BEOGRAD - Potpredsednik Vlade Rasim Ljajić izjavio je danas da Srbija Savetu bezbednosti UN treba da pokaže da je ispunila svoje obaveze prema Haškom tribunalu, a da je taj sud poslednjim presudama zadovoljio lične interese, a ne pravdu.
Ljajić je kazao da Srbija na sednici Saveta bezbednosti UN u Njujorku treba da pokaže da je Haški sud izgubio kredibilitet i da je vođen političkim, a ne pravnim motivima u izricanju presuda.
"Sada smo mi u poziciji da argumentovano i transparentno ukažemo na sve ono što je Haški trubinal učinio, na dvostruke aršine koje je koristio, jer do sada smo bili u prilici da se branimo", naveo je Ljajić.
Prema njegovim rečima Srbija treba u SB UN treba da iznese razloge zbog kojih "smatra da Haški tribunal nije sud kojim je zadovoljena pravda" i koji nije doprineo ubrzanju procesa pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije.
Ljajić, koji je i šef Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom, naveo je da je nezvanično, u razgovoru sa ambasadorima, informisan da će i druge zemlje u SB UN izneti primedbe na rad Tribunala.
Govoreći o odluci Vuka Jeremića da, kao predsedavajući Generalne skupštine UN, zakaže raspravu o haškom Tribunalu Ljajić je kazao da "ne treba očekivati spektakularne rezultate te rasprave".
"Ne treba da širimo optimizam bez realnog pokrića, ali je rasprava u svakom slučaju korisna stvar", rekao je Ljajić. Upitan koliko će oslobađajuća presuda bivšem komandantu OVK Ramušu Haradinaju uticati na dijalog Beograda i Prištine, Ljajić je kazao da su presude značajno pogoršale klimu i ambijent, i da ne doprinose normalizaciji odnosa.
"Ja ne vidim razliku između (Hašima) Tačija i Ramuša Haradinaja, mi se borimo za naše interese na ovakav način, koji javnost verovatno neće prihvatiti, ali ne znam šta je alternativa", rekao je Ljajić.
Govoreći o protestu Srba sa severa Kosova, koji su blokirali radove na izgradnji objekata za integrisano upravljanje prelazima, Ljajić je kazao da treba imati razumevanja za položaje Srba na Kosovu, ali je istakao i da treba traži rešenja u skadu sa realnim mogućnostima države i pregovaračkog tima.
