"U PRIKRIVANJU PROBLEMA ALTA BANKE MOGLO JE DA UČESTVUJE VIŠE AKTERA" Iz Studentske liste upozorili na moguće poskupljenje goriva i probleme u EPS-u

U prostoru Miljenko Dereta u Beogradu upravo je počela konferencija za medije studentske liste "Studenti pobeđuju", koja je najavljena za danas u 14 časova.

Na konferenciji će govoriti i dr Stefan Cvetićanin, profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i stručnjak za elektroenergetiku, koji je kandidat na studentskoj listi i saradnik u izradi programa iz ove oblasti.

Treći učesnik je prof. Dejan Radivojević, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kandidat i saradnik studentske liste, koji radi kao menadžer geoloških istraživanja u NIS-u. Ranije je obavljao istu funkciju u kompaniji MND u Češkoj, a stručno se usavršavao u Severnoj Americi i Aziji.

Bankarski sektor: Alta banka i Poštanska štedionica

Dr Emir Zildžović govorio je o problemima u bankarskom sektoru, posebno o slučaju Alta banke, kojoj je Narodna banka Srbije 30. oktobra oduzela dozvolu za rad.

- Problemi u poslovanju ove banke nisu nastali preko noći. Gotovo 400 miliona evra nezakonito je podignuto iz trezora. Aktiva banke rasla je deset puta brže od proseka bankarskog tržišta, postojao je veliki udeo nepokrivenih kredita, a više od 90 miliona evra kredita odobreno je povezanim licima.

Potrebno je sprovesti sveobuhvatnu istragu i utvrditi ko je sve mogao da učestvuje u prikrivanju problema Alta banke.

- Smatram da je u prikrivanju problema Alta banke moglo da učestvuje više aktera. To su, pre svega, direktori banke, rukovodioci državnih preduzeća koja su deponovala novac u toj banci, ali i rukovodstvo Narodne banke Srbije. Postavlja se pitanje da li su neposredne kontrole bile dovoljno efikasne.

Zildžović je otvorio i pitanje načina na koji je Alta grupacija 2019. godine preuzela Jubmes banku, kao i izbora članova upravnog odbora i porekla novca koji je unošen u banku tokom prethodnih sedam do osam godina.

- Potrebno je ispitati kako je došlo do preuzimanja banke, ko je birao članove upravnog odbora, kakve su bile njihove kvalifikacije, kakav je novac unošen u banku i da li su poštovana pravila o sprečavanju pranja novca. Takođe, potrebno je ispitati koliko je novca iz banke povučeno od njenog osnivanja.

Govoreći o daljem postupku, izrazio je očekivanje da će istraga biti sveobuhvatna i da će tužilaštvo razmotriti mogućnost da se stečajna masa nadoknadi i iz imovine vlasnika, ukoliko se dokaže njihova krivična odgovornost.

- Važno je da Agencija za osiguranje depozita izabere nezavisnog i stručnog stečajnog upravnika, koji će raditi u najboljem interesu deponenata i omogućiti da se iz stečajne mase naplati što je moguće više sredstava.

Zildžović je govorio i o Poštanskoj štedionici, navodeći da je ta banka 2. novembra podnela zahtev Narodnoj banci Srbije za pomoć u upravljanju likvidnošću.

- Sam zahtev nije neuobičajen u uslovima neizvesnosti, ali je ključno pitanje kakav je kvalitet aktive banke i njenog kreditnog portfelja. Među kreditima se nalazi i 350 miliona evra za nacionalni stadion. Potrebno je sprovesti profesionalnu reviziju kreditnog portfelja Poštanske štedionice i javnost obavestiti o rezultatima.

On je upozorio da bi problemi u bankarskom sektoru mogli da imaju posledice po građane i privredu.

- Rizik je da se zbog neodgovornog upravljanja i postupaka pojedinaca ugrozi čitav finansijski sistem. Govorimo o bankama čija aktiva prelazi sedam milijardi evra. Troškove takvog rizika na kraju snose svi građani, kroz veće kamate i premije rizika, a državna preduzeća mogu da izgube novac u stečaju Alta banke. Ovo nije pitanje politike, ovo je pitanje države i njenih građana.

Zildžović je rekao da smatra da je u prikrivanju problema Alta banke moglo da učestvuje više aktera, među kojima su rukovodioci banke, odgovorni u državnim preduzećima čiji je novac bio deponovan u toj banci, ali i rukovodstvo Narodne banke Srbije.

Posebno je ukazao na potrebu da se ispita kako je Alta grupacija 2019. godine preuzela Jubmes banku, kao i način izbora članova upravnog odbora i poreklo novca koji je unošen u banku tokom prethodnih godina.

Govoreći o daljem postupku, izrazio je očekivanje da će istraga biti sveobuhvatna, kao i da će tužilaštvo razmotriti mogućnost da se stečajna masa nadoknadi i iz imovine vlasnika, ukoliko se dokaže njihova krivična odgovornost.

Govorio je i o Poštanskoj štedionici, navodeći da je ta banka 2. novembra podnela zahtev Narodnoj banci Srbije za pomoć u upravljanju likvidnošću.

Elektroenergetski sistem: Zabrinutost zbog stanja u EPS-u

Nakon Zildžovića, o stanju u elektroenergetskom sektoru govorio je dr Stefan Cvetićanin, koji je zatražio hitno i transparentno preispitivanje poslovanja Elektroprivrede Srbije.

- Elektroenergetski sistem je star i u velikoj meri se oslanja na termoelektrane. Niski vodostaji dodatno smanjuju proizvodnju hidroelektrana, dok je oprema dotrajala, održavanje nedovoljno, a remonti se odlažu. Imamo primer Kostolca A2, koji nije u funkciji, kao i bloka B2 u TENT-u, čiji je kapitalni remont odložen već dve godine i koji radi smanjenim kapacitetom.

Cvetićanin je postavio pitanje zbog čega se sredstva ne ulažu prvenstveno u održavanje i modernizaciju postojećih energetskih kapaciteta.

- Zašto se ne ulaže u elektrane? U kakvom su stanju naši proizvodni kapaciteti? Zašto se remonti odlažu i da li se potrebe za električnom energijom moraju nadoknađivati uvozom po nepovoljnim tržišnim cenama? Da li su sredstva obezbeđena rebalansom budžeta dovoljna i koliko dugo možemo da se oslanjamo na njih tokom grejne sezone?

On je zatražio da aktuelno rukovodstvo EPS-a i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović javnosti saopšte kakvo je stanje u tom preduzeću.

- Javnost ima pravo da zna u kakvom je stanju jedno od najvažnijih preduzeća u zemlji. Kakvi su rizici za snabdevanje električnom energijom i da li postoje realne mogućnosti za pojavu dodatnih troškova i eventualnih restrikcija?

- Problemi se prećutkuju, a odlaganje njihovog rešavanja ostavlja se budućem rukovodstvu, kako bi se odgovornost za posledice dugogodišnjeg lošeg upravljanja naknadno prepisala budućoj, odnosno novoj vlasti. Takav scenario ne sme biti dozvoljen. Institucije i ključni resursi države još uvek su u rukama odlazeće vlasti. Samim tim, odgovornost za trenutno stanje ne može se prebacivati na nekoga ko još nije preuzeo upravljanje.

Ukazao je i na dotrajalost opreme, nedovoljna ulaganja u održavanje i odlaganje remonta, navodeći kao primere termoelektranu Kostolac, blok A2, koji nije u funkciji, i blok B2 u termoelektrani Nikola Tesla, čiji se kapitalni remont, prema njegovim rečima, odlaže već dve godine.

Cvetićanin je postavio pitanje zbog čega se sredstva ne ulažu prvenstveno u održavanje i modernizaciju postojećih energetskih kapaciteta, kao i da li se potrebe za električnom energijom moraju nadoknađivati uvozom po nepovoljnim tržišnim cenama.

Posebno je ukazao na potrebu da se utvrdi da li su dodatna sredstva obezbeđena rebalansom budžeta dovoljna za pokrivanje potreba za električnom energijom do kraja grejne sezone.

Dr Stefan Cvetićanin pozvao je ministarku rudarstva i energetike Dubravku Đedović Handanović i rukovodstvo Elektroprivrede Srbije da javnosti saopšte kakvo je stanje u tom preduzeću, kakvi su problemi u proizvodnji i kakve su projekcije poslovanja do kraja godine.

Cvetićanin je ukazao i na problem partijskog upravljanja javnim preduzećima.

- Iako naša zemlja raspolaže stručnim i kompetentnim ljudima u oblasti energetike, partijski interesi su često stavljani ispred struke. Umesto da se odluke donose na osnovu znanja, iskustva i profesionalnih standarda, presudnu ulogu imali su interesi pojedinaca i političkih struktura.

Govoreći o pripremama za grejnu sezonu, napravio je poređenje sa pripremom domaćinstava za zimu.

- Svaki domaćin u Srbiji zna da se drva ne obezbeđuju u januaru, nego se to radi u proleće i leto. Dimnjak se ne prezidava usred grejne sezone, ložište na peći se ne menja usred zime. Ista stvar je sa električnom energijom. Sredstva se moraju obezbediti na vreme za čitavu sezonu. Svi remonti i održavanja moraju se raditi pre špiceva potrošnje i maksimuma.

On je skrenuo pažnju i na položaj zaposlenih u EPS-u, posebno radnika u rudnicima i elektranama.

- Želim da skrenem pažnju na požrtvovane ljude u TENT-u, u celom sistemu EPS-a, koji rade na kopovima i u elektranama. O njima se takođe mora voditi računa da bismo bili bezbedni i snabdeveni kako treba.

Cvetićanin je pomenuo i prekid napajanja električnom energijom u bolnici u Pančevu.

- Verovatno ste već čuli da je bolnica u Pančevu pre neki dan ostala bez napajanja duže od 40 minuta. Molim vas da proverite informacije. Samo zahvaljujući prisustvu osoblja i njihovoj požrtvovanosti nije došlo do katastrofe. Zamislite šta bi se dogodilo ako bi to bila masovna pojava. Postavljamo sasvim legitimno pitanje za trenutnu vlast: šta su preduzeli da do ovakvih scenarija ne dođe? Kakvo je stanje u EPS-u? Da li su sredstva obezbeđena? Tražimo te informacije hitno.

Radivojević: Gorivo bi moglo da poskupi više od 20 dinara po litru

O stanju u naftnom i gasnom sektoru govorio je profesor Dejan Radivojević, koji je izdvojio tri teme: akcize na naftne derivate, gasni aranžman sa Rusijom i licence povezane sa NIS-om.

- Prvo i najvažnije je odluka Vlade o privremenom smanjenju akcize na naftne derivate za 25 odsto, koja ističe već 8. novembra. Prethodnu odluku o smanjenju donela je prelazna, odnosno tehnička Vlada. To znači da se od njih očekuje da reaguju ukoliko se mera ukine i celokupan iznos prelije na maloprodajne cene. Možemo očekivati poskupljenje benzina za više od 21 dinar, odnosno dizela za preko 22 dinara po litru.

Radivojević je naveo da bi postojeća mera mogla da bude produžena novom odlukom Vlade u tehničkom mandatu, dok bi Narodna skupština mogla da razmatra dugoročnije izmene Zakona o akcizama.

- Do tada je potrebno utvrditi ko je inicirao prethodno produženje, na osnovu kojih analiza i fiskalnih procena, kao i da li su razmatrani neki dugoročniji modeli.

Govoreći o gasnom aranžmanu sa Rusijom, Radivojević je ukazao na problem kratkoročnog produžavanja ugovora.

- Mi imamo trogodišnji gasni aranžman između Srbije i Rusije koji je istekao krajem maja 2023. godine. Nakon toga, snabdevanje je nastavljeno kroz kratkoročna produženja, uz anekse ugovora. Poslednji aranžman je napravljen 30. septembra 2023. godine i važi do 31. decembra 2023. godine, po postavljenim uslovima. Ovakav način ugovaranja kratkoročnih produženja, u suštini, ne obezbeđuje dovoljno predvidljivosti za državu, privredu i energetski sistem.

Kao institucije nadležne za pregovore naveo je Ministarstvo rudarstva i energetike, Srbijagas i Vladu Srbije.

Radivojević je ocenio da bi Srbija trebalo da pokuša da obezbedi višegodišnji ugovor o isporuci gasa, sa jasno definisanim količinama, cenama, dinamikom isporuke, fleksibilnošću i uslovima u slučaju poremećaja snabdevanja.

- Istovremeno, ono na čemu bi država trebalo da radi jeste da razvije alternativne pravce izvora snabdevanja. Neke od alternativa mogu da budu Azerbejdžan, nastavljanje i povećanje nabavki gasa preko Južnog gasnog koridora, interkonekcija sa Bugarskom, LNG terminal u Aleksandropolisu u Grčkoj, korišćenje raspoloživih kapaciteta za nabavku i transport gasa, kao i nabavka preko mađarskog transportnog sistema. Tu je i Rumunija, odnosno priprema za korišćenje buduće proizvodnje iz nalazišta Neptun Dip u Crnom moru, kao i razvoj dodatnih interkonekcija sa Severnom Makedonijom i Grčkom.

On je naglasio da je važno razlikovati transportne kapacitete od stvarno ugovorenih i raspoloživih količina gasa.

- Svaki alternativni pravac mora se analizirati kroz cenu, raspoloživost, transportne kapacitete i samu pouzdanost isporuke.

Kao institucije odgovorne za pregovore naveo je Ministarstvo rudarstva i energetike, Srbijagas i Vladu Srbije.

Radivojević je upozorio da bi, ukoliko smanjenje akciza ne bude produženo, moglo da dođe do značajnog rasta cena goriva. Prema njegovoj proceni, benzin bi poskupeo za više od 21 dinar, a dizel za više od 22 dinara po litru.

Radivojević je ocenio da bi Srbija trebalo da pokuša da obezbedi višegodišnji ugovor o isporuci gasa, sa jasno definisanim količinama, cenama, dinamikom isporuke i uslovima u slučaju poremećaja snabdevanja.

Istovremeno, istakao je da je potrebno razvijati alternativne pravce snabdevanja, kako bi se smanjila zavisnost od jednog izvora. Kao moguće opcije naveo je Azerbejdžan, Južni gasni koridor, interkonekciju sa Bugarskom, LNG terminal u Aleksandropolisu u Grčkoj, mađarski transportni sistem, kao i buduću proizvodnju gasa iz nalazišta Neptun Dip u Rumuniji.

Pomenuo je i mogućnost razvoja dodatnih interkonekcija sa Severnom Makedonijom i Grčkom.

On je naglasio da je važno razlikovati transportne kapacitete od stvarno ugovorenih i raspoloživih količina gasa, te da svaki alternativni pravac mora biti procenjen kroz cenu, raspoloživost, transportne kapacitete i pouzdanost isporuke.

Treća ključna tema, prema njegovim rečima, su licence i poslovanje NIS-a.

- Američki OFAC je 30. oktobra 2023. produžio odobrenja za 3 različite aktivnosti, znači govorimo o 3 različite licence. Jedna je vezana za sam NIS, to je nastavak poslovanja: prerada nafte, uvoz sirove nafte, održavanje finansijskih transakcija. MOL, znači nastavak tih pregovora o kupoprodaji većinskog ruskog dela u NIS-u, i JANAF koji je vezan za nastavak transporta sirove nafte za potrebe rafinerije Pančevo. Rok važenja novih odobrenja je 11. decembar 2023. godine, što u neku ruku je dobro, zato što smo imali ranije i produženja od mesec dana ili od 15 dana, ovo je produženje koje nam daje malo više prostora. Ovo odobrenje u suštini ne predstavlja ukidanje sankcija, NIS i dalje zavisi od odluke američkih institucija, a trajno rešavanje problema je povezano sa promenom vlasničke strukture i odobrenjem predložene transakcije. Kao što znamo, Vlada Srbije je 16. juna 2023. godine potpisala ugovor sa MOL grupom o budućem upravljanju NIS-om, koja predviđa i povećanje tog državnog vlasničkog dela za dodatnih 5 procentnih poena. Završetak transakcije zavisi od dogovora MOL-a, ruskih vlasnika i potrebnih regulatornih odobrenja. Ono što bi bilo potrebno uraditi je razjasniti samu transakciju i ugovorne obaveze. Znači potrebno je pribaviti i analizirati dokumentaciju o prodaji ruskog dela MOL-u, uključujući kupoprodajni ugovor, njegove komercijalne uslove, cenu, način plaćanja, buduću vlasničku strukturu, uključujući eventualno učešće Adnoka, ugovor između Vlade Srbije i MOL-a, prava i obaveza Srbije kao manjinskog akcionara, obaveze budućeg vlasnika prema rafineriji Pančevo, Petrohemiji i samim zaposlenima.

Prema njegovim rečima, postoji "četvorka koja u ovom trenutku predstavlja važan institucionalni kanal za dobijanje informacija o poslovanju NIS-a".

- Dragutin Matanović kao zamenik predsednika odbora direktora, Irena Vujović kao članica, Milan Đurić kao član i Dejan Radenković kao član. Ova četvorka u ovom trenutku predstavlja važan institucionalni kanal za dobijanje informacija o poslovanju NIS-a, u okviru njihovih ovlašćenja i, naravno, obaveza čuvanja poverljivih podataka. Među njima se nalaze osobe koje su javno poznate po svojim političkim vezama sa SNS-om i SPS-om, dok za Dragutina Matanovića nije utvrđena stranačka pripadnost, a poznat je kao kolumnista jednog, može se reći, medija, takozvanog "Informera". Od srpskih članova odbora direktora tražimo odgovore na sledeća pitanja: da li su upoznati sa svim bitnim elementima transakcije MOL Gasprom Njeft, da li imaju uvid u kupoprodajni ugovor ili njegovu radnu verziju, da li su upoznati sa uslovima koje OFAC postavlja za završetak transakcije, kakve garancije postoje za nastavak rafinerije Pančevo, kakva je budućnost istraživanja i proizvodnje nafte i gasa u Srbiji, koja prava Srbija zadržava u budućoj vlasničkoj i upravljačkoj strukturi?

Istakao je da je važno da se uspostavi direktna komunikacija sa relevantnim američkim institucijama.

- Posebno sa Ministarstvom finansija Sjedinjenih Američkih Država i OFAC-om, u cilju razumevanja uslova za trajno rešavanje sankcionog statusa NIS-a, dinamike odlučivanja i mogućnosti da se transakcija sprovede bez ugrožavanja energetskog snabdevanja Srbije. Potrebno je takođe razumeti i poziciju ruskih vlasnika, uslove prodaje, mogućnosti da se transakcija sprovede bez dodatnih pravnih i finansijskih sporova. Mi moramo da zaštitimo i strateške interese Srbije: promena vlasništva ne sme da bude jedino merilo uspeha, potrebno je ugovoriti i zaštititi dugoročne interese Srbije u pogledu rada i investicija u rafineriji Pančevo, budućnosti petrohemije, istraživanja proizvodnje nafte i gasa, očuvanja stručnog kadra, zaposlenosti, sigurnosti snabdevanja domaćeg tržišta i prava države kao značajnog manjinskog akcionara. Takođe, neophodno je pripremiti i rezervni scenario.

Srbija mora imati plan za slučaj da transakcija ne bude završena ili da OFAC ne produži operativnu licencu. Taj plan treba da obuhvati alternativne pravce uvoza sirove nafte i derivata, državne rezerve, transportnu infrastrukturu, rad rafinerije, mere za očuvanje i snabdevanje domaćeg tržišta. Sve spada u neke hitne delove, pored hitnog rešavanja pitanja NIS-a, potrebno je otvoriti širu raspravu o budućnosti istraživanja i proizvodnje ugljovodonika u Srbiji. Srbija poseduje značajne geološke podatke, dugoročnu, dugogodišnju istraživačku tradiciju, postojeću infrastrukturu. Međutim, tržište istraživanja i proizvodnje nafte i gasa nije dovoljno otvoreno za nove investitore i međunarodne kompanije. Potrebno je razmotriti model koji bi omogućio dolazak novih investitora, uz očuvanje državnih interesa i odgovarajuću kontrolu nad eksploatacijom prirodnih resursa. Država se ne vodi od danas do sutra i kroz produžavanje viza iz Vašingtona. Srbija ima resurse, znanje, potencijal da postane energetski stabilna i predvidljiva zemlja, ali za to su potrebni otvoreno tržište, profesionalne institucije i kompetentni ljudi koji rade u interesu građana. Mi smo svoj prvi korak napravili, vreme je da trenutni nosioci vlasti preuzmu svoj deo odgovornosti - zaključio je on.