Prvo - i bitno - pobijene su desetine hiljada ljudi (ranjenih je znatno više), razoreni su veliki delovi Ukrajine, a ostali oštećeni na razne načine.
Drugo, ruska je invazija pokazala ne baš uspeli pokušaj imitiranja ranijih američkih napada na nezavisne države (barem od Vijetnama nadalje). Odatle pak sledi intelektualna nesuvislost onih koji u ovome ratu vide "kraj sveta kakav smo znali" - jer radi se o pukom kopiranju imperijalističkih akcija širom sveta, samo sada na evropskom tlu.
Treće, Putin se pokazao zločinački iracionalnim moćnikom i tako poništio svoj dotadašnji imidž - političkog vođe koji zna šta radi (makar autokratski).
Četvrto, Putinova je Rusija pokazala nesposobnost preciznijeg proračunavanja svojih prednosti i nedostataka u svetskoj razmeni, posledice njene ucene energentima nisu ni približno toliko teške kako su (ne samo u Rusiji) verovali.
Peto, ni druga strana se nije iskazala u svojim procenama učinaka različitih sankcija na rusku privredu, a posebno na rusko društvo.
Šesto, došlo je do nečuvene totalne svetonazorske mobilizacije na "Zapadu", s time da se "Zapad" pojavljuje kao tzv. celi svet koji je protiv Rusije (doduše, osim Kine, Indije, dve trećine Latinske Amerike i tri četvrtine Afrike...). Rečena pak mobilizacija dolazi čak do parole: "Ne samo Putin, nego i Puškin".
Sedmo, tradicionalni primitivizam rusko-pravoslavne, rusko-sovjetske, pa rusko-putinovske propagande nalazi "zapadni" prostakluk kao dobrodošlu olakšavajuću okolnost za vlastite vratolomije.
Osmo, obe propagandne mašinerije imaju poteškoće u odnosu na komunističko nasleđe - "Zapad" ne razume da Putin smatra komunizam (su)krivcem za samo postojanje Ukrajine i napuštanje ruske tradicije, a ruska svetonazorska aparatura žali za moći (i teritorijom) blagopočivajućeg Sovjetskog Saveza, "zaboravljajući" pritom njegovu konstitutivnu komunističku komponentu.
Konačno, u bitno nepromenjenom svetu vodi se rat u (bitno promenjenoj) Evropi u kojem je Putin sigurno izgubio, jer ni u kojem ishodu rata ne može dobiti ni ono što je imao pre njega - ni sigurnosno, a još manje kada je reč o svetskoj ulozi Rusije (poput Franje Josipa 1914, pokrenuo je rat koji će njegovoj imperiji doći glave), Zelenski je, zasad, pobedio utoliko što (ni približno) nije izgubio, SAD su profitirale i u osnaženoj političkoj ulozi i ekonomski. Kina je takođe profitirala (zasad ekonomski), pa i Evropska unija, jer je iskoristila situaciju za restruktuiranje.
A trgovci oružjem, naftom i hranom ionako cvatu u svakome ratu.
Autor teksta je Žarko Puhovski, politički analitičar i profesor u penziji zagrebačkog Filozofskog fakulteta
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
