ZORAN ZAEV ZA KURIR: Non-pejperi mogu da se završe samo ratovima, nikako drugačije
Foto: Zorana Jevtić

SVI SMO POVEZANI

ZORAN ZAEV ZA KURIR: Non-pejperi mogu da se završe samo ratovima, nikako drugačije

Politika -

Balkan je mali region, svi smo povezani. Iako je Severna
Makedonija u NATO, to ne znači da se ne sekiram, nikad se ne zna

Razni non-pejperi za rešavanje kosovskog problema me plaše jer nisu sve rane na Balkanu zalečene. Kada EU zakoči sa svima nama, čim uspori naš integrativni proces, ne mislim tu samo na Severnu Makedoniju već i na Srbiju, Crnu Goru, pa čak i BiH i Albaniju, javljaju se neki non-pejperi, druge, radikalne ideje. I te druge ideje mogu da se završe samo ratovima, nikako drugačije - kaže u intervjuu za Kurir Zoran Zaev, premijer Severne Makedonije, upitan za koji non-pejper, a nekima se i crtaju nove granice na Balkanu, ali i KiM oročeno ostavlja u Srbiji, navija.

Koliko ste uplašeni od rata?

- Nadam se da nikad više neće biti ratova. Treba da produžimo naš put integracije jer nam to daje budućnost.

Iako vas nema u non-pejperima, otvoreno se propagira „velika Albanija”, u kojoj je i deo Severne Makedonije. Strahujete li?

- Nikad ne mogu da kažem „ne” sa sigurnošću, ali to bi bilo teško u Severnoj Makedoniji jer smo članica NATO i sa svakim ugrožavanjem naše teritorije i integriteta aktivirao bi se član 5. Ugovora o NATO, koji bi nas štitio - svi za jednoga, jedan za sve. Ipak, ne mogu da kažem konačno „ne” zato što definitivno ne znate dokle neko može to da isprovocira. I zato je rešenje da svaka zemlja uđe u EU. Kada postignemo Šengen uslove, onda nema ni granica.

Zato što ste u NATO ne sekirate se ništa?

- Iako je Severna Makedonija u NATO, to ne znači da se ne sekiram, nikad se ne zna. Ako je nešto rizično za srpski narod, jasno je da je rizik i za sve nas, Balkan je mali region, svi smo povezani. Kad je region stabilan i siguran, onda je i Severna Makedonija sigurna i stabilna. A kad je region nestabilan i ima problema, onda smo i mi nestabilni i imamo problema. Za nas je dobro sve što je prihvatljivo za Beograd i Prištinu, rešenje koje garantuje mir na Balkanu, evropske integracije, bezbednost i budućnost svih etničkih zajednica koje žive na toj teritoriji.

Koliko ste tačno doza vakcina dobili od Srbije i koliko je vaših građana vakcinisano u Srbiji?

- Zahvalni smo predsedniku Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić i srpskom narodu na ovoj pomoći. Dobili smo tačno 48.240 vakcina, i to dragocenih. Dobili smo ih kad ih niko nije imao, čak ni Srbija nije imala dovoljno za sebe. Da daš svom susedu ono čega ni ti nemaš dovoljno za sebe, to je čin prijateljstva, velikodušnosti i bratstva. To samo brat za brata radi. I ne samo ja nego to bratski makedonski narod neće zaboraviti. Između 10.000 i 20.000 ljudi je otišli u Srbiju i primilo prvu čak i drugu dozu.

Zoran Zaev
foto: Zorana Jevtić

Zauzvrat, od 25. juna do 15. avgusta građanima Srbije nećete naplaćivati putarinu kroz S. Makedoniju. Koliko će vas to koštati, a kolika je vrednost vakcina?

- Naše procene kažu da je to 2,5 miliona evra, ali je okej. Mi ćemo to nadoknaditi našem preduzeću za puteve. Vrednost doniranih vakcina je 700.000 evra.

Saradnja sa Srbijom je u poslednje vreme više nego dobra?

- Drago mi je što radimo ovo međusobno povezivanje s predsednikom Vučićem i premijerkom Brnabić. Zajedno s nama je i Albanija ušla u mini-Šengen, što kaže Vučić, a ja kažem unapređenje regionalne saradnje na zapadnom Balkanu. Naš cilj je da na granici bude „don’t stop, just go”. Radi se na tome, treba da usaglasimo zakonodavstvo, da prenesemo poverenje institucija, pa kad vaša agencija za hranu potvrdi da su srpski proizvodi dobri za Srbiju, onda nema potrebe da to proveravamo u Skoplju, samo da prihvatimo. Nema šta to da čeka na granici.

Kada će to da bude?

- Do 2022. da otvorimo granice za slobodan protok ljudi, robe, kapitala. Već smo usvojili nekoliko dogovora, memoranduma, počeli su parlamenti da menjaju zakone da možemo sve to da uskladimo i prva je tendencija bar tri zemlje - Srbije, Severne Makedonije i Albanije.

I onda će neko da kaže: evo, pravite „veliku Albaniju”.

- Da nije „velika Srbija”? Na kraju, mi smo u sredini, pa možda je „velika Severna Makedonija”. Koga briga, dajte da otvorimo granice, da ljudi rade slobodno, idu, dolaze.

Probijen led

Poruka prijateljstva patrijarhu Porfiriju

Patrijarhu srpskom Porfiriju ste čestitali izbor.

- Kontaktirao sam direktno telefonom s patrijarhom Porfirijem, čestitao mu izbor i poslao poruku prijateljstva. Bio je to kurtoazni razgovor.

Ima li nekog konkretnog pomaka u rešavanju komplikovanih odnosa i stanja SPC i kanonski nepriznate Makedonske pravoslavne crkve?

- To je pitanje koje naše dve crkve rade. Mi političari samo treba da sazdamo ambijent. Sada niko ne pravi problem, građani srpske zajednice idu u srpske crkve, tako da funkcioniše sve bez problema.

Blokirani pregovori s EU

I za Bugarsku će se naći rešenje

A kako ćete da nađete rešenje s Bugarskom, koja vam blokira početak pregovora s EU jer tvrdi da i vi i vaš jezik potičete od Bugara?

- Postoji rešenje za sve, ali treba izabrati pravi moment. Kad su izbori na Balkanu, to su teški momenti, teško je za rešavanje, a u Bugarskoj su sada bili. Razumemo se isto kao i sa Srbijom, slične jezike govorimo i verujem da ćemo naći razumno rešenje. Kada ih pitamo: „Što nam ne priznate makedonski jezik?”, oni kažu: „Ne, mi tu realnost prihvatamo, ali daj da vidimo koji su koreni.” Mi imamo zajedničku istoriju, cela Evropa ima zajedničku istoriju, a kamoli Balkan. Od te iste istorije su se sazdale nacije - makedonska, srpska, bugarska, hrvatska, sve.

Legalizacija

Kanabis za sve ljude

Hoće li, konačno, biti legalizacije i dekriminalizacije kanabisa?

- Funkcioniše sistem proizvodnje medicinskog kanabisa, ali sada je javna debata do sredine godine, a ako treba i duže, jer želimo da ljudi shvate koje su prednosti toga. Leči toliko mnogo bolesti.

A i donosi vam sada 250 miliona evra godišnje.

- Ne samo to, kroz to možemo da razvijemo turizam. Mi nemamo naftu, gas, more, a želimo nekako da razvijemo naš turizam. Ali nadam se i drugim benefitima - u Koloradu je za 38% opalo nasilje, a za 25% pala je konzumacija teških opojnih droga posle legalizacije. U prvoj fazi to znači kafeterije, kao u Amsterdamu i Barseloni, a potom kompletna legalizacija. Da se da mogućnost da ljudi uzimaju za svoje potrebe.

Razgovarala Jelena S. Spasić

Prijavite se za kurir 5 priča
Naš dnevni izbor najvažnijih vesti

* Obavezna polja