KAKO JE VUČIĆ PREPORODIO SRBIJU ZA OVIH 14 GODINA: Plate, penzije, devizne rezerve i investicije obaraju sve rekorde
- Prof. dr Mihajlo Rabrenović ocenjuje da je Srbija za 14 godina znatno podigla životni standard, uz rekordne plate, penzije, BDP, investicije i devizne rezerve.
- Navodi da je prosečna plata porasla sa 366 evra pre 2012. na 1.034 evra u 2026, dok su u prvih sedam meseci 2026. zarade realno bile veće za 8,5 odsto.
- Ističe i stabilan kurs dinara, kao i oko 38 milijardi evra stranih direktnih investicija od 2013. do 2024.
Za 14 godina životni standard građana zemlje drastično je poboljšan, a srpska ekonomija je podignuta iz pepela i postala jedna od najbrže rastućih u Evropi, uz rekordne plate, penzije, BDP, investicije, devizne rezerve...
U obavezama i zadovoljstvima svakodnevice nekad je lako zaboraviti kako je nekada bilo i kako se nekada živelo, uostalom ne kažu džabe da se čovek na dobro najlakše navikne. Zato, važno je podsetiti da je pre 2012. godine, pre dolaska Vučića na vlast, prosečna plata u Srbiji bila 366 evra, dok 2026. iznosi 1.034 evra.
Brojke govore
Prof. dr Mihajlo Rabrenović, stručnjak za državnu upravu, objašnjava za Kurir da je, kada se govori o ekonomskom putu Srbije od 2012, najvažnije pitati šta se promenilo u životu ljudi: kolika im je plata i penzija, mogu li da planiraju troškove i da li se u njihovom mestu otvaraju nove prilike.
- Brojke pomažu da na to odgovorimo. Srbija je tokom ovog perioda ojačala ekonomsku osnovu. Povećana su primanja, privučene investicije i porasle finansijske rezerve. To je stvorilo više prostora i za pomoć stanovništvu i za ulaganje u budućnost. Napredak, ipak, nije podjednako stigao do svake porodice i svakog kraja i to je razumljivo. Važno je naglasiti da ovaj put nije pređen u mirnim okolnostima: korona je prekidala proizvodnju i kretanje ljudi, ratovi i sukobi remetili su svetsku trgovinu, a energetska kriza povećavala troškove privrede i domaćinstava. Razvojem je trebalo upravljati tako da se istovremeno čuvaju zdravlje, radna mesta i snabdevanje. I otpornost u takvim uslovima deo je rezultata - objašnjava naš sagovornik.
- U prvih sedam meseci 2026. prosečne zarade, kada se odbije rast cena, bile su veće za 8,5 odsto nego godinu dana ranije. Dakle, rast je bio veći od inflacije i povećao je kupovnu moć. Poboljšan je i odnos prosečne zarade i potrošačke korpe. To je pokazatelj napretka, ali neki zarađuju manje od proseka, a troškovi svih porodica prirodno nisu isti. Inflacija je u poslednje vreme bila umerenija nego u godinama najvećih poskupljenja, dok su zarade brže rasle - govori prof. Rabrenović i podseća na veliki rast penzija, ali i da su penzioneri svojevremeno podneli najveći teret privremenog smanjenja penzija tokom finansijskog prilagođavanja.
Stabilan kurs nije samo tema za bankare, jer porodici koja prima platu u dinarima, a otplaćuje kredit vezan za evro, naglo slabljenje dinara povećalo bi ratu bez novog zaduživanja, objašnjava naš sagovornik:
- Tokom 2025. promena kursa dinara prema evru iznosila je 0,3 odsto. Predvidivost olakšava planiranje i građanima i preduzećima - ocenjuje Rabrenović.
Dodaje da je od 2013. do 2024. u Srbiju kroz strane direktne investicije uloženo oko 38 milijardi evra, a 2024. priliv je dostigao 5,2 milijarde.
- Ulaganja mogu doneti opremu, tehnologiju, obuku i pristup novim tržištima. Korist se širi i na domaće dobavljače, prevoznike i usluge. Sledeći zadatak je da investicije donose što kvalitetnija radna mesta, bolje plate i više posla domaćim preduzećima, uz odgovornost prema životnoj sredini. Investicioni kreditni rejting je poverenje koje treba čuvati odgovornim upravljanjem - ističe profesor.
Konkretne mere
Rabrenović naglašava da je političko liderstvo Aleksandra Vučića imalo važnu ulogu u postavljanju investicija i infrastrukture među razvojne prioritete.
- Trajnost rezultata zavisi i od toga da institucije planove sprovedu dobro i na vreme. Srbija je stvorila snažniju ekonomsku osnovu, a sada je najvažnije da je ljudi osete u sigurnijem životu. Smisao razvoja je i u slobodi da čovek bira, planira i ne živi stalno u strahu od sutrašnjeg dana. Ekonomski rast vredi kada popravlja svakodnevni život. Put do sela, lek za pacijenta, bolja škola i posao za mladog čoveka konkretna su mera uloženog novca. Razvoj je najuspešniji kada istovremeno rešava današnji problem i otvara više mogućnosti za sutra - zaključuje sagovornik Kurira.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama Mondo INC uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
