Ambasador Petar Ivancov se nije, za razliku od svojih prethodnika, nije ogradio od formulacije „genocid u Srebrenici“, a zajedno sa ostalim političkim direktorima dao je podršku aktiviranju Akcionog plana za članstvo u NATO, prenosi Blic.
Ruski ambasador nije izdvojio mišljenje ni tokom rasprave o vladavini prava, a visoki predstavnik za BiH Valentin Incko naglasio je posle sednice da je kominike usvojen jednoglasno i da je UO posebnu pažnju posvetio ponašanju „nekih političara iz Republike Srpske koji su upravo kroz osporavanje vladavine prava nastojali sebi osigurati politički kapital“.
Od ruskog ambasadora u BiH Petra Ivancova traženo je detaljno pojašnjenje u vezi sa podrškom izjavama iz kominikea UO Saveta za sprovođenje mira koja su potpuno suprotna interesima zvanične Republike Srpske. Međutim, odgovori nisu stigli.Ta rasprava je izrodila i poziv na striktno poštovanje odluka Ustavnog suda, a zanimljivo je da je kominike došao upravo u vreme kad Republika Srpska pokušava da sačuva 9. januar kao Dan Republike zbog kojeg je usvojena i Deklaracija o zaštiti Zakona o praznicima RS. U Deklaraciji se navodi da RS neće prihvatiti odluku Ustavnog suda BiH po apelaciji bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića ako bude osporen Dan Republike.
Stavovi ruskog ambasadora su još neobjašnjiviji, kada se ima u vidu da se Rusija u izjavama funkcionera RS stalno spominje kao najveći prijatelj i alternativa Evropskoj uniji. Od Rusije se očekuje i pomoć u slučaju da pred Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija dođe rezolucija o Srebrenici koju predlaže Velika Britanija. Rusija bi, bar prema željama zvanične RS, trebalo da uloži veto kako bi sa Srba skinula kolektivnu krivicu koja se stavlja na teret kvalifikacijama „genocida“, a koju je Ivancov sada zvanično prihvatio.
Profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci Miloš Šolaja kaže da je očigledno da se nešto menja na međunarodnom planu, jer se ovakvi stavovi kose sa određenim politikama i u RS, ali i izvan nje.
Šolaja veruje da se radi o snažnom upozorenju da RS, između ostalog, mora drugačije da počne da razgovara sa Evropskom unijom, Amerikom ili, recimo, Turskom i da je došlo vreme za drugačiju izgradnju ukupnih odnosa u BiH.
– Navikli smo da se Rusija i Turska u saopštenjima posle sednice obično ne slažu sa određenim stavovima, ali je sada postignut konsenzus. Verovatno se ne radi samo o mišljenju ruskog ambasadora u BiH, već i činjenicom da se stavovi Rusije menjaju na međunarodnom planu i da je možda pritisnuta zbog odnosa sa Ukrajinom. Republika Srpska to sve mora ozbiljnije da prati – kaže Šolaja.
(Blic)
