SAD - Domaći biznismeni bliski vlastima su preko ofšor firmi, a na tuđe ime, od 2000. do 2011. godine kupovali bagatelno preduzeća u Srbiji i na taj način izneli čak 51 milijardu dolara, tvrdi Majkl Hadson, urednik "Međunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo" iz Vašingtona, koji je nedavno objavio rezultate 15-mesečnog proučavanja ofšor skandala u našoj zemlji.
Građanima Srbije je tako samo nekoliko dana posle 5. oktobra stigla "čestitka" za godišnjicu demokratskih promena, ali umesto posvete, međunarodni tim novinara je poslao statistiku o tome kako su u prvoj deceniji ovog veka opljačkana državna preduzeća, a novac raznim transakcijama prebačen u inostranstvo.
"Podaci do kojih smo došli pokazuju da je Srbija među vodećim državama u svetu kada su u pitanju ilegalni tokovi kapitala. Istraživanje Globalnog finansijskog integriteta svrstalo je vašu zemlju u top 16 nacija po broju ofšor skandala. Ako se u obzir uzme i broj stanovnika, Srbija je iza sebe ostavila i višestruko veće države.Na primer, iz Vijetnama, koji ima čak 12 puta više ljudi, ilegalno je izneto 17,5 milijardi. Nije ovo problem samo Srbije, ofšor skandala ima u celom svetu, pa i u najrazvijenijim državama kao što su SAD i Velika Britanija, ali je cifra od preko 50 milijardi dolara zaista šokantna", objašnjava Hadson.
Na koji način je novac iznošen iz zemlje?
Posle promena u oktobru 2000. godine, novo prozapadno rukovodstvo je građanima obećalo bolji standard i radna mesta. U tom cilju su pokrenuli privatizaciju državnih preduzeća kako bi privukli strane investicije. Međutim, Agencija za privatizaciju nije osigurala da kupac ne izbaci radnike na ulicu kada otuđi neku firmu, a sporni Zakon o privatizaciji je kupcu dao za pravo da ne obelodani svoj identitet ili vlasničku strukturu svoje kompanije.Tako se u stotinama srpskih privatizacija strani kupac samo formalno pojavljivao, a zapravo je iza njega stajao domaći biznismen. Moćan i blizak s vlastima, koristio je ofšor kompaniju kako bi preuzeo imovinu nekog srpskog preduzeća, njenu vrednost prebacio u inostranstvo, a radnike isterao na ulicu. Jednostavno, u vladajućoj garnituri u Srbiji nije bilo političke volje da se ovako nešto zaustavi.
Koliko srpskih preduzeća je uništeno u ofšor skandalima?
Skoro 2.000 od 3.017 državnih preduzeća koja su privatizovana između 2001. i 2011. godine je obustavilo rad, potonula su u stečaj ili su na ivici zatvaranja. Stotine hiljade radnika je ostalo bez posla. Deo njih je propao jer se posle teške ekonomske situacije, ratova i sankcija iz devedesetih godina nisu snašli na slobodnom tržištu, ali je znatno veći broj firmi koje su uništene spornom privatizacijom i preko tajnih ofšor kompanija.
Šta Srbija sada može da preduzme kada je ovo u pitanju?
Sumnjam da se makar deo para koji je završio na ofšor računima može ikada povratiti. Ono što država Srbija može da uradi jeste da istraži sve slučajeve i procesuira one koji su kršili zakon. Vidim da su neki pojedinci krivično gonjeni za slučajeve koji se tiču zloupotrebe privatizacije. Međutim, situacija je i dalje nejasna zbog nedostatka informacija o tome koji su dalji potezi vlasti, istražnih i sudskih organa. Nadam se da će i podaci koje smo objavili da pomognu vladinim i drugim institucijama.
U vašem istraživanju navodite da je u ofšor skandalima sa srpskim i stranim biznismenima učestvovao i bivši ministar privrede Makedonije Žanko Čado. Da li imate saznanja i o njegovim vezama sa srpskim političarima?
Ne, ali to je pitanje koje bi svakako trebalo da istraže mediji u Srbiji - zaključuje Majkl Hadson.
Strani faktor
Čini se da ni Evropska unija nije dovoljno doprinela da se zaustavi ilegalni odliv kapitala iz Srbije?Sigurno je da su pored Vlade Srbije, i međunarodne organizacije mogle više da doprinesu u borbi protiv ove vrste zloupotreba. Kritičari ofšor sistema tvrde da za dešavanja u Srbiji krivicu snose i takozvani ofšor promoteri kao što su računovođe, bankari i posrednici. Oni su dizajnirali sistem koji malu i ekonomski zavisnu zemlju pop
