Glavni urednik vodećeg „nezavisnog“ nedeljnika objavio je na četiri strane svoj intervju sa Đilasovim kandidatom na predsedničkim izborima. Pitanja su bila kao što i treba da budu u promotivnim tekstovima: je l tako da vi niste topili tenkove? jel tako da bi niste general NATO?, i slično... I za svaki slučaj, poput onih što su prodali svoj glas pa fotografišu listić da bi dokazali da su izvršili svoju ugovornu obavezu, i da su zaslužili jednu crvenu, tako i urednik u razgovor ubacuje konstataciju da je „Đilas verovatno najsatinizovaniji čovek u istoriji srpske politike“! Kao da ništa iz istorije ne zna, i kao da nije bio beogradski novinar poslednjih trideset godina! Ali, to je manji problem ovog intervjua. Osnovno je sledeće: pretresani su „gorući problemi društva“, političke podele u društvu, korupcija, sudstvo, tralalala... ali je urednik bio uviđavan pa kandidata ništa nije pitao o Kosovu, a kandidat se pravio Toša, jer ono što bi rekao nikako ne bi moglo da se u isto vreme dopadne i glasačima i „međunarodnj zajednici“.
Ako ovako postupaju perjanice „nezavisnog“ novinarstva, šta tek očekivati od onih koji osim što nemaju ni trunku profesionalnog morala, ne vladaju ni osnovnim elememntima novinarskog zanata. Slobodan Georgiev, na primer, za koga je „i izvor i utoka“ svih njegovih znanja - tviter. Ili njegova učenica i udarna pesnica - Jelena Obućina.
Ovaj bitkoin srpskog televizijskog novinartstva - moneta za potkusurivanje igrača iz senke čija vrednost nema uporište u realnosti - postala je poznata među tviterašima po svojim prostoproširenim komentarima uoči programa vesti na nečemu što se zove televizija a nema svoj kanal.
Kao što dete psuje iako ne shvata smisao psovki jer mu odrasli tapšu i smeju se, tako Obućina iz večeri u veče izlazi pred gledaoce i zasipa ih svojim dosetkama.
- Kaži teta Marici ono, kaži... Hajde, sobodno! - sokoli ujak svog mezimca.
Ovaj dotapka pred tetu, raširi rukice kao da deklamuje i izgovori:
- Teta Malice, mašupičkumatelinu.
U sobi urnebes, zacenjeni ujak pada sa fotelje...
E, taj rad!
U nedelju uveče, Jelena Obućina je tako u 60 sekundi uspela da „opsuje“ i sporazum o slobodnoj trgovini s Kinom, i da Skupštini slobodne Srbije kaže da su alavi na pare (jer su se pobunili protiv Đilasove samovolje u onom delu opozicije koji je rešio da s njim tikve sadi), i da Novaka Đokovića proglasi ucenjenim i korumpiranim jer se odazvao Vučićevom pozivu da dođe na Andrićev venac.. Do juče je bio viđen za predsedničkog kandidata opozicije, a sad su poslali Obućinu da mu kaže: „ mašupičkumatelinu!“
Ali, Obućina nije mala, zašto to radi?
Pa baš zato što nije mala. Ona pripada srednjoj generaciji novinara, samo što je prethodnih četrnaest godina provela u potpunoj anonimnosti urednika informative na RTS. Sad misli na taktiku, jer joj se ne vraća u nižerazredni „Vratnik“.
A taktika je „sve na kartu Đilasa“.
Ako Đilas kaže da sporazum sa Kinom znači „izvoz pilećih nogica“, onda je to tako i nikako drugačije. I sve ostalo...
Jer, gde su pileće nogice, tu je negde i pileći mozak. Za taktiku...
NE PROPUSTITE
