BEOGRAD - Iako je prošlo tačno 20 godina od vojno-policijske akcije „Oluja“, rane onih koji su 1995. prognani iz Hrvatske i koji su izgubili nekoga nikad neće zarasti.Na jučerašnjem parastosu ispred Crkve Svetog Marka u Beogradu koji je održao patrijarh Irinej okupile su se stotine prognanih ljudi i rođaka žrtava.
Ljubica Končar (81), paleći sveću za stradale, seća se strašne sudbine Srba u Hrvatskoj 1995. Ona je s jednom torbicom napustila svoj dom i nikada se više nije vratila.- Nisam mogla da uzmem ni lična dokumenta niti bilo šta od stvari. Prevozili su nas traktorima i kamionima, a do Beograda smo putovali 10 dana bez ičega. Gledala sam kako su jednu baku zapalili u rođenoj kući samo zato što je Srpkinja. Bežali smo od smrti, a nismo ni znali koliko smo imali sreće što smo ostali živi - kaže za Kurir Končareva.Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta istakao je da u Hrvatskoj nema političke volje da se Srbima obezbede prava da budu ravnopravni građani.(S. S.)
