To se navodi u najnovijoj analizi tela nadležnog za procenu odobravanja azila u Evropskoj uniji (EU) EASO i dodaje da su "odnosi Srbije s Kosovom i Albanijom i dalje složeni, pod opterećenjem nedavne prošlosti i težnji za daljom regionalnom konsolidacijom duž etničko-političkih granica".
EASO je ovu analizu sačinio u sklopu ocene o primeni statusa sa stanovišta demokratije i vladavine prava "bezbedne države" kad je reč o poreklu azilanata, a koji je EU odobrila Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana, Kosovu i Turskoj.
U analizi, koju su zatražili Savet ministara EU i Evropski parlament, se ukazuje na ovogodišnji Izveštaj Evropske komisije Savetu ministara EU u kojem se "ističe konstruktivno učešće Srbije u regionalnim inicijativama s ciljem da se ‘unese poboljšanje u regionalna pitanja i nasledje prošlosti".EK, kako se dodaje, "pozdravlja kao povoljan razvoj potpisivanje u junu 2016. deklaracije (Srbije) s Hrvatskom o nekim bilateralnim pitanjima".
"A kad je reč o odnosima s Kosovom, napredak je ograničen, ali je zamah ponovo pokrenut početkom radova na mostu u Mitrovici i ostvarenom slobodom kretanja u avgustu 2016", navodi EASO i podseća i na druge dogovore u dijalogu Beograda i Prištine."Bezbednosne veze", kako dodaje, "s Bugarskom, Madjarskom, Makedonijom, Crnom Gorom i Rumunijom su postojane i, s izuzetkom bezbednosnih izazova zbog ilegalne imigracije preko istočnog Sredozemlja i zapadnobalkanskog puta migranata ka EU, nije bilo drugih većih bezbednosnih izazova bremenitih mogućim zategnutostima u region".
EASO napominje da je, prema ocenama EK, tokom 2015. kroz Srbiju prošlo preko 815 hiljada izbeglica mahom iz Sirije, Avganistana i Iraka.I, kako navodi, "drugi važni bezbednosni izazovi se tiču regrutovanja i mobilizacije naoružanih lica iz većinski muslimanskim življem nastanjenih oblasti u Srbiji(Sandžak) i njenom neposrednom susedstvu(Bosni, Albaniji i Kosovu) i učestvovanja tih lica u ratovima u Iraku i Siriji u sklopu terorističkih grupa kao što je Islamska država Iraka i Sirije".Ti "drugi važni bezbednosni izazovi" su, ukazuje se u analizi, takodje "povratak bez provere i uvida tih naoružanih lica i mogućnost da ona podbune dalju radikalizaciju muslimanskih zajednica širom regiona".Bezbednosne izazove predstavlja isto tako “međusobna povezanost regionalnih kriminalnih I terorističkih mreža, kao veze s međunarodnim terorističkim organizacijama”.
EASO kaže da je Evropska komisija "istakla da je vodeća uloga Srbije u regionu podstiče pospešenje regionalnih veza i očuvanje stabilnosti".Srbija je, rečeno je, "bila teško pogodjena migrantskom krizom i odigrala je aktivnu i konstruktivnu ulogu saradjivanja sa susednim zemljama i članicama EU u rešavanju priliva imigranata".U analizi se takodje ukazuje na podatke srpskih vlasti da je Srbija posle ratnih sukoba na Balkanu 90-ih godina i otcepljenja Hrvatske i Bosne i Hercegovine (od bivše Jugoslavije) pružila utočište za 538 hiljada izbeglica."Danski savet za izbeglice navodi", zaključuje se u analizi EASO, "da je Srbija zbrinula najveći broj raseljenih lica u Evropi i jedna je od zemalja najviše ugroženih pružanjem zaštite i smeštajem izbeglica iz kriznih situacija".
