Druga međuvladina konferencija i otvaranje poglavlja 32 o finansijskom nadzoru i 35 o praćenju normalizacije između Beograda i Prištine, početak su nove faze u ostvarivanju svih obaveza nakon skrininga, koje je potrebno ispuniti da bi Srbija postala članica EU.
„Ovo nisu tek samo dva poglavlja koja otvaramo, ako imamo u vidu da je, u uslovima kada unutar EU, zbog kriza i problema sa kojima se sama suočava, ne postoji velika zainteresovanost za proširenje, to jeste velika podrška”, ocenila je Miščevićeva.
Kad je reč o potencijalnim "izvanpregovaračkim" preprekama, Miščević ističe da bez obzira na nespremnost Prištine da primenjuje dogovore iz Brisela u pregovaračkim okvirima i dokumentima kojima se otvara Poglavlje 35 vrlo jasno stoji da će biti ocenjivano to koliko je Srbija, u dobroj meri, spremna za implementaciju dogovorenog.
Odgovarajući na pitanje da li se mogu očekivati prepreke Zagleba, budući da se već pokazalo da su susedne zemlje često kočile kandidate, ona je podsetila na izjavu šefice hrvatske diplomatije Vesne Pusić da je u najvećem inetersu Hrvatske da Srbija postane članica.
Prema njenim rečima, takav stav je "pravo promišljanje", ali ipak treba imati u vidu mogućnost da će članice Unije, ne samo Hrvatska, već i druge koje imaju bilateralne probleme sa Srbijom tražiti da se oni reše u pregovaračkom procesu.
"Mi insistiramo da to ne bude deo pregovaračkog procesa, već bilateralnih odnosa u kojima dve države, članica i buduća članica, nalaze diplomatsko rešenje", rekla je Miščević. Kad je reč o samim poglavljima, ona ističe da "nema lakog poglavlja":
"U svakom morate 'izračunati' stanje gde se trenutno nalazite i šta morate sve da uradite da bi dostigli status prosečne države članice, koja je u stanju da obaveze i sprovodi. Za to su potrebni vreme, sredstva i kapaciteti", podvukla je Miščević. Po pitanju poglavlja 35, ona objašnjava da Srbija jeste u dobroj meri spremna za implementaciju i to pokazuje i sada:
"I premijer i svi koji učestvuju u dijalogu često ponavljaju da smo spremni i za otvaranje novih tema u pregovaračkom procesu. To se sve meri prilikom ocene uspešnosti u Poglavlju 35“, pojasnila je ona. Miščević je istakla da Srbija vrlo ozbiljno shvata značaj tog poglavlja, kao i 23 i 24, za koja kaže da imaju istu težinu kao i 35.
"Zato nam je i cilj da početkom naredne godine otvorimo poglavlja 23 i 24. To znači ne samo dodatni, veći i uporniji rad na sprovođenju svega što ta poglavlja obuhvataju“, rekla je i dodala da je kalendar mogućnosti za međuvladine konferencije takav da je prvi moment za otvaranje ta dva poglavlja - mart 2016. To je, kako je konstatovala, dosta brzo, jer još ima puno elemenata koje bi, pre njihovog otvaranja, trebalo kompletirati.
"U ovom trenutku se o poglavlju 23 razgovara, a 24 je skoro gotovo za razgovor sa državama članicama. Ta rasprava je mnogo sporija zato što raspravljaju o godišnjim izveštajima, zaključcima za Evropski savet koji bi trebalo da održi sednicu sredinom meseca. Zato će rasprava o tim poglavljima biti nastavljena nakon božićnih i novogodišnjih praznika“, uverena je Miščević. Šefica pregovaračkog tima poručuje da Srbiju nakon toga očekuje pravljenje pregovaračke pozicije kako bi ova poglavlja konačno bila otvorena.
Na pitanje koja bi poglavlja, najrealnije, mogla najpre i da budu zatvorena, Miščević je navela 25 - nauka i istraživanje i 26 - obrazovanje i mladi, jer ta poglavlja nemaju merila za zatvaranje. „U ovim oblastima ne postoji pravo EU. Zato ona svakako nisu laka, jer je potrebno napraviti jasan plan razvoja u ovim oblastima, ne samo do momenta članstva, već i iza toga“, objasnila je.
Kao najteža poglavlja, pored prethodno pomenutih, izdvojila je ona u kojima postoji puno prava i standarda EU, kao što su oblasti zaštite životne sredine, bezbednost hrane ili poljoprivreda i ruralni razvoja. S tim u vezi podseća da je Srbija definisala kao oblasti posebnog interesa poljoprivredu, ruralni razvoj, energetiku, transport, zaštitu životne sredine, ali i regionalni razvoj.
Miščević je rekla i da postoje prilagođavanja, pre svega iz oblasti životne sredine i poljoprivrede, za koje će Srbija tražiti tranzicione periode, jer ih nije moguće uskladiti istog momenta. S tim u vezi je konstatovala da je to način na koji se razgovara sa EU, ali je istovremeno uverena da neće biti povlastica za Srbiju, jer se ocenjuje samo uspeh.Ona je, konačno, uverena da je Srbija u stanju, da ima kapacitete i znanje da realno postigne cilj koji je sebi zadala, te da sprovede sve što je potrebno za članstvo u EU do 2019.„I u godišnjem izveštaju o napretku i oceni našeg statusa kandidata Evropska komisija je procenila da se Srbija nalazi na veoma zadovoljavajućem nivou, kada je reč o usklađivanju regulative. Zato smo u našim dokumentima proračunali da je moguće da do kraja 2018, početkom 2019. budemo u stanju da sva ta pravila imamo u domaćem pravu i poretku“, naglasila je Miščević.
Kad je reč o upitnosti daljeg proširenja EU, s obzirom na izazove poput migrantske i finansijske krize pred kojima se našla, Miščević ističe da je teško prognozirati, ali i da je jedno jasno:„Ono što nas uči istorijski razvoj EU od 50-tih godina jeste da je iz svake krize Unija izlazila sa većim brojem članica, ali i dublje integrisana iznutra, jer je to bio način uspešnog izlazka iz krize. Ne vidim zašto to sada ne bi bio način“, zaključila je Miščević.
