susret
Moj susret s Tihomirom Arsićem bio je sudbina. Sreli smo se u pozorišnom klubu. Biljana Knežević je pravila program za taj klub i pozvala me da učestvujem. Tih godina se odlazilo iz zemlje, ali ja sam odlučila da ostanem zbog posla i ljubavi, i ne žalim. Sada mogu da kažem da je između Tike i mene to bila ljubav na prvi pogled, što je pokazao i naš život. Tika je bio glumac Steve Žigona. Počeo je kao njegov Romeo, a završio kao Rogozin. Romantični i lepi Tika kao Romeo i razvratni Rogozin u "Idiotu".
Predrasude
Nije mnogima u startu bilo simpatično što sam u vezi s čovekom koji je toliko stariji od mene. Mislim da sam zrelija od svojih vršnjaka, a naša interesovanja su identična. Tika je uvek bio individualac, a ja sam bila timski igrač, ali umela sam da ga pratim. Mislim da je to njemu prijalo. Nas dvoje smo tragali za novim uzbuđenjima. Sa njim nikad bilo dosadno. Srećna sam i ponosna na sve što smo prošli zajedno, a nije uvek bilo lako.
Deca
Tika je sve učinio da njegove starije ćerke Milicu i Lenku odvrati od glume, iako su obe bile talentovane. Znao je on dobro šta znači ceo život biti na kastingu i čekati da budeš odabran. Ipak, kod Vere je to bilo nemoguće. Ona je odrasla u Pozorištu na Terazijama i zaražena je kao mala pozorištem, kao i Arsenije. Oboje su išli u muzičku školu i svirali klavir. Za sina sam mislila da će odabrati muziku, a za Veru da će izabrati balet. Ona je, za razliku od mene, volela klasičan balet. Ipak, dramska umetnost sve to spoji. I ja sam želela da upišem glumu, ali nisam imala herca da izađem na prijemni na FDU. Spremila sam se, otišla na prijemni i odustala. Ne kajem se. Igram danas uloge koje me ispunjavaju. I moja deca su shvatila da će kroz glumu spojiti sve svoje talente i interesovanja.
Roditeljskim stopama
Vera je glumu upisala u Moskvi i svi su bili zbunjeni otkud Srpkinja tu. Tika je nju spremao za FDU. Ušla je uži izbor, ali nije bila primljena. Dogovorili smo se da ide da proba gde su najbolji. Tika je bio siguran u njen uspeh. Vera je upisala studije na akademiji "Mhat" u Moskvi, koji su osnovali Čehov i Stanislavski, i po tom sistemu radi ceo svet.
Arsenije je na glumu primljen na FDU sa 17 godina. Bio je treći razred srednje škole i rešio je da proba, a sada je završio prvu godinu u klasi Srđana Karanovića. Mislim da su oboje nadareni za taj posao. Vera i Arsenije nisu išli ni dan na časove glume, a Tika im je rekao da samo čitaju knjige. To je bio jedini savet koji im je dao. Za glumu je važno nahraniti dušu čitanjem.
Poslednja uloga
Tikina bolest bila je šok za celu porodicu. Sećam se, dobio je glavnu ulogu u filmu "Vikend sa ćaletom". Krenuo je da se sprema za ulogu boksera, ali je nije odigrao. Svi smo bili srećni što je Tika trebalo to da snima. I Džej i Marina Tucaković, kao njegovi prijatelji, trebalo je da učestvuju u tom filmu, ali mu se nije ostvarila ta želja. I šta ti je sudbina... Džej je umro u nedelju, 6. decembra 2020, a sutradan, u ponedeljak, Tika.
Bolest
Za bolest je saznao na rutinskom pregledu. Imao je kancer pankreasa. Najteži oblik raka... Ne postoje ljudi koji su uspeli da pobede tu bolest. Znali smo... Ceo život nam se promenio, a desila se i korona. Nismo mogli da putujemo, opet smo bili 24 sata zajedno. Proveli smo kvalitetno vreme zajedno razgovarajući, gledajući filmove i igrajući se. Radovali smo se svemu jer smo znali da sat otkucava. Bilo je to sve strašno stresno, ali nekako tužno pozitivno. Kad shvatiš da postoji kraj, počinješ da živiš punim plućima i da koristiš svaki trenutak za lepa osećanja. Nije to lako. Zvuči sve kao fraza. Proveli smo najlepše trenutke s Tikom do kraja. A kraj? Bio je u zagrljaju svoje četvoro dece. A meni je stigao da kaže: "Volim te." Arsenije je tada objavio svoju prvu pesmu, a to je ono čega se poslednjeg i on seća. Samo je zaspao, nije imao bolove.
Posle tebe
Bez njega je i dalje teško. Fali mi Tika. Kad je umro, odmah sam se ubacila u film da je deci teže i da su oni meni potrebni. Arsenije mi nije dao da budem tužna. Tuga menja oblike. Šok, strah, pa ljutnja. Bila sam ljuta na njega što se razboleo.
Bilo mi je teško kad sam prvi put ušla u pozorište. Osećala sam se kao da mi nešto fali. Pored porodice, moji prijatelji i kolege su bili uz mene. Vrlo brzo sam se vratila u repertoar. Premijera mjuzikla "S druge strane jastuka" prva je na kojoj se nije pojavio, pa su me Bajagine pesme podsećale na njega. Dugo mi je trebalo da počnem da se radujem toj predstavi. Ali, ipak, naš život je obeležen divnom decom i ja nemam pravo da budem tužna.
U Rusiji
Tika je želeo da stane ponovo na daske Narodnog pozorišta, a onda se razboleo i nije bilo vremena. Zanimljivo je da ga Arsenije nikad nije gledao na toj sceni, a Vera je kao mala gledala "Idiota". Ostala je tri i po sata u pozorištu. Danima posle toga se vrtela po kući i bila Nastasja Filipovna. Na Veru je dosta uticala ta predstava i zato je danas ona u Rusiji. Tika je dobio Zlatnog viteza u Moskvi. Ponosni smo svi na njegovu tu nagradu, koju su mu dodelili Nikita Mihalkov i Nikolaj Burljajev.
Neka ostane mlađima
U budućnosti vidim sebe kao majku dvoje uspešnih ljudi. Vera i Arsenije su izuzetno skromna deca i nadam se da im u glumi neće faliti ambicije. Tika bi bio srećan da zna da svi zajedno provodimo vreme u Belanovici u Šumadiji, u zavičaju njegove majke. Nadam se da ću tamo da gajim unuke i gledam filmove u kojima igraju moja deca. Za sebe očekujem još koreografskog posla, a možda otvorim i svoj studio. Moram prvo da prestanem da igram, da mogu tome da se posvetim ozbiljno. Po godinama u baletu već sam odavno spremna za penziju, ali zakoni kažu drugačije. Molim da se promene, jer nije prirodno da igram sa 49 godina.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
