STRAZBUR - Evropski parlament danas je u Strazburu usvojio rezoluciju o Srbiji u kojoj se ukazuje na napredak Srbije u reformama i od Evropske unije traži da u pregovorima o prijemu Srbije otvori nova tehnički već spremna poglavlja.
U rezoluciji Evropskom parlamentu je veliki prostor dat pitanju slobode izražavanja i nezavisnosti medija, a od vlasti u Srbiji je zatraženo da "javno i neopozivo osudi sve napade, obezbedi odgovarajuća sredstva za efikasniju istragu napada na novinare i medije da bi počinioci bili privedeni pravdi".
Takodje je ocenjeno da je nužno u potpunosti primeniti zakone o medijima i pozdravljen je sporazum o saradnji i zaštiti izmedju tužilaca, policije i novinarskih i medijskih udruženja.
Srbija je "učinila važne korake ka normalizaciji odnosa s Kosovom", stavili su do znanja poslanici parlamente EU koji su rezoluciju usvojila sa 524 glasa "za" od prisutnih 673.
Evropski parlament je istakao nužnost formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), a u posebnoj rezoluciji o Kosovu predočio da su vlasti u Prištini odgovorne i da moraju neodložno ustanoviti ZSO.
Evropski komesar Johanes Han je sinoć u izlaganju parlamentarcima EU u Strazburu istakao da je "Srbija ostvarila dobar napredak ka članstvu u Evropskoj uniji", istakavši da "ambiciozne ekonomske i strukturne reforme u Srbiji već daju rezultate".
Han je naveo da je Srbija pokazala privrženost miru i stabilnosti, dobrim odnosima sa susedima i nastavila dijalog s Prištinom, krenula u reforme javne uprave i sprovodjenje ambicioznog akcionog plana vladavine prava. Prema njegovim rečima, vlasti u Beogradu moraju posebno raditi na reformi vladavine prava, na zaštiti ranjivih grupa i manjina, "a jednako je važno da i dalje igraju svoj deo uloge u normalizaciji odnosa s Kosovom".
"Žalim što neki dogadjaji nisu bili od koristi u tom pravcu, a očekujem nastavak dijaloga i ohrabren sam rešenošću predsednika Vučića da u zemlji pokrene dijalog o Kosovu", rekao je evrokomesar.
Foto: Kurir
On je dodao da je EU glavni partner Srbije i kazao da je EU od 2007. godine Srbiji pružila pomoć od dve milijarde evra, što je više nego bilo koji njen drugi partner iz sveta.
Izvestilac za Srbiju Dejvid Makalister, koji je pripremio rezoluciju, u uvodnoj reči je naveo da "poruka mora biti veoma jasna, a to je da Srbija ima evropsku perspektivu i budućnost, reč je o zemlji koja na vrlo jasan način napreduje ka Evropskoj uniji".
To su u raspravi podržali poslanici koji su se saglasili s Mekalisterom da je napredak Srbije u poglavljima vladavine prava 23 i 24 od temeljne važnosti za celokupni proces pregovora i da reforma pravosudja mora biti sprovedena u praksi, da borba protiv korupcije mora ići dalje, jer je to prepreka za ekonomski i društveni napredak zemlje i regiona.
Mora se obezbediti sloboda izražavanja i medija, i na to se mora prvenstveno usredsrediti vlada u Beogradu, rekao je Mekalister, a mnogi poslanici su izneli vrlo oštre zamerke zbog ugrožavanja slobode izražavanja i nezavisnosti medija u Srbiji.
Mekalister je rekao da promene moraju Srbiju dovesti do praga sposobnosti da se uključi u jedinstveno tržište EU, iako je Srbija već ostvarila napredak u otklanjanju budžetskog deficita i restrukturiranju državnih preduzeća. "Srbija sada sprovodi upečatljive ekonomske reforme koje su već dale znatne rezultate u privrednom rastu i otklanjanju unutrašnje i spoljne neuravnoteženosti", rekao je on.
Dobra je regionalna saradnja, a put Srbije u EU povezan je s normalizacijom odnosa s Prištinom, pa se sporazumi iz tih pregovora moraju sprovesti, rekao je Makalister.
U raspravi su se čule i pojedinačne ocene da se Srbiji nepravedno nameće dijalog s Prištinom, kao i da u suštini nema napretka ka EU, što je posebno naglasila hrvatska poslanica Ruža Tomašić, a madjarska poslanica Kristina Morvai je rekla da treba blokirati ulazak Srbije u EU sve dok ne da "potpunu autonomiju" madjarskoj manjini u Vojvodini.
U rezoluciji se podvlači ukupan ekonomski i društveni napredak Srbije, a naglašava da su "hitno nužni dalji koraci kako bi se rešila sva otvorena pitanja" u dijalogu Beograd-Priština, s tim da "obe strane krenu u punu
primenu dogovora".
To znači i uspostavljanje Zajednice srpskih opština, kako je predočeno, uz poziv Evropskoj službi za spoljne poslove, na čijem je čelu Federika Mogerini, da "procenjuje ono što čine dve strane u sprovodjenju svojih obaveza". Takodje se navoi da su vlasti Srbije "ostvarile odredjen napredak u pravosudju… ali nezavisnost sudstva nije sprovedena na delu", pa se traži da vlasti u Beogradu obezbede evropske norme u pravosudju i "smanje politički upliv na biranje i postavljanje sudija i tužilaca".
Evropski parlament je izrazio zabrinutost "zbog pomanjkanja napretka u borbi protiv korupcije, i poziva Srbiju da pokaže jasnu političku volju i predanost rešavanju tog pitanja", a pohvaljuje "efikasnu ulogu Beograda u medjunarodnoj i regionalnoj policijskoj saradnji i napredak u suzbijanju organizovanog kriminala".
Parlamentarci EU su pozdravili učešće Beograda u medjunarodnim vojno-policijskim misijama Evropske unije, ali "ponovo pozivaju Srbiju, saglasno zahtevima njenog statusa kandidata za članstvo, da postepeno usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s EU, uključujući politiku prema Rusiji". Kako je to navedeno, "smatra da je za žaljenje održavanje zajedničkih vojnih vežbi Srbija-Rusija".
Navedeno je i da je "Srbija i dalje konstruktivno opredeljena za odnose s drugim zemljama u procesu priključivanja EU i susednim članicama Unije" i podvučeno da bilateralna pitanja treba rešavati saglasno medjunarodnom pravu, kao i da "rešavanje takvih problema ne sme ugroziti pregovore o članstvu s EU".
"Evropski parlament pozdravlja istrajno angažovanje Srbije na putu uključivanja u EU i njen preduzimljiv, opipljiv i dobro pripremljen pristup pregovorima (o članstvu)", navodi se u ovom dokumentu. Takodje se pohvaljuje "napredak Srbije u razvijanju efikasne tržišne privrede i poboljšanju ukupnih ekonomskih prilika u zemlji" i kaže da je sve to "jasan znak rešenosti i političke volje" Beograda za stupanje u EU.
Medjutim, kako je navedeno, Srbija tu "stratešku odluku mora da širi i u svom stanovništvu, uključujući snažnije predočavanje kolika se budžetska sredstva EU doznačavaju Srbiji..., a vlasti Srbije treba da se uzdrže od poruka protiv EU".
U rezoluciji se pozivaju zvaničnici Srbije da "ne optužuju i ne vrše politički neosnovane napade na ombudsmana" i zajamče sredstvima i sistemskim okvirom rad svih nezavisnih tela i institucija Srbije.
Vlasti u Beogradu se, isto tako, pozivaju da "rešavaju slučajeve preteranog korišćenja policijske snage prema gradjanima i uzimaju se na znanje, sa zabrinutošću, sporni dogadjaji u beogradskoj četvrti Savamala, kad je reč posebno o rušenju privatne imovine, i traži se da to brzo bude rasvetljeno uz puno učešće sudskih vlasti u istrazi s ciljem da se počinioci privedu pravdi". Evroposlanici "ponovo izražavaju zabrinutost zbog izostanka napretka slobode izražavanje i povodom autocenzure u medijima, gde je došlo do pogoršanja situacije".
Oni podvlače da su "i dalje zabrinjavajući politički upliv, pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara, uključujući fizičke napade, verbalne i napade u pisanom vidu, kao i nasrtaje na njihovu imovinu".
Parlament EU kaže da su izbori 24. aprila povoljno ocenjeni, mada traži od vlasti Srbije da u potpunosti sprovedu preporuke medjunarodnih posmatrača, "posebno uticaja na medije" i "nemanja uvida u finansiranje političkih stranaka u izbornoj kampanji".
Vlastima u Srbiji je poručeno da "primereno istraže tvrdnje o nepravilnostima, nasilju i zastrašivanju tokom izbornog procesa". U dokumentu Evropskom parlamentu se uglavnom daje povoljna slika zaštite ljudskih i manjinskih prava u Srbiji i podvlači da "etnički, kulturno i verski mešovita Vojvodina doprinosi identitetu Srbije". U Vojvodini je i dalje zajamčena zaštita manjina i dobra je medjuetnička situacija, kaže se u tekstu i dodaje da "autonomija Vojvodine ne sme biti oslabljena".
(Kurir.rs/Beta/Foto: EPA)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI UŽIVO : Kako se proganjaju nezavisni novinari u Srbiji?
