"REZULTAT VIŠEGODIŠNJE SARADNJE" Slovački mediji o poseti Zelenskog Beogradu: Ukrajinski predsednik poručio da je KiM deo Srbije - Albanci negodovali!
Slovački portal "Dennik" objavio je tekst u kome govori kako je poseta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Srbiji izazvala nezadovoljstvo kod Albanaca, gde je nakon izjave Zelenskog o tzv. Kosovu, sa zgrade u Prištini skinuta ukrajinska zastava.
U nastavku teksta, prikazana je analiza slovačkog portala, kroz reči sagovornika Vladimira Bilčika, koji je bio stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
Volodimir Zelenski proveo je krajem prošle nedelje dva dana u Beogradu u svojoj prvoj zvaničnoj poseti Srbiji.
Na prvi pogled, ovo može izgledati neobično. Srbija je istorijski saveznik Rusije i jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja je odbila da uvede sankcije Moskvi nakon početka rata protiv Ukrajine. Međutim, stručnjaci za ovaj region nisu bili iznenađeni putem ukrajinskog predsednika.
- To je rezultat višegodišnjeg izgradnje veza između Kijeva i Beograda - objašnjava za Denník N viši saradnik Globsec-a Vladimir Bilčik, koji je bio stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
Zelenski i predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisali su memorandum o bezbednosti hrane i obećali da će podržavati jedni druge u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji. Ipak, ukrajinski predsednik je verovatno privukao najviše pažnje svojom izjavom o Kosovu.
Na konferenciji za novinare sa Vučićem rekao je da Ukrajina ne menja svoj stav o "jednostranom proglašenju" nezavisnosti Kosova i da ga stoga i dalje smatra delom Srbije.
Kosovo je protestovalo protiv reči Zelenskog. Gradonačelnik Prištine je u znak odgovora čak skinuo ukrajinsku zastavu sa zgrade opštine.
Srbija je energetski zavisna od Rusije, a Vučić već dugo održava dobre odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Prošle godine je, uprkos upozorenjima Evropske unije, učestvovao na proslavi završetka Drugog svetskog rata u Moskvi.
Beograd je, bez obzira na to, na nekoliko načina podržao Ukrajinu poslednjih godina. Iako to zvanično ne priznaje, javna je tajna da je relativno velika količina srpske municije završila u Ukrajini preko trećih strana. Financial Times je 2024. godine procenio da je vrednost te municije oko 800 miliona evra. To je prošle godine za Denník N potvrdio i bivši američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil, prema čijim rečima su "u Rusiji izuzetno nezadovoljni zbog toga".
Bilčik veruje da su predsednici prošle nedelje verovatno razgovarali o municiji, iako o tome nisu javno komunicirali.
- Mnogo toga se dešava iza kulisa. Već odavno nije slučaj da zemlja koja nije usvojila sankcije Rusiji automatski podržava invaziju - kaže stručnjak, koji je i gostujući profesor na Univerzitetu Aston u Birmingemu.
Bilčik navodi i nekoliko drugih oblasti u kojima su dve zemlje naučile da sarađuju: Vučić je nedavno izjavio da Srbija želi da učestvuje u konkretnim projektima za obnovu Ukrajine.
Beograd se obavezao da će nastaviti da pruža humanitarnu podršku Ukrajini, posebno u sektorima zdravstva i energetike. Iako se obe zemlje suočavaju sa otporom pojedinih država članica, one podržavaju jedna drugu na putu ka Evropskoj uniji.
Prema rečima stručnjaka, važno je i to što se Zelenski i Vučić razumeju na ljudskom nivou. Bivši ambasador u Beogradu Hil takođe je rekao za Denník N da su razvili "relativno dobar odnos".
- Ukrajina je uvek spremna za konstruktivan rad zasnovan na međusobnom poštovanju, od kojeg će obe strane imati koristi - rekao je Zelenski tokom putovanja.
Poseti Zelenskog Beogradu prethodilo je Vučićevo nedavno putovanje u Kijev, gde je učestvovao na sastanku zemalja Jugoistočne Evrope. Predsednik Srbije je i prošle godine prisustvovao istom samitu koji je održan u Odesi. Poslednjih godina, prema Bilčikovim rečima, Vučić je pokazao da pokušava da pronađe "balans u teškim odnosima" sa Kijevom i Moskvom.
Dugoročni problem za Vučića je to što je ruski Gasprom većinski vlasnik srpske naftne kompanije NIS, koja upravlja rafinorijom u Pančevu. U januaru je mađarski MOL potpisao preliminarni ugovor o otkupu ruskog udela, ali kako Bilčik naglašava, "veoma je teško pronaći rešenje u ovom pitanju".
- Rusija i dalje ima veliki uticaj na Balkanu, a posebno u Srbiji. Zato su i javne izjave srpskih zvaničnika veoma oprezne - nastavlja stručnjak.
Štaviše, podaci već dugo pokazuju da relativno veliki deo srpskog stanovništva ostaje naklonjen Rusiji, a posebno predsedniku Vladimiru Putinu. Jedno nedavno istraživanje pokazalo je da su snažni odnosi sa Rusijom važni za skoro 80 odsto Srba (dok 75 odsto Srba to isto kaže za Evropsku uniju).
Šta je Zelenski rekao o Kosovu
Stručnjaci se slažu da je putovanje Zelenskog u Beograd bilo prilično rizično za Vučića sa aspekta unutrašnje politike. Nakon što je u junu neočekivano najavio ostavku, zemlju na jesen očekuju novi parlamentarni izbori.
Međutim, predsedniku Srbije je očigledno pomoglo to kako je Zelenski odgovorio na pitanje o stavu Kijeva prema Kosovu. Ukrajinski predsednik je rekao da se njegov stav o "jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova nije promenio".
- Takođe smo zahvalni našim partnerima na poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, uključujući i činjenicu da Krim pripada Ukrajini - rekao je on na konferenciji za novinare.
Nezavisnost Kosova, koju je kosovski parlament proglasio 2008. godine, podržava većina zemalja UN-a i ukupno 22 od 27 država članica Evropske unije. Slovačka se već dugo protivi, zajedno sa Španijom, Rumunijom, Kiprom i Grčkom.
Međunarodni sud pravde presudio je 2010. godine da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova nije kršenje međunarodnog prava. Međutim, nije eksplicitno naveo da bi druge zemlje morale da ga priznaju.
Analitičar Bilčik tvrdi da, iako ovo nisu identični slučajevi, nezavisnost Kosova ruska propaganda već dugo koristi da opravda aneksiju Krima i okupaciju delova Gruzije. Zbog toga je, prema njegovim rečima, ovo očekivan stav Zelenskog.
- Za Ukrajinu nije važna simbolička, već praktična materijalna politika, jer je u ratu. Činjenica je da je Srbija važniji partner za Ukrajinu nego Kosovo ili Albanija - nastavlja on.
Iako je ovo dosledan ukrajinski stav, reči Zelenskog izazvale su prilično negodovanje na Kosovu. Priština već dugo podržava Kijev - za razliku od Srbije, uvela je sankcije Rusiji i već dugo pomaže Ukrajini u uklanjanju neeksplodiranih ubojitih sredstava.
Kosovski ministar spoljnih poslova Glauk Konjufca napisao je u opširnom saopštenju da stoga reči Zelenskog doživljavaju "sa žaljenjem".
- Kosovo nastavlja da nedvosmisleno podržava ukrajinski suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet. Sa druge strane, sa poštovanjem ali odlučno odbacujemo uokvirivanje Kosova kroz prizmu srpskog teritorijalnog integriteta - napisao je on na mreži X.
Bivši predsednik Kosova Bedžet Pacoli nazvao je izjavu ukrajinskog predsednika "velikim razočaranjem".
- Kosovo je stajalo uz Ukrajinu i iskreno saosećalo sa patnjom njenog naroda. Ako je ovo odgovor na našu solidarnost, to je za žaljenje - rekao je on.
Kao odgovor, gradonačelnik Prištine Perparim Rama je čak naredio skidanje ukrajinske zastave, rekavši da kada Kosovo "nije poštovano" u svetu, Priština "reaguje".
Ukrajinski opozicioni poslanik Oleksij Gončarenko takođe je kritikovao stav Zelenskog u ime bivšeg predsednika Petra Porošenka. On je to nazvao "diplomatskom greškom" i poručio da bi Ukrajina trebalo da prizna nezavisnost Kosova.
Albanija je takođe zauzela stav, pohvalivši dijalog Kijeva sa Beogradom, ali je odbacila poređenje između nezavisnosti Kosova i ruske agresije na Ukrajinu. U Tirani je mala grupa demonstranata čak i protestovala ispred ambasada Srbije i Ukrajine.
Kurir Politika/Dennik
· Reaguj