Samit o Zapadnom Balkanu, održan u petak u Berlinu, zvaničnici EU vide kao moguću prekretnicu za budući proces proširenja Evropske unije prema tim državama.
Kako je Nemačka do sada bila među najvećim skepticima nastavka proširenja, sama činjenica da sada upravo Berlin daje garancije da će se taj proces nastaviti, u Briselu se vidi kao “snažna poruka u pravo vreme”. Naime, sada već izabrani budući predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker tokom kampanje najavljivao je da će doći do pauze u proširenju EU, kako bi se najpre ona jačala iznutra, piše Jutarnji list.
Takav Junkerov stav odražavao je dominantan stav u zapadnim državama Unije, pogotovo Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, Danskoj, ali i Velikoj Britaniji. Sada, kada najvažnija političarka Evrope Angela Merkel okuplja u Berlinu lidere regije, i daje im garancije da će jednog dana njihove države biti u EU ako ispune uslove koji se od njih traži, i ostatak Evrope pozitivnije će i s manje oklevanja gledati prema toj regiji.
Ovakva politička poruka, procenjuju u Briselu, trebalo bi pozitivno da utiče i na podsticanje stranih investicija u ovoj regiji. Ali, upozoravaju da sastanak u Berlinu nije bila “donatorska konferencija” na kojoj neko dolazi s projektima a drugi nude novac za njihovo finansiranje.
Lideri regije, svako na svoj način, sastanak su prikazali kao veliki uspeh. Srpski mediji pišu kako je premijer Aleksandar Vučić “svojim projektom oduševio kancelarku Merkel” te nabrajaju projekte koje je on tamo predstavio.
Mediji u Albaniji ističu kako je Edi Rama, predsednik albanske vlade, jedini imao čast da zajedno na konferenciji za štampu nastupi sa kancelarkom Merkel te to prikazuju kao neki dokaz da je on miljenik nemačke kancelarke, a retko se spominje to da je Rama govorio u svojstvu predsedavajućeg Saveta za saradnju u Jugoistočnoj Europi. I albanski mediji pišu o tome kako je i njihova delegacija, na čelu s Edijem Ramom, došla u Berlin s konkretnim projektima za koje su “dobili podršku”.
Ali, među projektima uglavnom se spominje Jadransko-jonski auto-put, za šta su se zajedno zalagali premijeri Hrvatske, BiH, Crne gore i Albanije, u skladu sa dogovorom u Cavtatu. Mediji na Kosovu, pak, najviše pažnje daju činjenici da su se premijer Srbije Vučić i ministar spoljnih poslova Dačić, slikali ispred zastave Republike Kosovo, uz zastave drugih država učesnica i kako je kosovski predsednik vlade Hašim Tači na slici “bio bliži kancelarki Merkel nego njegov srpski kolega”, ne spomenuvši da je redosled napravljen prema abecedi.
Dakle, za lidere regije sastanak u Berlinu bila je i prilika za samopromociju, ali svakako i za promociju projekata za koje mogu dobiti deo sredstava iz raznih evropskih izvora, ali i privući privatni kapital kao investiciju.
U EU kažu da je dobro što su se gotovo sve delegacije iz regije zalagale za zajedničke projekte.
“To je bitno jer to znači da su shvatili kako tako lakše mogu doći do sredstva iz EU fondova koji slede i političke ciljeve”, kaže jedan EU diplomat, koji je učestvovao na tom skupu.
Srbija se zalagala za projekte modernizacije pruge Beograd - Bar, za gradnju autoputa od Niša do Prištine i za prugu Beograd - Sarajevo. Hrvatska je, preko ministra gospodarstva Ivana Vrdoljaka u Berlin došla s četiri konkretna projekta koja su važna Hrvatskoj, ali imaju i regionalni i evropski značaj.
Kako se nezvanično saznaje osim Jadransko-jonskog auto-puta, na sastanku je bilo govora i o jadransko-jonskom gasovodu (IAP), koji se nadovezuje na globalni gasni projekat Trans Adriatic Pipeline (TAP), a Hrvatska bi se svojim krakom priključila tom projektu.
Takođe, Evropskoj uniji važna je energetska nezavisnost, pa se razgovaralo i o LNG terminalu na Krku, koji više nije samo hrvatski, već i evropski projekat.
Položaj Hrvatske na ovoj Berlinskoj konferenciji u Briselu vide značajnim u političkom smislu, jer se Hrvatska, kao nova članica EU, doživljava i kao glas regije u EU i kao evropski glas u regiji, a u nekim projektima o kojima je govorio premijer Srbije, poput carinske unije u regiji, ili jačanja međusobne trgovine, Hrvatska upravo zbog članstva u EU ne može ni formalno da učestvuje.
Ugledni britanski magazin Ekonomist izazvao je veliko uzbuđenje u hrvatskoj političkoj javnosti kada je utvrdio da se Hrvatska sve više odmiče od svoje regije, napuštajući poziciju lidera, i sve više okreće prema Evropskoj uniji.Hrvatski političari su rekli kako to nikako nije istina, već da je Hrvatska bitnija nego ikada. Ali, samo dan nakon objave analize Ekonomista, iz Evropskog parlamenta stiglo je još jedno upozorenje.
Pokazalo se da nitko od zastupnika Evroparlamenta iz Hrvatske ne želi da sedi u odboru koji će pregovarati sa Srbijom oko ulaska u EU. Iako čine gotovo polovinu odbora za BiH, na čuđenje evropskih kolega, naši zastupnici aktivno izbegavaju da bilo šta imaju sa Srbijom.
Evropa je prepoznala taj stav i polako se sve više okreće prema Srbiji kao ključu za dalje rasprave oko budućnosti Balkana.
(Jutarnji.hr)
