icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

SRBIJA IMA PREMOĆ! Trenutno najveći problem Prištine u dijalogu sa Beogradom otkriva SLABU TAČKU KOSOVA
Foto: Shutterstock

studija kipreda

SRBIJA IMA PREMOĆ! Trenutno najveći problem Prištine u dijalogu sa Beogradom otkriva SLABU TAČKU KOSOVA

Politika

Studija Kosovskog instituta za istraživanje i razvoj politike (KIPRED) o modelima za rešenje kosovskog pitanja, nedvosmisleno je pokazala koliku vaznost jezero Gazivode ima za prištinsku stranu i da će ono, bez sumnje, biti jedna od osnovnih tačaka borbe albanskih zvaničnika u nastavku dijaloga o južnoj pokrajini.

 

U studiji "Opcije za pravno-obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije", jasno se navodi da je interes Prištine da zadrže jezero Gazivode i Trepču. Međutim, dok se za Trepču navodi da gubitak dva od pet rudnika koji se nalaze na strani severno od Ibra, koju masovno naseljavaju Srbi, praktično ne bi prestavljao toliko drastičan problem za Prištinu, kod Gazivoda je situacija značajno drugačija.

 

Ovo strateški važno jezero, koje zauzima teritoriju severno od Ibra, se u studiji u jednom trenuku čak naziva i "slabom tačkom Kosova".

 

Naime, u studiji se, prilikom analiziranja modela podele i razmene teritorija, o kojoj se u poslednje vreme sve više govori, navodi da bi u slučaju postizanja takvog rešenja praktično bili ugroženi ekonomski interesi Kosova, jer bi važna imovina, kao što su Gazivode i Trepča, pripale Srbiji.

 

Suština je u onome što se naziva ekonomskom održivošću Kosova.

 

"Slaba tačka Kosova je jezero Gazivode, koje snabdeva Kosovo vodom za piće, navodnjavanje i proizvodnju električne energije. Ukoliko to jezero u celosti pripadne Srbiji, ona bi mogla da vrši pritisak na Kosovo tako što će preusmeravati ili blokirati snabdevanje Kosova vodom čime bi vrata ostala otvorena za dalje tenzije ili čak oružani sukob između Kosova i Srbije", navodi se u studiji.

 

U smislu geopolitičke ekonomske održivosti, dodaje se, Kosovo insistira na vlasništvu i kontroli nad Jezerom Gazivode.

 

"Ali čak i ako se jezero nalazi u vlasništvu i pod kontrolom Kosova, to ne bi sprečilo Srbiju da “koristi izvor vode iz izdana pod njenom jurizdikcijom, ili sa područja uzvodno od reke Ibar do državne granice Crne Gore” i da preusmerava vodu u Sandžak (Tutin, Novi Pazar i Raška). Izgleda da Srbija ima premoć sve dok kontroliše priliv vode u Jezero Gazivode, nezavisno od toga da li jezero u vlasništvu i pod kontrolom Kosova", konstatuju albanski stručnjaci.

foto: Youtube Printscreen

Naizgled bezizlazna situacija, o kojoj se govori u ovoj studiji, međutim, ublažena je konstatacijom da bi u slučaju da Srbija zaustavi priliv vode, ona takođe "zavrnula slavinu" Srbima u severnim opštinama Kosova, što bi, politički i finansijski, veoma skupo koštalo Srbiju.

 

"Srbija bi imala ogromnih problema da opravda zašto krši pravo kosovskih Srba na vodu (Rezolucija Generalne skupštine UN 64/292 od 28. jula 2010), dok se pretvara da štiti njihove interese. Srbija bi takođe mogla da bude pozvana na odgovornost u skladu sa međunarodnim zakonima o korišćenju prekograničnih voda na “pošten i primeren način”, zaštiti međunarodnih vodenih ekosistema i obavezi da sprečava nanošenje značajne štete drugim drzavama na tom vodotoku", ističu autori studije.

 

Oni rešenje vide u sveobuhvatnom sporazumu o prekograničnom upravljanju vodom, konstatujući međutim, da je problem jezera Gazivode i snabdevanja Kosova vodom iz Srbije veoma složen.

 

Zašto je Trepča manji problem?

 

Kada je reč o Trepči, navodi se da ekonomska održivost i normalan život samo delimično zavise od malobrojnih resursa koji bi mogli pripasti Srbiji u tom kontekstu.

 

"Tri od pet rudnika u Trpči smeštena su južno od Ibra i ostala bi na Kosovu. Međutim, revitalizacija Trepče, bilo samo rudnika južno od Ibra, bilo svih, zahtevaće značajnu količinu svežeg kapitala i efikasne strukture upravljanja kakve trenutno ne postoje. Takođe će biti potrebno vreme da se uticaj napora za revitalizaciju pozitivno odrazi na ekonomiju Kosova, čak i ako Kosovo danas počne da ulaže te napore. Ono što je Kosovu neophodno jesu značajne ekonomske, pravne, obrazovne i političke reforme kako bi privuklo i zadržalo investicije i generisalo domaću proizvodnju i potrošnju podstaknutu proizvodnjom, a ne doznakama ili donacijama treće strane. Te reforme ne zavise od Trepče", navode albanski stručnjaci sa Kosova.

 

Kurir.rs/Blic/Foto: Shutterstock, Foto: Youtube

 

 

 

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.